Kako je Iran premrežio Bliski istok: Ko je "osovina otpora" i kako služi za proksi rat protiv Izraela

Odgovor Izraela na iranski napad sa 300 raketa i dronova mogao bi da bude udar protiv neke od iranskih proksi organizacija, procenili su brojni stručnjaci i svetski mediji. Iranska proksi mreža, koju Teheran naziva "osovina otpora", misleći na otpor Zapadu i prvenstveno SAD o Izrael, te njihovoj "imperijalističkoj " i "cionističkoj politici", a čini je ne previše striktno povezana mreža militantnih organizacija. Njena izgradnja faktički traje već 40 godina, otkako su verski lideri u islamskoj revoluciji preuzeli vlast u Iranu.

Ta mreža raširena je širom Bliskog istoka, a kordinišu je Kuds snage (Kuds je inače arapski naziv za Jerusalim), jedna od pet glavnih jedinica iranske Republikanske garde, čiji zvanični naziv dovoljno govori o nameni te jedinice – Korpus čuvara islamske revolucije.

"Oni im obezbeđuju obuku, oružje i novac za promovisanje iranskih regionalnih cijeva. Borci iz zemalja u kojima su šiitski muslimani u većini, kao što su Irak ili Liban, čine najveći deo iranskih proksija, ali su savezništvo sa iranom sklopile i grupe iz sunitskih Palestinskih teritorija, Sirije i Jemena", navodi se u analizi Saveta za inostrane odnose, jedne od najstarijih aktivnih i najuticajnijih američkih nezavisnih političkih organizacija.

Kako se u toj analizi dodaje, u srcu te mreže je Hezbolah, libanska politička partija i militantna grupa "poznata po terorističkim aktima", koja je "pomogla u premošćavanju podele među Šiitima arapskog i persijskog porekla".

"Hezbolah pomaže Iranu i podrškom režimu Bašara el-Asada u građanskom ratu u Siriji, uz druge milicije koje su u službi odbrane režima", piše u nedavno objavljenoj analizi.

Iran pokušava da čvršće poveže te organizacije i pojača njihovu međusobnu saradnju, kako bi osnažila "osovinu otpora", kaže David Daud, stručnjak Atlantskog saveta.

Organizacije postoje iz svojih ciljeva

Koristeći svoje proksi organizacije, Iran može da izvodi napade u regionu, izbegavajući direktnu odgovornost, navodi Rej Tekej, stručnjak CFR. Iran je više puta primenio tu taktiku kako bi napao snage SAD u regionu, a smatra se da je to učinio i napadom Hamasa u Izraelu 7. oktobra, tvrdi on.

Urednik portala OKO RTS-a i poznavalac bliskoistočnih prilika Momir Turudić kaže da te organizacije nisu samo proksiji Irana, već postoje iz svojih ciljeva.

"Što se tiče njihove saradnje, sa jedne strane ona ima versku dimenziju, u slučaju, na primer Hezbolaha ili Huta u Jemenu, koji pripadaju šiitskoj struji Islama. To se takođe odnosi i na pomoć Asadovom režimu, a sa druge strane politička, ali se ona se razlikuje od mesta do mesta. Dakle podrška Hezbolahu u Libanu jeste deo tog podzemnog sukoba koji traje sa Izraelom praktično od pobede Islamske revolucije. Podrška Asadovom režimu je drugačije vrste. Ona je počela aktivno tek građanskim ratom u Siriji, jer bi padom Asadovog režima došlo  do rastakanja Sirije. Time se nestalibnost i rat dosta primiču granicama Irana", kaže Turudić i dodaje da je zajedničko za sve te organizacije- mogućnost okruživanja Izraela, pošto su sve, otkad je počeo rat u Pojasu Gaze, a mnoge i pre toga, protiv Izraela.

Iran negira bilo kakvu pomoć tim organizacijama, ali je po stanju na terenu jasno da ona postoji.

"To je pomoć pre svega u oružju, a zatim u Siriji je i direktna vojna pomoć. Tu su uglavnom oficiri i vojnici Iranske garde koja pruža pomoć na terenu. Osim toga takva pomoć je bar delimično bila i u Iraku, tokom rata sa Islamskom državom, kada se Iran nalazio praktično na istoj strani sa Amerikom i Rusijom, jer su se protiv Islamske države, nakon što je ona zauzela velike delove teritorije u Siriji i Iraku, borili svi", kaže Turudić i dodaje da o svemu ostalom može samo da se nagađa, je Teheran to zvanično ne priznaje.

Da takva pomoć postoji, jasno je vidljivo, a kao primer Turudić navodi Hute

"Kod njih se vidi da imaju sve savremenije naoružanje, pre svega dronova. Amerikanci su zaplenili nekoliko brodova koji su plovili prema Jemenu i nosili oružje Hutima", kaže on.

On objašnjava da bi te organizacije postojale i bez Irana, ali da on, kao regionalna sila, nameće svoju dominaciju, te ih koristi za proksi rat protiv Izraela. Takođe, i za svoje rivalstvo sa Saudijskom Arabijom, koje je najjači regionalni igrač kada je sunitski islam u pitanju.

Hezbolah

Libanski Hezbolah ili "Božja partija", osnovan je 1982. sa ciljem borbe protiv izraelskih snaga koje su izvršile invaziju na Liban godinu dana ranije. Vremenom je ta grupa postala izuzetno jaka vojna snaga, pa se čak smatra da je jača i od same libanske države, a sa Iranom deli i šiitski islam. Kako jedna od najjačih organizacija, Hezbolah je model za druge slične grupe koje deluju uz podršku Irana. SAD su ovu grupaciju stavile na listu terorističkih organizacija. Izraelska vojska tvrdi da Iran tu organizaciju pomaže sa 700 miliona dolara godišnje.

PROFIMEDIA / Hassan FNEICH / AFP / Profimedia

"Hezbolah je izvodio bombaške napade, kidnapovanja, ispaljivao rakete na izraelske civile, započeo rat sa Izraelom i sagradio podzemnu infrastrukturu od Libana u teritoriju Izraela", navodi se u analizi izraelske vojske (IDF). Kako se u toj analizi dodaje, Iran pokušava da naoruža Hezbolah visokopreciznim vođenim raketama kako bi im omogućio napade na Izrael.

Savet za inostrane odnose (CFR) procenjuje brojnost Hezbolaha na oko 30.000 do 45.000 aktivnih pripadnika.

Hamas

Iako pripada sunitskoj grani islama, za razliku od šiitskog Irana, njihovi odnosi sa Izraelom i lokacija na kojoj deluju (od 2007. godine kontrolišu Pojas Gaze), dovela su ih u poziciju da postanu saveznik Teherana, navodi IDF.

"Iran obezbeđuje Hamasu oko 80 miliona dolara godišnje. Bez obzira na to što je Hamas zadužen i za civilnu organizaciju života u Gazi, najveći deo tog novca ide za finansiranje operacija i napada protiv Izraela. Pored novca, Iran im obezbeđuje i oružje i municiju, uključujući rakete, protivtenkovske i protivavionske projektile", navodi IDF.

PROFIMEDIA / Mahmoud Ajjour / Zuma Press

Hamas, što je skraćenica od Harakat al-Mukavama al-Islamija (Islamski pokret otpora) je u isto vreme i politički pokret i paramilitarna organizacija. Osnovan je 1987. godine, posle izbijanja prve intifade (palestinskog ustanka) kao podružnica Muslimanskog bratstva, čije je sedište u Egiptu. Godinama je bio na margini među Palestincima, za razliku od Fataha, ali je posle brojnih ekstremnih gerilskih i samoubilačkih napada počeo da jača dvehiljaditih godina, da bi 2006. odneo pobedu na d konkurentskim Fatahom u Pojasu Gaze, dok je nekadašnja organizacija Jasera Arafata nastavila da bude dominantna na Zapadnoj obali. Hamas je izveo napad na izraelske civile 7. oktobra prošle godine, posle čega je usledila žestoka vojna akcija izraelskih snaga u Pojasu Gaze.

Na listi je terorističkih organizacija brojnih država, među kojima su SAD i EU, ali i Jordan i Egipat.

CFR procenjuje brojnost Hamasa na između 30.000 do 40.000 pripadnika.

Islamski džihad

Organizacija koja deluje u Pojasu Gaze ima dugotrajne i čvrste veze sa Iranom, tvrdi IDF. Osnovana je 1981. godine upravo inspirisana islamskom revolucijom u Iranu, a u kasnim osamdesetim, kada se vođstvo preselilo iz Egipta u Liban, veze sa Teheranom su dodatno ojačane. I njima Revolucionarna garda obezbeđuje obuku, oružje i 70 miliona dolara godišnje, tvrdi IDF.

PROFIMEDIA / MOHAMMED ABED / AFP

I oni su na listi terorističkih organizacija SAD i EU. CFR procenjuje brojnost Hamasa na između 1.000 do 15.000 pripadnika.

Jemenski Huti

Jemenski Huti su jedna od pobunjeničkih grupa u jemenskom građanskom ratu, a uspeli su da zauzmu prestonicu Sanu, nad kojoj vlada nema kontrolu. Nastali su iz redova lokalne šiitske grupacije, poznate kao zaidi. Koriste i ime Ansar Alah (Božji pomoćnici), a delove glavnog grada zauzeli su još pre 9-10 godina u građanskim sukobima koji sa prekidima traju još od 2004. Kao pokret su osnovani 1992. godine, sa ciljem osnivanja "školskih klubova", slično avganistanskim talibanima. Njihovo približavanje "osovini otpora" i protivljenje politici SAD i Izraela počinje posle invazije na Irak 2003. godine.

TANJUG / AP / Osamah Abdulrahman

Uključeni su u sukobe protiv vojne koalicije koja pomaže vladi Jemena, a čine je Saudijska Arabija, UAE, Katar, Kuvajt, Bahrein, Egipat, Jordan i Maroko, uz podršku SAD. Huti zbog toga redovno gađaju ciljeve u Saudijskoj Arabiji, a počeli su da gađaju i brodove u Crvenom moru, kao odmazdu zbog situacije u Gazi. Jemenska vlada tvrdi da Hute finansira i pomaže Iran.

CFR im brojnost procenjuje na između 10.000 i 30.000 ljudi.

Iran u Siriji

Iako u Siriji postoji nekoliko samostalnih organizacija koje deluju uz podršku Irana, kao što je brigada Fatimijon (Fatimidska zastava), Iran je u toj zemlji prvenstveno uticajan kroz vladu Bašara el Asada. Republikanska garda ima značajan uticaj u toj zemlji, a u izraelskom napadu na konzularno predstavništvo Irana u Siriji, što je poslužilo kao opravdanje za prvi u istoriji iranski napad na teritoriju Izraela, poginuli su visoki oficiri Republikanske garde.

PROFIMEDIA / JALAA MAREY / AFP

Iran je u Siriji veoma uticajan, budući da je Asadovoj vladi pružio znatnu pomoć u građanskom ratu koji traje u toj državi. Odnosi dinastije Asad i Irana bliski su još od Iranske revolucije 1979. godine, a Sirija je bila jedina arapska zemlja koja je podržala Teheran tokom Iračko-iranskog rata (1980-1988).

Kada je Bašar el Asad 2000. godine preuzeo vlast posle smrti svog oca Hafeza el Asada, veze sa Iranom su dodatno produbljene, a svoj uticaj u Siriji proširio je i Hezbolah.

Hezbolah i Republikanska garda aktivno su učestvovale na strani Asada u ratu u Siriji, a, prema navodima IDF, Iran je zahvaljujući tome osnovao i svoje vojne baze u Siriji, u blizini severne granice Izraela.

Snage u Iraku

U Iraku deluje veći broj šiitskih milicija koje imaju podršku Irana i pripadaju "osovini otpora". Najjača je Badr brigada, koja je osnovana još 1982. godine, a predvodili su je iranski oficiri i cilj joj je bio da minira režim Sadama Huseina. Nekada je bila vojno krilo Vrhovnog islamskog saveta Iraka, šiitske islamističke partije, koja je sada među najuticajnijim u toj državi. Badr sada deluje kao posebna partija i ima 17 od 329 predstavnika u predstavničkom domu Iraka. Veliki broj njenih pripadnika priključio se posle invazije Iraka 2003. godine novim regularnim snagama, nastalim posle svrgavanja Sadama Huseina. Takođe, sukobljavali su se sa ISIS-om, sa kojim je Iran u sukobu. Nemački Institut za međunarodna i bezbednosna pitanja navodi da je uticaj Badra značajno porastao posle 2014. godine i da se radi o "najuticajnijem instrumentu iranske politike u Iraku". Poredeći ih sa libanskim Hezbolahom, nemački Institut navodi da je cilj Badra i "širenje uticaja na vladu u Bagdadu i izgradnja jakih šiitskih milicija koje su zavisne od Irana".

PROFIMEDIA / AHMAD AL-RUBAYE / AFP

CFR im procenjuje brojnost na između 30.000 i 60.000 pripadnika. Pored njih, u Iraku deluje još nekoliko šiitskih milicija povezanih sa Iranom, čija brojnost se meri desetinama hiljada.

U pisanju ovog teksta učestvovao je i Filip Đorđević.