Katastrofa koja je potresla svet: Dan kada je u Nemačkoj umalo umro čitav jedan grad

Prošle su tri godine od dana kada je umalo umro čitav jedan grad. Oronule kuće, prazni hoteli i panjevi na mestima na kojima su nekad bila moćna stabla ostali su kao ožiljci i nemi podsetnici na katastrofu koja je 14. i 15. jula 2021. pogodila mali Arvajler u Nemačkoj. Voda je odnela domove, useve, skoro 200 života i sudbinu čitavog jednog grada koji se nikada nije potpuno oporavio. Bio je to dan, kažu stanovnici, kada je "zemlja predala čak i svoje mrtve".

U okolini Arvajlera sudbonosne noći palo je 150 mm kiše za 72 sata. Veruje se da je nivo vode tada porastao čak 10 metara, ali ona je odnela i aparaturu koja bi danas mogla da nam precizno kaže visinu sile koja se obrušila na grad. Ostali su samo njeni tragovi na ruševinama kuća, prenosi Gardijan.

U gradu Bad Nojenar-Arvajler, jedva da je ijedna ulica bila pošteđena. Uništeno je oko 8.800 kuća širom okruga. Kada se voda povukla 15. jula ujutru, ljudi koji su ceo život proveli u tom mestu nisu mogli da se orijentišu.

Voda je kao kule od karata srušila stambene zgrade, a preživele stanovnike zarobila je u ruševinama. Smrtonosni udar prirode iznenadio je meštane. Te noći je u Nemačkoj umrlo 188 ljudi, među kojima su bili mnogi stariji ljudi koji su spavali ili nisu mogli da se popnu na više spratove. Poplava je bila tako snažna da je otkopala i mrtve. Spasioci su shvatili da se u mulju tela mrtvih sa lokalnog groblja mešaju sa telima osoba stradalim tog jutra Ostaci preminulih pronađeni su čak 240 kilometara od poprišta katastrofe.

 

 

Vino i mulj

Region Bad Najenar – Arvajler bio je turistička atrakcija. Predeo poznat po lepoti pejzaža i vinarijama bio je raj za turiste koji su tražili pristupačan beg od modernog načina života. Idila na obroncima zelenih brda bila je žila kucavica ekonomije.

Danas u ovom istorijskom gradu krovovi blistaju na suncu, a srednjovekovne drvene kuće još uvek stoje, Ipak, sve u njima je novo, od tepiha do debelih tapeta sa raskošnim dizajnom. Sve je plaćeno novcem od osiguranja – nemačke vlasti dale su 30 milijardi evra na raspolaganje za rekonstrukciju čitavog mesta.

PROFIMEDIA / Ying Tang/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Iako je ovo mesto i dalje popularno po vinarijama, turisti se nisu vratili. Nema dovoljno otvorenih hotela, ali, što je još važnije, nema infrastrukture. Železnička pruga uništena tokom poplava neće biti obnovljena do kraja 2025. Živopisna biciklistička staza Ara je uglavnom zatvorena. Mnogi kampovi koji su se svideli mlađim turistima neće se ponovo otvoriti jer se vlasti plaše bujičnih tokova koji bi mogli da odnesu kampere i njihove šatore.

Bez dovoljno kreveta ili načina da se dođe do obližnjih gradova Kelna i Bona, turisti uglavnom ne dolaze, a kada to urade, posećuju ovo mesto samo tokom dana.

Ceo grad se još uvek, tri godine kasnije, izgrađuje – ulice su pune radnika, volontera koji su mahom studenti i koji dolaze iz drugih krajeva da pomognu.

PROFIMEDIA / THOMAS FREY / AFP / Profimedia

„Poplavna demencija“

Postoji jedan dobro poznati termin u hidrološkim krugovima – takozvana poplavna demencija, za koju, prema rečima Stefana Grivinga sa Tehničkog univerziteta u Dortmundu, „svakih nekoliko decenija ljudi imaju tendenciju da zaborave“.

Zbog konfiguracije terena Arvajlera je više puta bio poplavljen, a broj žrtava merio u desetinama, pa i stotinama. Prilikom poplave 1910. godine, poginulo je 200 ljudi.

Nakon poplava 1910. tamošnja vlast je razmatrala da se izgradi rezervoar za prikupljanje vode u slučaju poplava, ali je, umesto toga, izgrađena trkačka staza kako bi se otvorila radna mesta u vreme velike nezaposlensti.

PROFIMEDIA / Stefan Ziese / akg-images / Profimedia

„Ponekad imam osećaj da bi ljudi mogli prerano zaboraviti na poplave. Kada ih pitate za 10 godina, oni će reći: 'Poplave se više neće ponoviti.' Ali hoće. I ne znaš kada. Morate dobiti zaštitu i potrebni su vam sistemi ranog upozorenja. I koliko vidim, to je možda problem u budućnosti. Ljudi će možda zaboraviti koliko su zapravo bili dramatični događaji 2021. godine“, rekla je Šarlot Burgaf, iz tamošnje okružne uprave.

Poplava od 14. jula bila je posebno katastrofalna iz više razloga. Bilo je leto, pa niko nije bio spreman za to, a takođe se dogodila tokom noći. Vlasti nisu izdavale upozorenja i obavezne evakuacije sve dok nije bilo prekasno. Isto tako, Ar nije bio poplavljen više od 100 godina. Ljudi nisu bili spremni, a njihove kuće su izgrađene na mestima koja nisu smela da budu naseljena, a još manje namenjena stambenim zgradama i turizmu.

Lekcija koju ovaj grad i dalje uči ostaje ona o važnosti pamćenja istorije kako nam se ne bi ponavljala i o prevenciji kao našoj velikoj brani od prirodnih katastrofa.