Katastrofa epskih razmera: Krvavocrvene linije Rafe

Izrael je ostvario svoje pretnje i tenkovi su ušli u Rafu, u koju su prethodno odlazile izbeglice iz gradova koje je trebalo „isprazniti“. Usledila je noć bombardovanja i nastavak onoga što je nazvano ratom protiv Hamasa. Sada su se, prvi put za sedam meseci rata, oglasili i dosadašnji posmatrači, prijatelji Izraela i oni koji su u pola glasa pozivali na mir. Amerika, Velika Britanija, Nemačka, Italija, svi uglas pozivaju da se napad zaustavi i već se vuku ozbiljni potezi. Džo Bajden, američki predsednik, nazvao je ovu kopnenu ofanzivu „crvenom linijom“ i odlučio je da zaustavi isporuku oružja, 3.500 bombi nije poslato i neće ih biti dok se ne pokaže dobra volja za pregovaranje.

Ujedinjene nacije su upozorile da je na vidiku „humanitarna katastrofa epskih razmera“ koja će znatno otežati situaciju izbeglica, kojima već preti glad. „Prestanak vatre biće tek početak. Dug je put do povratka iz uništenja i trauma ovog rata“, rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN, pozivajući na obustavljanje napada.

Oko 1,4 milona ljudi zateklo se u gradu u koji su već stigli iz drugih opasnih zona. Pošto ih je naterao da napuste svoje domove, Izrael je potom zaključio da je poslednje utočište Hamasa upravo Rafa i krenuo u obračun. Procenjuje se da je od oktobra, kada su počeli napadi, oko 85 odsto stanovništva na palestinskoj teritoriji interno raseljeno.

Nije prvi put da se šalju apeli za obustavu rata, ali je sada sa više strana stigla ista poruka.

Poruke sa svih strana

Dejvid Kameron, ministar spoljnih poslova Velike Britanije, izjavio je da smatra da ne treba ulaziti u Rafu, naročito ako nema plana koji bi omogućio da se ljudi izvedu napolje i sklone na zaštićeno mesto gde bi dobili hranu i lekove.

TANJUG / AP / Ismael Abu Dayyah

„Mi nismo videli takav plan i ne podržavamo operaciju u Rafi“, rekao je on i dodao da je London spreman da promeni svoj odnos prema izvozu oružja. Drugim rečima, to oružje neće stići u izraelske ruke, jer se politika koju vodi Benjamin Netanjahu kreće u pogrešnom pravcu, kako smatra Kameron, napad će ojačati Hamas i pregovori o oslobađanju talaca vratiće se na početak.

Olaf Šolc, nemački kancelar, takođe je upozorio da je napad na Rafu nepoželjan, podsetio da tamo živi previše ljudi i naglasio da izraelska vojska treba da poštuje međunarodno pravo i štiti civilno stanovništvo.

Slična poruka stigla je iz Vašingtona. Entoni Blinken, državni sekretar, prvi put je oštro kritikovao izraelsku vladu i primetio da je rat doneo „strašan gubitak života nevinih civila“, ali nije doneo uništavanje Hamasa. Takođe je primetio da Izrael nema planove za upravljanje teritorijom posle rata.

Sukob saveznika

To nije zaustavilo Benjamina Netanjahua i njegovu vladu da nastavi onako kako je i započela ovaj rat. Uprkos svim opomenama, započela je ofanzivu. Istovremeno, ta vlada suočava se i sa antiratnim protestima u Tel Avivu, gde se zahteva oslobađanje talaca, kraj rata i novi izbori. Već uveliko su besni na vladajuću garnituru, već dugo optuživanu za korupciju i loše vođenje države, koju sada smatraju odgovornom i za oktobarski napad. Bez njih, reći će mnogi, bilo bi moguće tražiti političko rešenje, sa njima situacija je sve gora. Ne samo da nema dogovora, već ni naznaka da su taoci prioritet kakav bi trebalo da budu.

„On žrtvuje naše porodice iz političkih razloga! Zbog Netanjahua dogovora nema, a taoci se ne vraćaju!“, reći će porodice talaca čije su sudbine još uvek nepoznate. Hiljade ljudi ubijenih u Gazi i 133 taoca koja drži Hamas, to je rezultat njegove politike, smatraju njegovi protivnici.

Više od 35.000 Palestinaca je ubijeno i gotovo 79.000 povređeno u napadima na Gazu, a podaci o Rafi tek će se sakupljati.

Dva dugogodišnja saveznika, Izrael i Amerika, sada se sukobljavaju. Bajden je odlučio da ne pošalje bombe i sve je bliži stavu da je odlazak Netanjahua sa vlasti rešenje za obustavu rata i pregovore. Već je javno objavio da misli da se njegov dojučerašnji prijatelj sada bori da preživi i na unutrašnjem planu i zadrži pozicije koje ima, a u ime te borbe spreman je i da se konfrontira sa Vašingtonom. Ali nije prvi put da izraelska vlada to čini i sasvim je svesna cene koju plaća i zbog čega to radi.

TANJUG / AP / Evan Vucci

Davne 1982, kada je Bajden još bio samo senator, izraelska vlada anektirala je Golansku visoravan. Bio je to drzak potez, tadašnji predsednik Ronald Regan u znak protivljenja suspendovao je sporazum o vojnoj saradnji s Izraelom. Bajden se, pak, susreo sa Menahemom Beginom, premijerom.

„Nemojte nam pretiti da ćete nam uskratiti pomoć da odustanemo od svojih principa. Ja nisam Jevrejin kome se tresu kolena. Ja sam ponosan Jevrejin sa 3.700 godine istorije. Niko nam nije pritekao u pomoć kada smo umirali u gasnim komorama i pećima. Niko nam nije pritekao u pomoć kada smo gladovali stvarajući svoju zemlju. Platili smo za to. Borili smo se za to. Umirali smo za to. Mi ćemo se držati naših principa. Mi ćemo ih braniti. I, ako je potrebno, mi ćemo ponovo umirati za njih, sa vašom pomoći ili bez“ , rekao je tada Begin.

Završilo se tako što je marta 2019. predsednik Donald Tramp poslao tvit u kojem je pisalo da će Amerika od tog trenutka priznavati suverenitet Izraela nad Golanskom visoravni.

Borba noktima

Više od četiri decenije posle izjave Begina, jedan drugi izraelski premijer poručuje isto istom čoveku, koji više nije senator već predsednik Bajden.

I što od Netanjahua sada čuje nešto kraću verziju, izgovorenu na Dan sećanja na Holokaust.

„Nikakav pritisak, nikakva odluka bilo kog međunarodnog foruma neće sprečiti Izrael da se brani. Ako moramo da budemo sami, ostaćemo sami“, rekao je Netanjahu imajući na umu prekid isporuke oružja.

„Ako moramo, borićemo se noktima. Ali imamo mnogo više od noktiju i s tom snagom duha, uz božiju pomoć, zajedno ćemo pobediti. Znamo da nismo sami, jer bezbroj pristojnih ljudi širom sveta podržava našu stvar.”

TANJUG / AP / Evan Vucci

I dok se Netanjahu bori na više frontova, nešto slično na unutrašnjem planu čeka i Bajdena. Izborna godina teče, a nezadovoljstvo njegovih glasača odnosom prema Gazi raste. Unutar njegove Demokratske stranke takođe se talasa i nisu svi srećni i zadovoljni pozicijom američke strane u izraelskom ratu sa Hamasom, u kojem stradaju palestinski civili. Taj rat je već uneo mnogo nemira u američku politiku, sukobi među senatorima, protesti na univerzitetima, sve je to došlo u lošem trenutku po Bajdena, ali u sasvim dobrom za njegovog rivala Donada Trampa.

I dok se vode političke kampanje, na terenu besni rat, a pokušaji primirja nikako ne uspevaju. Hamas je dao predlog za oslobađanje talaca, ali uz druge uslove, koje izraelska strana nije prihvatila, prvenstveno zato što po završetku rata ne želi više ništa što bi se nazivalo palestinskom upravom, koju izjednačava sa Hamasovim borcima. Kako je preneo „Njujork tajms“, predlog je sastavljan uz pomoć Vilijama Dž. Bernsona, direktora CIA, o čemu izraelska strana nije zvanično obaveštena. Mirovni sporazum je svakako propao, ali se na njemu i dalje radi. Koliko verzija će biti potrebno dok se ne nađe rešenje, meriće se brojem izgubljenih života. Zasad je samo važno da se zaustavi rat, bar na neko vreme.

Do nekog stalnog rešenja koje bi moglo da potraje, teško da će uskoro doći. Amos Oz, izraelski pisac koji je pozivao na „bolni kompromis“ i zalagao se za podelu teritorije i dve države, umeo je da kaže: „Trebalo bi da uzmemo kamen Svetog grada i premestimo ga u Skandinaviju, i da ih ne vraćamo dok svi ne nauče da zajedno žive u Jerusalimu“.

Iz Rafe pobeglo već pola miliona ljudi

Skoro pola miliona ljudi bilo je prinuđeno da napusti grad Rafu na jugu Pojasa Gaze tokom proteklih sedam dana usled izraelske vojne operacije, saopšteno je iz Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama (UNRVA). UNRVA procenjuje da je gotovo 450.000 ljudi na silu raseljeno iz Rafe od ponedeljka, 6. maja, navedeno je u objavi Agencije na platformi X.

Izraelska vojska saopštila je 6. maja da je započela pripreme za evakuaciju stanovništva iz istočnog dela Rafe. Odbrambene snage Izraela saopštile su dan kasnije da je započeta operacija u tom delu grada. Za to vreme, izraelski tenkovi su, pred zaključenje ovog broja, prodrli već u istočni deo grada Rafe, u predgrađa Al Brazil i Al Džejna i nastavljaju prodor ka samom središtu grada.