NEDELJNIK

ZAKONOPRAVILODAVCI

Sada vec famozno "Slovo o srpskom jeziku" pocinje napomenom da je "doneto nakon naucne rasprave a na inicijativu Svetskog sabora Srba". Zavrsava se gromkom recenicom: "Ucenje o srpskom narodu i njegovom jeziku... izlozeno u 'Slovu o srpskom jeziku' - cini Jezicko zakonopravilo srpskoga naroda, koje potpisase i potvrdise srpski filolozi i pisci. Beograd, na Spasovdan 1998 (7506)."

Slede potpisi, po azbucnom redu: dr Vera Bojic, mr Mirjana Vlaisavljevic, Predrag R. Dragic Kijuk, Milorad Djuric, prof. dr Milos Kovacevic, Zoran Kostic, prof. dr Radmilo Marojevic, prof. dr Petar Milosavljevic, Slobodan Rakitic, Tiodor Rosic, prof. dr Bozo Coric i mr Mihailo Scepanovic. Naknadno su im se prikljucili i dr Dragoljub Dragojlovic, Zarko Komanin i Vojislav Lubarda.

Zar su to "srpski filolozi i pisci"? Kako to da barem za polovinu njih nikada nismo culi? Ko ih je ovlastio da donose nekakvo "zakonopravilo" za ceo srpski narod? Gde li je i kad odrzana ta "naucna rasprava"? Gde su tu SANU, Matica srpska, Institut za srpski jezik, univerziteti, nedavno osnovani Odbor za standardizaciju srpskog jezika - gde je bilo koja za jezik nadlezna ustanova?

Na ovo poslednje pitanje potpisnici "Slova" ce vam odgovoriti da su sve pomenute ustanove, verovali ili ne, izdajnicke, antisrpske i da (kako napisa g. Tiodor Rosic u "Demokratiji") "sprovode hrvatski filoloski program". Dokaz je u tome sto su se, po objavljivanju "Slova" u "Politici", sastale dve komisije Odbora za standardizaciju i odlucno osudile taj tekst. U njihovom saopstenju se ukazuje na krupne naucne greske u "Slovu". Istice se da su medju potpisnicima svega cetiri profesora i da se "niko od njih nije bavio konkretnim naucnim istrazivanjima u tematskoj oblasti 'Slova'". Upozorava se, najzad, da ce neprijatelji srpskog naroda biti "presrecni sto im je iz cista mira poklonjen tako bogat zalogaj".

Zaista, na nedavnom slavistickom kongresu u Krakovu, po svedocenju dr Slobodana Remetica (direktora Instituta za srpski jezik), clanovi hrvatske delegacije sa uzivanjem su procitali "Slovo" i rekli: "Rade za nas."

Pri tom su u ruci drzali luksuzno izdanje "Slova" koje je deljeno na kongresu. Autori su se, naime, postarali da svoj tekst prevedu na pet stranih jezika i stampaju ga na najfinijem papiru, u plastificiranim koricama, u tirazu od 300 000 primeraka (!). Otkud im para za to? (Naivno pitanje.)

Kako rece u proslom broju NIN-a Ognjen Pribicevic, visi naucni saradnik Instituta drustvenih nauka, "svidelo se to nekome ili ne, dominantna ideologija srpskog drustva danas je primitivizam". Zato propovednici primitivnog i zadrtog jezickog nadripatriotizma imaju i pare i vlast za sobom. Promovisu se na sve strane, nastupaju sve agresivnije. Potpisniku ovih redova, posle rasprave na televiziji, g. Tiodor Rosic je rekao: "Oduvacemo mi vas! Sve cemo posmenjivati, u Institutu i drugde!" Sprema li se to u Srbiji neki novi makartizam?

Po svemu sudeci - sprema se. Zato bismo opreznijim citaocima savetovali, bezbednosti radi, da zaborave sve sto su u skoli ucili i bace se na proucavanje "Slova". Tu ce otkriti jednu novu i originalnu "teoriju zavere". Sve je, navodno, pocelo u godini Vukove smrti, 1864, kada je Vatroslav Jagic, "sprovodeci katolicki filoloski program", napisao da Hrvati i Srbi imaju zajednicki jezik. Tu katolicku podvalu potom su, zamislite, glatko progutali svi srpski pravoslavni naucnici, od Danicica, preko Belica i Stevanovica, pa sve do Milke i Pavla Ivica i drugih nasih savremenika. Srecom, eto, u godini 1998. (ili 7506, za one kojima je lakse da racunaju po vizantijskom kalendaru) pojavili su se Vera Bojic, Mirjana Vlaisavljevic, Dragic Kijuk i drugi naucni giganti, da nas izvuku iz vekovne zablude!

"Slovo" nas uci da su pravi Hrvati iskljucivo cakavci, mozda i kajkavci (mada se o ovim drugima nista odredjeno ne kaze). Stokavci su svi odreda Srbi, s tim sto mogu biti "Srbi katolicke verske pripadnosti" (od kojih su mnogi dosad smatrani Hrvatima) ili "Srbi islamske verske pripadnosti" (dosad nazivani Muslimani ili Bosnjaci). Crnogorci? Crnogorci ne postoje. Sva ostvarenja umetnosti, nauke i kulture nastala na prostorima gde se govori stokavski "moraju se smatrati sastavnim delom srpske umetnosti, nauke i kulture". Otuda i sve ono sto se dosad nazivalo hrvatskom knjizevnoscu (osim cakavske) zapravo je "knjizevnost katolickih Srba", kako je ozakonjeno i novim statutom Filoloskog fakulteta.

"Zakonopravilodavci" ne uvidjaju da nastojanjem da u nauku uvedu parolu "Srbija do Tokija" cine medvedju uslugu sopstvenom narodu. Ne shvataju da ni Alija ni Franjo nece priznati da su Srbi, niti ih mi zelimo za zemljake. Ne razmisljaju o zakljuccima koji logicno proisticu iz njihove teorije, a na koje se ukazuje u saopstenju Odbora: da je Ante Pavelic (stokavac) bio Srbin, da su Srbi samogenocidan narod, da su u Bosni ratovali Srbi sa Srbima. Ako se u svetu poveruje da su "Slovo" zaista pisali "srpski filolozi i pisci" (kaze se u saopstenju), "zakljucice se da smo nepopravljivo zaslepljeni nacionalnom strascu i ujedno neznalice". Poslednji je cas da se takva bruka spreci.

Ivan Klajn