Rat koji je izašao iz senke: "Dozirani" sukob Izraela i Irana može da zapali region

Rat Irana i Izraela izašao je iz senke - Izrael je udarom dronovima po iranskoj provinciji Isfahan uzvratio na iranski napad dronovima i raketama po tlu Izraela, objavili su zapadni mediji.

Iranski zvaničnici i mediji, pak, odbacili su i minimalizovali te navode, iako su prethodno obećavali da će žestoko odgovoriti na svaki izraelski udar posle iranskog napada koji je usledio nakon što su izraelske snage bombardovale iransko diplomatsko predstavništvo u Siriji.

Iranski predsednik Ibrahim Raisi, u svom govoru održanom posle izraelskog napada na Iran, nije ga pominjao ni na koji način, ali je pohvalio iranski napad na teritoriju Izraela, ponavljajući da je njime "pokazan autoritet, čelična volja našeg naroda i naše jedinstvo".

Međutim, u iranskim medijima ipak su se pojavile informacije da je protivvazdušna odbrana pucala na “sumnjive objekte”, ali i šaljive fotografije na račun izraelskog napada, u kojima se ismeva udar "minijaturnim dronovima od 100 dolara".

Iranski zvaničnik rekao je Rojtersu da "Iran nema plan za trenutnu odmazdu protiv Izraela", dok pojedini iranski analitičari tvrde da su "mini dronovi koje je oborila protivvazdušna odbrana u Isfahanu upravljali infiltratori iz Irana".

Da li će rat u senci eskalirati

Detalji novog incidenta nisu do kraja poznati, ali, jasno je da i Iran i Izrael povlače poteze koji navode na zaključak da se dve države igraju vatrom, te da višedecenijski rat u senci eskalira. Zato se sada, ocenjuje BBC, postavljaju pitanja - da li će nakon ovoga tvrdolinijaši u iranskoj vojsci hteti da se povuku? I da li Izrael ima planove za još napada?

Podsetimo da je prethodno Iran sa preko 300 dronova i projektila napao Izrael, što je prvi direktni napad Irana po teritoriji Izraela u istoriji. Neprijateljstvo ove dve države, inače, datira još od Islamske revolucije u Iranu 1979. godine.

Kada je Iran izveo napad, Izrael je poručio da će odgovoriti na njega, kako je za američki Si-En-En tada rekao neimenovani izraelski zvaničnik. No, prema navodima Njujork tajmsa, od odgovora na napad izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, tada je odvratio američki predsednik Džo Bajden.

Tajms of Izrael tvrdio je čak da je Netanjahu dobio zeleno svetlo od SAD za ofanzivu na Rafu, grad u Gazi u kom je trenutno veliki broj izbeglih Palestinaca, ali i dobar deo boraca Hamasa, ukoliko se uzdrži od odgovora Iranu.

Kako ne naljutiti Bajdena, a zadovoljiti jastrebove

Međutim, izraelski udar po Iranu mogao bi da bude Netanjahuov pokušaj da ipak odgovori na iranski napad bez presedana prošlog vikenda, a da pritom dodatno ne razljuti američkog predsednika Džoa Bajdena, koji je apelovao na Izrael da ne uzvraća, navodi BBC. I drugi međunarodni saveznici Izraela takođe su prethodno pozivali na uzdržanost.

To potvrđuje i informacija koju je izneo italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani. On je rekao da je Izrael u poslednjem trenutku obavestio SAD da će izvesti akciju protiv Irana. Tajani je dodao da su SAD prenele tu informaciju na sesiji G7, kojoj Italija predsedava.

TANJUG / AP / Vahid Salemi

Međutim, ako je ovakav udar zaista odgovor Izraela, postavlja se pitanje da li će to zadovoljiti ekstremniju struju u ratnom kabinetu Netanjahua, koja insistira na snažnom odgovoru. Jer, ocenjuje BBC, iz njihove vizure, bio je potreban snažniji odgovor kako bi se obnovio kapacitet Izraela da odvrati neprijatelje.

Čak i ako je ovo kraj ove faze tekuće krize, ipak su napravljeni presedani. Iran je direktno napao Izrael, a Izrael je na to odgovorio direktnim napadom. To je označilo promenu u onome što se u regionu često nazivalo "pravilima igre" koja su držala dugogodišnji sukob pod kontrolom. I tako je dugotrajni tajni rat između dve zemlje izašao iz senke. A mišljenje zapadnih vlada, jeste da bi Iran i Izrael trebalo da podvuku crtu na eskalaciju tenzija kojima se dodatno produbljuje kriza koja je već zahvatila region.

Na deeskalaciju su pozvali SAD, EU, G7 i drugi međunarodni činioci. S obzirom na način na koji su izgledala oba napada, i iranski i izraelski, iako se dve strane igraju šibicama nasred Bliskog istoka, bureta prepunog benzina, čini se da prostora za smirivanje situacije ima.

Prostor za negiranje

Cvika Haimovič, nekadašnji komandant u izraelskoj PVO, rekao je za Kanal 12 da je "dobro što Iran širi takav narativ da su u pitanju samo mali dronovi koji su oboreni u polju izvan Isfahana". On je dodao da obe države "omogućavaju jedna drugoj prostor za prikrivanje i negiranje", što može da omogući deeskalaciju situacije.

Međutim, nekadašnji nacionalni savetnik za bezbednost Efraim Halevi rekao je za izraelski Armijski radio da je prerano reći da je sve gotovo.

"Postoji i razlika u iranskom napadu i izraelskom odgovoru, koji je imao nameru samo da pošalje poruku, a ne da izazove široku i bitnu štetu", rekao je Halevi.

Kako će se situacija dalje razvijati, zavisiće od dve stvari - da li je ovo kraj izraelskog napada i da li će Iran sada odlučiti da uzvrati.

Džonatan Lojd iz Centra za novu američku sigurnost kaže da izveštaje o napadu tek treba proveriti, ali da sve ukazuje na to da je reč o ograničenom udaru Izraela kao odgovoru na napad Irana tokom vikenda.

"Hteli su da pokažu da mogu da napadnu osetljive mete unutar iranske teritorije", rekao je Lojd i istakao i da mu se čini i da Iran želi da minimizira uticaj napada.

"Kao da hoće da se uzdrže od dalje eskalacije sukoba", naveo je analitičar, preneo je Rojters.

U svakom slučaju, određene crvene linije su pređene, ocenjuje Gardijan, iako mnogi analitičari i zvaničnici sugerišu da bi ovaj ograničen izraelski odgovor Iranu mogao da znači status kvo ante belum (stanje pre rata). Jer, pojavila se zabrinjavajuća mogućnost koja signalizira da sukob koji tinja postaje sve dinamičniji.

Iako je izraelski odgovor bio blag, ili bar tako izgleda, što bi moglo da dovede da Iran ne izvede novi napad, "Gardijan" piše da treba podsetiti da je Izrael napravio ozbiljne obaveštajne greške u proteklih šest meseci (po pitanju držanja Hamasa pre 7. oktobra, ali i pogrešnog procenjivanja kako će Iran odgovoriti na napad na Damask od 1. aprila, usled čega je i izveo svoj napad na Izrael). Zato bi i ovaj put trebalo imati na umu da su te procene donosili isti ljudi.

I dok odgovor iranske strane koja je umanjila značaj izraelskog napada, ukazuje na to da potez Izraela nije dovoljan da isprovocira odgovor, ne treba smetnuti s uma da su kalkulacije Irana koje su dovele do lansiranja projektila i dronova prema Izraelu prošlog vikenda i dalje tu, piše Gardijan.

Zašto rat ne odgovara ni Izraelu ni Iranu

Postoje i argumenti zašto nijednoj od obe "uzavrele" strane zapravo rat širokih razmera ne odgovara.

Izrael, čija je podrška bila uzdrmana zbog situacije u Gazi, a sada je donekle popravljena posle iranskog napada, teško bi bez savezničke pomoći mogao da se bori sa velikim brojem iranskih proksija, ali i država okruženja koje bi mogle da se uključe u potencijalni regionalni sukob. Mada je Izrael u istoriji više puta pokazao da u ratovima može da se nosi sa mnogo brojnijim protivnicima.

Izraelu bi bila potrebna značajna podrška zapadnih saveznika da uđe u dugoročni ratni sukob sa Iranom, kaže za CNN Maha Jahja, direktora istraživačke fondacije Karndiž za Bliski istok.

"Izrael nema kapacitet za dugoročni sveobuhvatni rat bez spoljne podrške. Biće mu potrebna podrška Sjedinjenih Država u snabdevanju oružjem. Izrael se oslanja na Sjedinjene Države i druge zapadne sile na brojnim vojnim frontovima”, rekla je ona.

Apeli zapadnih saveznika Izraela da ostanu suzdržani nakon iranskog napada verovatno su odigrali veliku ulogu u proračunima izraelskih zvaničnika o tome koliko snažno da uzvrate, dodaje Jahja.

Američke, britanske, francuske, kao i jordanske snage, pomogle su Izraelu da se odbrani od iranskog napada, ali su SAD jasno upozorile da neće učestvovati u bilo kakvim ofanzivnim akcijama. Da interes saveznika nije širenje rata, jasno je i po tome što bi to "razvuklo" vojnu pomoć na dva fronta, onaj u Ukrajini i onaj na Bliskom istoku, što bi bilo teško izdržljivo i za SAD i za druge zemlje.

TANJUG / AP / Iranian Army

Moguće širenje rata ne bi dobro bilo primljeno ni na unutrašnjepolitičkom planu u SAD, piše Forejn polisi, što se vidi i po situaciji sa sukobom u Gazi. Gaza je već uzdrmala američku političku scenu, pa Vašingtonu ne odgovara još jedna kriza, pa postoji mogućnost da je Bajden tražio od Izraelaca da "proglase pobedu" i uspore stvari i moguće izbijanje širokog rata na Bliskom istoku koji bi imao razarajuće posledice po region i ceo svet, navodi Forejn polisi.

"Takav sukob bi umnožio nasilje i broj izbeglica u regionu, minirao arapsko-izraelsku normalizaciju, generisao značajne ekonomske poremećaje sa dugoročnim i dalekosežnim posledicama", piše taj list, dodajući da bi zbog toga Vašington mogao da primeni veoma snažne diplomatske i vojne resurse kako bi sa jedne strane zapretio Teheranu i pritisnuo Izrael u želi da dođe do deeskalacije.

Sa druge strane, Iranu rat širokih razmera ne odgovara jer je njegova ekonomska situacija, zbog dugogodišnjih sankcija, dosta komplikovana. Takođe, iako se vojno zbližio sa Moskvom, Teheran i dalje pati od zastarele vojne tehnologije. Iran zaista ima veoma uspešne dronove i rakete, ali su mu konvencionalne snage, uprkos velikoj brojnosti i dobroj obučenosti, tehnološki prilično zastarele. Avijacija je najkritičniji deo, jer su neki od aviona stigli još pre Islamske revolucije 1979. godine, a najnovije letelice kupljene su od Rusije još devedesetih godina 20. veka.

Situacija u oklopnim jedinicama je tek nešto bolja, pa su najmoderniji sovjetski tenkovi T-72, kao i tenkovi domaće proizvodnje "Karar" i "Zulfikar" (modernizovani sovjetski T-72), dok su upotrebi čak američki M60, koji potiče još sa kraja šezdesetih godina. U takvoj situaciji, iako bi mogao dalekometnim udarima da parira Izraelu, ali u slučaju nekih hipotetičkih širih kopnenih operacija u regionalnim ratu (jer su na Bliskom istoku mnoge zemlje u tihom ili otvorenom sukobu), pitanje je šta bi se dogodilo.