Teroristički napad u Moskvi: Ubijeno najmanje 133 ljudi, više od 100 ranjenih

Najmanje 133 ljudi je ubijeno, a više od 100 je ranjeno u terorističkom napadu u Moskvi, koji se dogodio u koncertnoj dvorani "Krokus siti hol" u Krasnogorsku, na severozapadu ruske prestonice.

Naoružani ljudi, obučeni u maskirne uniforme, upali su u prepunu koncertnu dvoranu koja prima više od 7.000 ljudi pred konceert popularnog benda "Piknik", pucajući iz automatskog oružja na publiku i obezbeđenje, bacivši i zapaljive bombe zbog čega je izbio požar. Najveći broj žrtava ubijen je iz vatrenog oružja ili od posledica trovanja ugljen-monoksidom usled požara, saopštile su ruske vlasti.

Odgovornost za napad preuzela Islamska država

Odgovornost za napad preuzela je Islamska država, a ruska Federalna služba bezbednosti saopštila je da je uhapšeno 11 osoba umešanih u napad, uključujući i četiri osobe koje su ga izvele.

Pojedini ruski mediji tvrde da su napadači bili na listama terorista i da su poreklom iz Ingušetije. Neki očevici su posvedočili da su napadači izgledali kao da su poreklom "iz Azije i sa Kavkaza" i da su komunicirali na "stranom jeziku, a ne na ruskom”.

Jedan od najgorih terorističkih napada u modernoj istoriji Rusije, kako se vidi na snimcima na društvenim mrežama, teroristi su izveli tako što su prvo ubili nenaoružane čuvare na glavnom ulazu u dvoranu, a zatim nastavili sa ubijanjem posetilaca. 

TANJUG / AP / Sergei Vedyashkin/Moscow News Agency

Među žrtvama i troje dece

Među ubijenima u napadu je i troje dece, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Moskovske oblasti. Ministarstvo za vanredne situacije Rusije objavilo je da je hospitalizovano 107 ljudi, među kojima i petoro dece, rekao je ministar zdravlja Mihail Muraško. Više od 60 ranjenih nalazi se u teškom stanju, od čega je 15 u veoma teškom, dodao je on.

Istražitelji, kriminolozi i stručnjaci, zajedno sa operativnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova i Federalne službe bezbednosti, obavljaju uviđaj na licu mesta. Materijalni dokazi, uključujući oružje i municiju, prikupljaju se sa mesta zločina i sprovode se svi neophodni pregledi, uključujući genetičke, balističke i otisci prstiju. Pregledaju se snimci sigurnosnih kamera, navodi RIA Novosti.

TANJUG / AP / Alexander Avilov/Moscow News Agency

Istražni komitet je pokrenuo krivični postupak povodom terorističkog napada.

Crveni trg u centru Moskve bio je zatvoren posle napada, a pojačane su mere bezbednosti i na aerodromima i železničkim i stanicama metroa. U Moskvi i Podmoskovlju otkazane su sve masovne manifestacije.

Brojne države sveta osudile su napad i izrazile saučešće ruskim vlastima, među kojima Srbija, SAD, NATO, EU, Velika Britanija, Češka, Italija, Nemačka, Turska, Francuska, Austrija, Slovačka, Izrael, Crna Gora, Holandija, Mađarska, Irska, Indija, Japan, Kina, Poljska, Grčka, Argentina...

EPA / EFE/Maxim Shipenkov

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo je da su, povodom terorističkog napada u Moskvi, to ministarstvo i Ambasada Republike Srbije u Moskvi, u stalnom kontaktu sa nadležnim službama Ruske Federacije i da za sada nema informacija da se među ubijenim i ranjenimi nalaze srpski državljani.

Broj žrtava nakon terorističkog napada značajno će se povećati, izjavio je gubernator Moskovske oblasti Andrej Vorobjov. On je naveo da je u toku raščišćavanje ruševina dvorane koja se urušila u požaru i da će se to raditi 24 sata dnevno.

Putin: Svi krivci biće kažnjeni, spremni smo na saradnju sa drugim zemljama u borbi protiv terorizma

TANJUG / AP / Mikhail Metzel, Sputnik, Kremlin Pool Photo Putinovo obraćanje posle terorističkog napada

Ruski predsednik Vladimir Putin, u svom obraćanju javnosti posle terorističkog napada, rekao je da se radi o "krvavom, varvarskom terorističkom aktu", čije su žrtve "desetine mirnih, ni za šta krivih ljudi, među kojima su i deca, mladi, žene...

On je 24. mart proglasio danom sveopšte žalosti i dodao da će "svi koji stoje iza terorističkog napada biti kažnjeni", te da "teroriste čeka odmazda i zaborav".

"Prestupnic su hladnokrvno ubijali ljude, pucajući u njih iz neposredne blizine, kao što su nekada radili nacisti", dodao je Putin, dodajući da su napadači uhapšeni u pokušaju da pobegnu na teritoriju Ukrajine.

On je rekao i da "nikome neće uspeti da posadi seme razdora u naše višenacionalno društvo".

Rusija zna šta je opasnost od terorizma i računa na saradnju sa svim državama koje dele bol sa nama posle terorističkog napada i koje su spremne da ujedine snage u borbi protiv opšteg neprijatelja – međunarodnog terorizma u svim njegovim oblicima, rekao je Putin.

Jedan od najvećih napada u istoriji Rusije - kakav će biti odgovor i šta je motiv Islamske države

Napad u "Krokus siti holu" jedan je od najvećih terorističkih akata u modernoj istoriji Rusije. Prema broju ubijenih, veći je bio samo onaj u Beslanu u Severnoj Osetiji 2004, kada su teroristi na čelu sa Ruslanom Hučbarovim zauzeli školu sa 1.100 đaka, a ubijeno je ukupno 334 ljudi, među kojima i 186 dece.

Veliki broj žrtava u terorističkim napadima u Rusiji bio je i u napadu 1995. godine, kada su čečenski pobunjenici na čelu sa Šamilom Basajevim kao taoce držali više od 1.500 meštana Budenovska u zgradi gradske bolnice. U tom napadu poginulo je 129 ljudi. Jedan od velikih terorističkih napada u Moskvi dogodio se 2002. godine, kada je grupa naoružanih terorista tri dana držala više od 900 talaca u pozorištu na Dubrovki, a poginulo je 130 ljudi. U eksploziji bombe u ulici Gurjanova u Moskvi 1999. godine, koja je uništila dva ulaza u devetospratnoj stambenoj zgradi, poginulo je 100 ljudi.

EPA / EPA/KAZBEK VAKHAYEV Obeležavanje godišnjice terorističkog napada u Beslanu

Metju Saseks, stručnjak za Rusiju i profesor Australijskog nacionalnog univerziteta, govorio je za BBC o mogućim motivima Islamske države za napad na Rusiju i šta bi mogao da bude odgovor Moskve.

"Rusija ima dugu istoriju ne baš najboljeg tretmana za ljude islamske veroispovesti koji žive na njenoj teritoriji", rekao je on.

"Vođena su dva rata u Čečeniji, drugi od 1999. do 2006. bio je radikalizovan rat u kome je bilo ljudi koji su se na strani Islamske države borili protiv ruske vlade. Od tada, ruske aktivnosti u Siriji dovele su do toga da Islamska država vidi rusku vladu kao primarnu pretnju", objasnio je on.

Saseks očekuje da ruski odgovor na napad u "Krokus holu" bude "ekstremno nasilan", kao što je bio slučaj 2002. posle napada na teatar na Dubrovki ili 2004. posle opsade škole u Beslanu.

EPA / EFE/Maxim Shipenkov Obeležavanje godišnjice terorističkog napada u Beslanu

"Možda i nije toliko važno ko je izveo napad, već koga će ruske vlasti okriviti i protiv koga će odgovoriti", rekao je on i dodao da je "američko upozorenje o mogućem terorističkom napadu u Kremlju shvaćeno kao pokušaj mešanja u nedavne predsedničke izbore i unutrašnje stvari Rusije".

Analitičar Ivan Miletić izjavio je da, ukoliko se ispostavi da je napad u Moskvi povezan sa situacijom u Ingušetiji, onda predsednik Rusije Vladimir Putin ima ozbiljan unutrašnji problem. On je dodao i da je, pre nego što je Islamska država preuzela odgovornost, bilo jasno da se radi o potpisu islamističkih terorista, na osnovu načina na koji je napad izveden. Kako je dodao, sve govori da je napad ranije pripreman, a da je planiran tako da bude što više žrtava.