Politička sudbina izraelskog premijera: Da li će Netanjahu ostati bez podrške najvažnijeg saveznika?

Nezadovoljan time što njegova upozorenja upućena Izraelu da ne treba da napadne Rafu nisu urodila plodom, američki predsednik Džo Bajden odlučio je da ne pošalje bombe najvećem savezniku Vašingtona na Bliskom istoku. Poslednji u nizu pokazatelja da su se, u najmanju ruku, javile trzavice u odnosima Bajdena i Benjamina Netanjahua, ukazuje na to da se izraelskom premijeru, kako iznutra, tako i spolja, iz dana u dan položaj menja na gore. 

Bajdenova odluka da stopira isporuku 3.500 bombi Izraelu trebalo je da pošalje snažan signal da njegovo strpljenje ima granice, piše Njujork tajms, dodajući da je američki predsednik, prvi put od izbijanja rata Izraela i Hamasa u oktobru prošle godine, odlučio da iskoristi moć glavnog izraelskog dobavljača oružja kako bi pokazao svoje nezadovoljstvo.

Pozicija predsednika Bajdena mogla bi se tumačiti i rasplamsanim nezadovoljstvom na univerzitetskim kampusima širom Sjedinjenih Država na kojima studenti već nedeljama organizuju propalestinske proteste sa kojih, između ostalog, pozivaju na momentalni prekid vatre u Gazi. 

TANJUG / AP / Charles Krupa

Nezadovoljstvo američkih studenata još više dolazi do izražaja u izbornoj godini jer bi Bajden upravo zbog nezadovoljstva njegovih glasača politikom Vašingtona prema ratu u Gazi mogao da izgubi izbore i to ni manje, ni više, nego od ljutitog rivala i bivšeg stanara Bele kuće Donalda Trampa.

"Jasno sam stavio do znanja Bibiju i njegovom ratnom kabinetu da neće dobiti našu podršku ako upadnu u ove naseljene centre. Ne odustajemo od bezbednosti Izraela, već se udaljavamo od mogućnosti da Izrael vodi rat u tim oblastima", rekao je Bajden u intervjuu za CNN, govoreći o izraelskoj ofanzivi na Rafu.

Odnosi Izraela i SAD došli su do te tačke da Bajdenova administracija veruje da je promena vlade i premijera u Izraelu od suštinskog značaja za vođenje efikasne politike i prelazak na novi regionalni poredak, smatra Itamar Rabinovič, saradnik američkog Brukings instituta.

On je u autorskom tekstu naveo da je Netanjahu, međutim, zainteresovan za otvorenu konfrontaciju sa američkim predsednikom jer to vidi kao sredstvo da preživi unutrašnju političku krizu.

"Što je još gore, obe strane se sada otvoreno mešaju u unutrašnju politiku jedne druge. Netanjahu je napustio dugogodišnju politiku rada sa obe strane i uveliko se oslanja na republikance, dok Bajden i njegovi saveznici otvoreno ili implicitno izražavaju očekivanje da će videti novog premijera i vladu u Izraelu", navodi Rabinovič.

Međutim, čak i kada bi hteo da odustane od napada na grad koji se nalazi uz granicu Gaze i Egipta ili, u krajnjem slučaju, da proglasi primirje, Netanjahu bi naišao na još nezgodnije protivnike u svojim redovima. Među njima su najglasniji njegov ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir i ministar finansija Bezalel Smotrič - obojica tvrdokorni desničari i nepokolebljivi izraelski nacionalisti.

Ben Gvir je već javno upozorio izraelskog premijera da ne sme ni da razgovara o prekidu vatre sa Hamasom, dodavši da mu je Netanjahu "obećao da će Izrael ući u Rafu i da se rat neće završiti".

TANJUG / AP / Ramez Habboub

Dvojica ministara su važna izraelskom premijeru jer mu od njih zavisi politička budućnost. Od početka sukoba na Bliskom istoku, beskompromisna pozicija Ben Gvira privukla je solidan broj pristalica Netanjahuove partije Likud, a ništa manje ekstreman nije ni Smotrič koji sebe opisuje kao "ponosnog homofoba" i smatra da izraelski pravosudni sistem treba da bude zasnovan na svetoj knjizi Tori.

Istovremeno, sva istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Netanjahuu podrška drastično opada, a u nekim anketama se čak navodi i da samo 15 odsto građana Izraela želi da Netanjahu ostane premijer nakon okončanja sukoba u Gazi. Na to se nadovezuje i činjenica da Izrael uveliko gubi propagandni rat najviše zbog disproporcionalnog vojnog odgovora na teroristički napad Hamasa 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 osoba. U Pojasu Gaze, sa druge strane, stradalo je skoro 35.000 ljudi, mahom žene i deca.

Da Izrael gubi propagandni rat, smatra i republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp, takođe snažni podržavalac Izraela, koji je pozvao izraelske vlasti da "završe" sa ratom u Gazi i "vrate se miru".

"Prestanimo da ubijamo ljude. To je vrlo jednostavno. Izraelci to moraju da urade. Završite sa tim i završite brzo jer morate da se vratite u normalu", poručio je nedavno Tramp.

Američko-izraelski odnosi na niskoj tački

Odluka predsednika SAD Bajdena da stopira slanje bombi Izraelu pokazuje da su odnosi dve zemlje "na niskoj tački", smatra Klif Kapčan, predsednik Evroazijske grupe.

"Sada je u igri bezbednost Izraela, ali Bajden nije imao izbora. Rat koči njegovu izbornu kampanju, jedinstvo Demokratske stranke i položaj SAD u svetu", navodi Kapčan za Njujork tajms i dodaje da će se američko-izraelski odnosi menjati u zavisnosti od toga šta će se dalje dešavati. 

Ukoliko Netanjahu odustane od sveopšteg napada na Rafu, ovo može biti samo kratkotrajno varničenje, ali ako dvojica lidera ostanu u sukobu, to bi moglo da dovede do šireg prekida isporuke oružja, što bi ostavilo trajne posledice na odnose dve zemlje, ističe američki analitičar.

"Temelj američko-izraelskih odnosa je toliko jak da neće biti značajno oštećen ovim potezom. Međutim, dalja zadržavanja, iako malo verovatna, bila bi druga priča", kaže Kapčan.

Izraelski novinar Efraim Ganor ističe da Netanjahu, uprkos svemu, zna šta većine ljudi želi - oslobađanje talaca.

"On, takođe, zna šta je važno i dobro za narod Izraela. Međutim, Netanjahu se pokorava Ben Gviru i Bezalelu Smotriču jer je to ono što je dobro za njega, iz jasnih političkih razloga, a ne za narod Izraela", piše Ganor u autorskom tekstu za Džerusalem post.

Izraela i SAD - od "specijalnih odnosa" do Bajdenovog preokreta

SAD i Izrael imali su bliske, savezničke odnose još od 1948. godine, od osnivanja države Izrael. Američki predsednik Džon Kenedi uveo je čak i termin "specijalni odnosi" 1962. godine, objašnjavajući bliske veze dve države u nizu međunarodnih pitanja. U srži tih specijalnih odnosa je ogromna američka pomoć, koja je od 1948. do danas, kada se uračuna inflacija, dostigla više od 300 milijardi dolara.

Američki Stejt department navodi da su SAD bile prva država koja je zvanični priznala državnost Izraela, a da dve zemlje spajaju "zajednički interesi i zajednike demokratske vrednosti, a Amerikanci i Izraelci su ujedinjeni svojom posvećenošću demokratiji, ekonomskom prosperitetu i regionalnoj bezbednosti".

U novije vreme i poslednja dva američka predsednika ukazivala su na značaj bliskih veza SAD i Izraela, pa je tako Džo Bajden govorio "da nema Izraela, morali bismo da ga izmislimo", dok je njegov prethodnik Donald Tramp izjavio da SAD "ne moraju da budu ni zbog čega drugog na Bliskom Istoku, osim da štite Izrael".

EPA / MIRIAM ALSTER / POOL

Međutim preokret u Bajdenovoj politici, uz odbijanje da se isporuči oružje Izraelu, nije neočekivan, navodi Tajms of Izrael. Prelomna tačka za taj preokret dogodila se kada je Izrael odbio da se povinuje američkim zahtevima da ne sprovodi ofanzivu na Rafu, granični prelaz sa Egiptom i grad u koji se slio veliki broj Palestinaca izbeglih iz ostalih delova Pojasa Gaze pod udarom izraelske vojske. Bajdenova administracija insistirala je da Izrael ograniči mogućnost civilnih žrtava, spreči humanitarnu krizu i omogući rad međunarodnim humanitarnim organizacijama. Kako je to, prema oceni američke administracije, Netanjahuova vlada ignorisala, usledio je Bajdenov preokret.

Američki zvaničnici tvrde da su SAD dale Izraelu sedam meseci bezuslovne podrške i da to više ne mogu da čine zbog civilnih žrtava i destabilizujućeg uticaja rata Izraela protiv Hamasa na region.

Međutim, to nisu jedini uzroci ovakvog američkog poteza. Bajdenova administracija pokušala je da ubedi izraelsku vladu da Gaza, posle pada Hamasa, bude obnovljena, te da se krene ka osnivanju palestinske države. Ali Netanjahuov ratni kabinet, koji je pod velikim uticajem desničara, ne želi takvo rešenje, jer je plan ekstremnije struje u izraelskoj vlasti da potpuno okupira Pojas Gaze i formira naselja jevrejskih doseljenika, navodi Tajms of Izrael.

SAD su posebno frustrirane mogućnošću šireg regionalnog konflikta na Bliskom istoku, koji bi mogao da ugrozi njihovu ulogu kao hegemona u tom području, navodi "Forejn polisi", dodajući da bezrezervna pomoć Izraelu koji svojim postupcima rizikuje širenje sukoba, može da ugrozi takvu situaciju.

Takođe, prema tom tumačenju, izraelsko "guranje" SAD ka direktnom sukobu sa Iranom, nije u skladu sa američkim namerama i doveo bi u pitanje ne samo američke interese u regionu, već i regionalnu stabilnost.

"Bajdenova administracija suočila se sa izborom: ili da nastavi da prati Netanjahuovu vladu u ambis, ili da ga pritisne da promeni politiku", piše "Forejn polisi".

Jaka struja među demokratama na strani Palestinaca

Sa druge strane, bezrezervna podrška Izraelu tokom sukoba u Gazi, Bajdenu stvara i unutrašnje političke probleme u izbornoj godini. Sa jedne strane, pritisnut je republikanskom tezom o "specijalnim odnosima" i mogućom kritikom ako prestane da podržava Izrael, dok sa druge strane, "progresivniji" deo njegov Demokratske stranke ima upravo suprotan stav, koji osuđuje Izrael zbog velikih civilnih žrtava u Gazi, pa čak i poziva na uvođenje sankcija Izraelu. Tako su na univerzitetima u SAD "eksplodirali" propalestinski protesti, u kojima učestvuje veliki broj mladih, okupirajući zgrade univerziteta, a čak je bilo i nasilnih intervenicija policije.

"Za Bajdena, nema jednostavnog političkog rešenja. Sa jedne strane Demokratske partije su oni koji se zalažu za uzdržaniji odnos prema Izraelu, dok su na drugoj oni koji ističu izraelsko pravo na samoodbranu i upozoravaju na akcije koje bi mogle da pokvare izraelsko-američke odnose", piše "Tajm".

EPA / EFE/MICHAEL REYNOLDS Aleksandrija Okasio Kortez

Da među demokratama postoji jaka struja koja je naklonjenija Palestincima, pokazuje i Galupovo istraživanje, rađeno u martu prošle godine, mnogo pre eskalacije sukoba u Gazi. Prema tom istraživanju, prvi put u poslednjih 20 godina, više demokrata je na strani Palestinaca nego na strani Izraela. Tako je u januaru 2023. čak 49 odsto demokrata podržavalo Palestince, što je rast od 11 odsto u odnosu na godinu dana ranije, dok je Izraelce podržavalo 38 odsto, što je pad od dva odsto u odnosu na januar 2022. Kod republikanaca, međutim, podrška Izraelu u tom istraživanju pokazala se više nego jasnom i iznosila je 78 odsto naspram 11 odsto podrške Palestincima.

Da među demokratama postoji jaka podrška Palestincima, tvrdi i vašingtonski "Politiko", koji navodi da najveći Bajdenovi i donatori Demokratske stranke, kao što su Džordž Soroš, Dejvid Rokfeler Junior ili bračni par Pricker (vlasnici lanca hotela "Hajat"), podržavaju organizacije koje stoje iza propalestinskih demonstracija na univerzitetima na kojima je američki predsednik nazvan "Genocid Džo".

Među najpoznatijim licima demokrata koje su na Palestinskoj strani je popularna njujorška kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortez, koja se među prvima založila za prekid pomoći Izraelu i koja izraelske akcije u Pojasu Gaze otvoreno naziva "genocid koji traje".