Forum NIN-a

Sloba na nizbrdici

U septembru je predsednik Srbije uzivao poverenje 26 odsto anketiranih, a u novembru svega 16,5 odsto, verovatno zato sto 57,5 odsto ispitanih misli da ponistavanje izbora nije opravdano.

Drugi najlosiji rezultat predsednika Srbije Slobodana Milosevica od 1992. godine od kada NIN pravi rang- listu politicara od poverenja - najzanimljiviji je podatak najnovijeg ispitivanja dve stotine telefonskih pretplatnika Srbije, obavljenog 1. decembra, pre nego sto je predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic objasnio da ulicama velikih gradova setaju " fasisti " i " nacisti " .

U novembru, na listi politicara od poverenja, Milosevic je i dalje bio prvi, sa znacajnom prednoscu u odnosu na drugog, ali verovalo mu je samo 16,5 odsto ispitanika. To je veliki pad u odnosu na septembar kada je Milosevic bio " spasilac " za 26 odsto ispitanika. Samo dva meseca ranije, u julu, Milosevic je bio na apsolutnom minimumu - 15 odsto.

Ovolike oscilacije u kratkim razmacima verovatno pokazuju da je Miloseviceva harizma ozbiljno narusena, da on vise ne raspolaze neogranicenim kreditom narodnog poverenja. Sada je predsednik na mnogo nizem nivou nego posle Vidovdanskog sabora, hapsenja i batinanja Vuka i Danice Draskovic, pada Knina.

Posle Vidovdanskog sabora 1992. godine u junskom istrazivanju NIN-a 41 odsto anketiranih je mislilo da bi ostavka predsednika Milosevica (jedan od zahteva Sabora) bila " patriotski cin " , a 50,5 odsto je bilo uvereno da bi to bio " gest izdaje i priznanja nacionalnog poraza " . U julu 1992. godine Milosevic je bio simbol stabilnosti i prosperiteta za 42,5 odsto ispitanika, a u Milanu Panicu je bolju buducnost videlo 38 odsto anketiranih.

Prvi put je Milosevic ozbiljnije bio uzdrman, bar prema istrazivanjima NIN-a (anketa nije sprovedena posle 9. marta 1991. godine), sredinom 1993. godine. Smatralo se da su hapsenje i batinanje u zatvoru Vuka i Danice Draskovic - posle nemira pred Skupstinom Jugoslavije - bili uzrok prvog Milosevicevog posrnuca ispod 20 odsto. Tada je Draskovic, koji u anketama NIN-a ne prolazi najbolje, imao " neverovatnih " 10 odsto " vernika " , a predsednik Srbije 19,5 odsto.

Cak i posle pada Knina i najvece seobe Srba, Milosevic je bio na solidnih 23,5 odsto sigurnih glasaca medju " telefonskom javnoscu Srbije " .

Na prvim predsednickim izborima 1990. godine Milosevic je dobio 3 285 779 glasova (63,34 odsto izaslih na izbore, odnosno 46,72 odsto birackog tela), na drugim 1992. godine 2 515 047 glasova (56 odsto izaslih na izbore), a kada bi se procenat onih koji u anketi NIN-a iskazuju poverenje u Milosevica potvrdio i na biralistima, predsednik Srbije dobio bi oko 1 155 000 glasova ako bi izasli svi upisani biraci. A na poslednjim izborima procenat izaslih nije kao na prvim 71,50 odsto, vec oko 50 odsto.

Naravno, kao i obicno, Milosevic i dalje ima znacajnu prednost u odnosu na " prvog do njega " , a to je ovoga puta lider demokrata Zoran Djindjic sa 10 odsto sledbenika. Doktor filozofije, koji vise podseca na prodavca " Fordovih " automobila, svoje zvezdane trenutke u NIN-ovim anketama doziveo je u novembru 1993. godine kada je sa 17,5 odsto takodje bio iza neprikosnovenog Milosevica (30,5 odsto). Poredjenja radi, u januaru ove godine bio je na 0,5 odsto, a predsednik Srbije na 26 odsto.

Po istrazivanju NIN-a, prosecan gradjanin kome Milosevic uliva poverenje je zena, sa osnovnom skolom starija od 56 godina; dok je prototip Djindjicevog potencijalnog glasaca muskarac sa zavrsenim fakultetom, mladji od 35 godina.

Ono sto je uzrokovalo pad Milosevica izazvalo je, ocigledno, rast Djindjiceve popularnosti: ponisten drugi krug izbora, brisanje narodne volje.

Cak 57,5 odsto ucesnika u NIN-ovoj anketi smatra da " nisu opravdana " ponistavanja izbornih rezultata iz drugog kruga. Opravdanim ih smatra 17 odsto, " negde opravdana, negde nisu " 2,5 odsto, " ne zna " 23 odsto. Ovde je vazno reci da se 9,5 odsto anketiranih izjasnjava da su clanovi Socijalisticke partije, 6,5 odsto su srpski radikali, 5,5 odsto pripadnici " Zajedno " , 3,5 odsto Kostunicine demokrate, 2,5 odsto Djindjiceve demokrate, po 0,5 pripadnici Gradjanskog saveza i Srpskog pokreta obnove, dok ih 70,5 ne pripada nijednoj stranci.

Prosecan pripadnik onih koji veruju da su izbori opravdano ponisteni je zena starija od 56 godina koja ima osnovnu skolu (bas kao i potencijalni glasac Milosevica), a onih za koje su izbori neopravdano ponisteni, visokoobrazovana zena stara izmedju 36 i 55 godina.

Iako je vecina anketiranih uverena da su ponistavanja izbora nepravilna, cak 71 odsto misli da se protestima nista nece izmeniti: " Vandalizmom se nista ne postize " (nezaposlen, Mrcajevci, 19 godina, SPS); " Samo ce se medjusobno posvadjati i pobiti " (domacica, Ruma, 59 godina); " Toliko im se osladila vlast da ce je braniti po cenu svega " (medicinska sestra, Sombor, 35 godina); " Bice u manjini u odnosu na ostali deo naroda " (telefonista, Subotica,61 godina).

Medju 14,5 odsto onih koji veruju da su protesti put za ostvarenje zahteva koalicija " Zajedno " su monter iz Belotinca, 35 godina - " Ako istraju do kraja - hoce " ; domacica, Knez Selo (Nis), 57 godina - " Gradjani zele promene, da bude lepsi zivot " ; ekonomski tehnicar iz Mladenovca, 24 godine - " Treba da se cuje glas naroda. "

Ako bi Zapad intervenisao, da li bi vlast priznala rezultate od 17. novembra ili bi ostala pri glasanju u trecem krugu, pitali smo telefonsku javnost Srbije. Gotovo da je jednak broj ljudi koji veruju da ce se dogoditi jedan od ponudjena dva " scenarija " : za prvi 22,5 odsto ( " Mozda ce cak Milosevic priznati kompletnu pobedu opozicije, samo da on ostane na vlasti " - inzenjer, Beograd, 37 godina; " Milosevic je njihov covek. I u Nemackoj je pred izbore agitovano za njega " - metalostrugar,Trstenik,55 godina), za drugi 22 odsto ( " Zapad inace vrsi pritisak i nama je dosta toga. Oni u ime demokratije ubiju 15 000 crnaca " - inzenjer, Sombor, 46 godina). Tacno 15,5 odsto ispitanih je odabralo trecu varijantu po kojoj Zapad nece, odnosno, ne treba da intervenise.

# Dragan Bujosevic