Dinko Gruhonjić za NIN: Apsolutno pouzdano tvrdim da iza svega ovoga stoji SNS

Iza pretnji i kampanje koja se vodi protiv mene stoji SNS, kaže za NIN Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Poslednja kampanja protiv Gruhonjića počela je snimkom koji se proširio na društvenim mrežama, na kom, kako je prikazano i kako ga optužuju, Gruhonjić "veliča" svog imenjaka, ustaškog zločinca Dinka Šakića. Taj snimak sa dubrovačkog festivala Rebedu, za koji je "Raskrikavanje" pokazalo da je montiran, isecanjem pojedinih delova i izvlačenjem Gruhonjićeve izjave iz konteksta, iskorišćen je za kampanju koju su poveli političari vladajuće koalicije, provladini tabloidi, pojedinci na društvenim mrežama, a kulminirala je pretnjama smrću, grafitima na ulazu u Gruhonjićevu zgradu, te blokadom Filozofskog fakulteta, na kom predaje. Blokadu su izveli "studenti" koji su nosili majice sa likovima poput Milorada Ulemeka Legije (osuđenog na četiri zatvorske kazne od po 40 godina zbog ubistava Zorana Đinđića, Ivana Stambolića, funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, te učešće u zloglasnom Zemunskom klanu) i koji su izvikivali već poznate šovinističke i ultranacionalističke parole, više nalikujući na grupu huligana sa stadiona nego na studente.

"Grupa koja se predstavlja kao grupa studenata okupirala je Filozofski fakultet u centru Novog Sada iako je među njima, prema našim informacijama, ubedljivo najmanje naših studenata. Uprava fakulteta je pozvala policiju, s obzirom da MUP, zbog autonomije fakulteta ne može sam da uđe, već samo po pozivu Uprave. Tako je i urađeno. Međutim, policija je u konsultaciji sa tužilaštvom, nakon legitimisanja osoba, saopštila Upravi fakulteta da oni nemaju osnova za krivično postupanje", priča Gruhonjić za NIN.

On dodaje da policija nije ostavila čak ni primerak zapisnika, te da je dekanat obustavio nastavu iz bezbednosnih razloga, pre svega zbog bezbednosti studenata, a potom i svih zaposlenih. U zgradi su ostale samo te osobe.

Gruhonjić kaže da u ovoj grupi ima i studenata, a jedan od njih je i mladić koji je nosio majicu sa likom Milorada Ulemeka Legije.

"Mislim da je ta poruka, sa te majice, pravi simbol te takozvane borbe protiv mog govora mržnje. Jer vidimo ko je vođen govorom mržnje. Nije to samo govor mržnje, to je direktna pretnja smrću. Ako nosite majicu takvog zločinca, šaljete poruku da se zalažete za nova streljanja".

Direktne pretnje smrću

Gruhonjić dešavanja na Filozofskom fakultetu smatra direktnom pretnjom smrću, ne samo njemu, već svima koji su stali u odbranu autonomije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, jer je održan i skup studenata i profesora koji su podržali Gruhonjića.

"Smatram to pretnjama ne samo meni, već i tim profesorima i studentima. Studentima su još juče, kako su me obavestilii, objavili javno na društvenim mrežama brojeve mobilnih telefona i neprekidno dobijaju pretnje. Osobe koje šalju pretnje i ne kriju identitet. Pošto je to krivično delo, odogovaraće. A njihove pretnje su, pošto su me studenti podržali imenom i prezimenom: 'Znamo ko ste, videli smo vaša imena i prezimena, ići ćemo jednog po jednog i biće vas pun Urgentni centar'. Ne bih više da citiram taj užas koji se dešava i da učestvujem u promociji nasilja nad mladim ljudima", kaže Gruhonjić.

On tvrdi da "iza svega stoji vladajuća stranka SNS", te da to "apsolutno pouzdano tvrdi".

"Prvi argument je činjenica da je poslanik te partije i visoki funkcioner SNS-a Milenko Jovanov sa skupštinske govornice uputio odvratne, šovinističke uvrede na moj račun. Posle samo nekoliko sati, na ulazu u moju zgradu, u vidu grafita dobio sam eksplicitnu pretnju ubistvom. To je, na žalost, prva videla naša maloletna ćerka. Uletela je u kuću uplašena, dete ima 17 godina. I svi mi smo izbačeni iz ležišta, iako sam na meti ekstremnih desničara 20 godina i iako mi upućuju najgroznije uvrede i pretnje smrću dve decenije. Šalju u inboks noževe, prete da će mi iskopati oko, zaklati, iščupati jezik…  To ne bih poželeo nikome pa ni onima od kojih sve to potiče, a koji bi da od ove zemlje naprave neku Putinovu Rusiju na Balkanu", ističe Gruhonjić.

Koren svega što se događa sada, Gruhonjić vidi još u devedesetim.

"Znamo kakav nam je obrazovni sistem, kakvi su nam mejn strim mediji, i znamo da se nismo suočili sa svim što je rađeno u naše ime 90-tih. I znamo da su to sada istraumirani roditelji, neki su direktne žrtve, neki učesnici, ali je apsolutno reč o apsolutno svim roditeljima koji su na bilo koji način istraumirani životom ovde tokom 90-tih. A direktni izvođači radova 90-tih danas su na vlasti i na žalost, nalazimo se u situaciji kada je ova zemlja duboko natopljena ekstremnim nasiljem koje preti da eskalira. Stiče se utisak da se samo čeka neki slobodni strelac koji će opaliti prvi metak, na mene, ili nekoga drugog, što će biti iskorišteno za uvođenje vanrednog stanja, i za uvođenje otvorenog totalitarizma u Srbiji. Ili će to biti neki drugi događaj. Tada neće biti dobro nijednom građaninu ove zemlje a posebno ne onima koji još imaju hrabrosti da kritikuju režim", kaže Gruhonjić.

Vučićeva vladavina - stalno vanredno stanje

On dodaje da se "već 12 godina, od kako je Vučić na vlasti, nalazimo u vanrednom stanju".

"Mi smo u centrifugi ludila koje se zahuktava. Imamo neprestane najave atentata, ratova sa komšijama, najave najodvratnijih mogućih nasilnih stvari. I ako to neko ne vidi, mi smo na korak od neke vrste vanrednog stanja koje će nas skupo koštati i vratiti na početnu tačku, tamo gde smo već jednom bili - izopšteni od civilizovanog sveta". smatra on.

Vanredno stanje je potrebno režimu i zato ga on neprestano proizvodi, smatra Gruhonjić.

"Vučić je po svom habitusu radikal i on to nikada nije prestao da bude. A radikali su takvi, oni ne znaju drugačije. Velika je nesreća za ovu zemlju što su došli u poziciju da vrše vlast. SRS je bila proizvod Državne bezbednosti 90-tih, proizvod Miloševićevog režima. Nije bio to projekat Miloševića da bi ikada radikali došli na vlast, nego njegovo strašilo za međunarodnu javnost, da se pokaže da ima neko gori i od njega. Međutim, u taktičkim, dnevno političkim slepilima Zapada, Vučić je dobio podršku i došao na vlast. Sećam se izbora iz 2012, kada je grupaciju takozvane građanske Srbije koja je zagovarala kampanju "belih listića", pokojni profesor Vojin Dimitrijević je upozoravao…", objašnjava Gruhonjić.

On smatra da "mi izbore više ni nemamo".

"Sve što se događa i na Filozofskom fakultetu može da bude odraz panike Vučića i njegovog režima, s obzirom da se zapadna podrška koju je do sada imao, kako se vidi i golim okom, istopila. Prvo, iz razloga koji se zove Banjska. Posle toga, videli smo rezoluciju Evropskog parlamenta, OEBS-a i ostalih međunarodnih organizacija koje su preko noći prepoznale da Vučić odjednom krade izbore, iako su to znali i ranije. Ovo što sada gledamo od međunarodne politike, je, malo je reći, žuti karton za Vučića. Pretpostavljam da će on, kao i svaki autokrata kada se nađe sateran uza zid, pojačati odmazdu nad neistomšljenicima i potražiti razlog za uvođenje vanrednog stanja. Filozofski fakultet može tome poslužiti", kaže Gruhonjić.

Miloševićev recept

On podseća i da je u Novom Sadu nešto slično radio i Slobodan Milošević, organizujući masovne proteste.

"Mi stariji se dobro sećamo kako je to izgledalo u vreme MIloševića, i još strašnije od toga, kada je počelo ubijanje novinara, političkih protivnika u Srbiji pred sam kraj njegove vladavine. Drugim rečima, moramo se čuvati. Ne isključujem mogućnost ubistva ne samo novinara iako su novinari, što je emprijski dokazno kroz istraživanja, najčešće na meti pretnji vlasti. Ne isključujem ni mogućnost likvidacije drugih preostalih slobodnomislećih ljudi i intelektualaca, i opozicionara", kaže Gruhonjić.

Kada je u pitanju snimak koji je postao povod za napade protiv njega, Gruhonjić objašnjava da je izjava na njemu prekrojena i da je snimak nastao na festivalu Rebedu u Dubrovniku

"Rebedu bi značilo obuka za pobunjenike. Naravno to nije nikakva vojna obuka, već šala. Reč je o privatnom festivalu koji je nastao pre pet godina od poklonika Feral tribjuna, kultnog nedeljnika iz Splita tokom 90-tih, ogromnog kritičara Franje Tuđmana i hrvatskih vlasti. Rasturali su Tuđmana i hrvatski nacionalizam, što je uvek zadatak svakog čestitog čoveka i intelektualaca, da se prvo obračuna sa fašistima u sopstvenim redovima i zbog toga je napravljen Rebedu. Tamo se okupljaju levičari iz regiona, projugoslovenski orjentisani, antinacionalistički. Naši režimski mediji nisu objavili išta o njemu osim što su prekrojili moju i izjavu Ane Lalić", priča Gruhonjić.

Gruhonjić je na meti nacionalista već duže od 20 godina, a za NIN objašnjava kako je sve počelo.

"Studirao sam 90-tih, na odseku za jugoslovensku književnost na Filozofskom fakultetu, diplomirao na srpskoj književnosti 20-tog veka. Nikada pre nismo se obazirali ko se kako zove. Ali, 90-tih kada vide u ličnim dokumentima da mi se otac zove Ahmed, kreće žurka. Bio sam običan student i prilikom raspodele studentskih domova, mladić koji je pogledao u mene rekao je da ne želi da razgovara sa mnom jer je pre neki dan palio sveće za naše mrtve u Vukovaru, što je trebalo da znači da sam ja nekakav ustaša… I tako je počelo".

Ako sam "srbomrzac", onda mrzim sopstvenu majku, decu i sebe

Na optužbe da je "srbomrzac", Gruhonjić kaže da bi to "značilo da mrzim sopstvenu majku i sopstvenu suprugu, a bogami i deo moje dece".

"Ako mislite da je moguće mrzeti svoju majku, svoju suprugu i svoju decu, onda sam srbomrzac. Onda mrzim i deo samog sebe", kaže Gruhonjić.

Druga optužba koju mu stavljaju na teret je da je za "secesiju Vojvodine", a Gruhonjić kaže da je to "zabava za neuke".

" Ja nisam nikakav separatista. Potpuna je budalaština zagovarati otcepljenje Vojvodine jer bi otcepljenje Vojvodine značilo signal nekim drugim nacionalistima iz okruženja, koji Vojvodinu merkaju, kao Mađarska pod Viktorom Orbanom, jer mađarski nacionalisti Vojvodinu zovu južna pokrajina… Vojvodinu bi raščerečili raznorazni nacionalisti, ako bi se takav ludački scenario ikada ostvario. Ali, sem što je ludački nema šanse da se tako nešto ikada desi", kaže on.

Pretnjama koje su mu upućene pogođena je i Gruhonjićeva porodica, a on objašnjava da se njegovi sin i ćerka s pravom plaše i za njega i za sebe.

"Oni vole svog oca kakvog su ga dobili. Ali naravno imamo takvih izazova i ne bih da iznosim porodičnu intimu, sem da kažem da su moja deca ponosna na mene ali na žalost, plaše se i za mene i za sebe. I, imaju razloga da se plaše".

"Jugoslavija je moja jedina domovina"

U nacionalističkim izlivima mržnje prema Gruhonjiću povlači se i njegovo poreklo, a nešto slično se dešavalo i njegovim precima.

"Moja porodica sa mamine i sa tatine strane je bila komunistička i antifašistička. Porodica sa mamine strane, takozvani srpski deo, imao je ogromnih problema u Banjaluci jer je Ante Pavelić, vrhovni ustaški koljač, proglasio Banjaluku za glavni grad BiH. Moj baka je bila udovica sa tri ćerke od kojih je najstarija Dušanka otišla, kao predratna skojevka od prvog dana u šumu u partizane. Baka je ostala sa mamom i tetkom u Banjaluci i bila je partizanska ilegalka. Odveli su je na stratište u sklopu Jasenovca u Staru Gradišku. Preživela je zahvaljujući čudu. Moj deda stric Osman Gruhonjić, sa tatine strane, takozvane bošnjačke, bio je većnik Zavnobiha, i da ne nabrajam dalje rodbinu sa tatine strane kao Bogdana Crnobrnju, generalnog sekretara Tita, ambasadore… Mi smo izrazito antifašistička porodica, multietnička, projugoslovenski orjentisana", navodi Gruhonjić.

Kako kaže, on je apatrid i ima pravo na to osećanje, te da je njegova "jedina domovina Jugoslavija".

"Ja sam jugonostalgičar. Smatram da je Jugoslavija bila emancipatorski projekat svih naroda i narodnosti, jedini izlaz iz nacionalističkog slepila i primitivizma koji je do tada vladao ovim našim prostorima. Jedino kad smo bili zajedno smo značili nešto kao subjekat međunarodne politike. Pre i posle toga, države eks Jugoslavije su bedna periferija, koja međunarodnu politiku zanima isključivo kada izaziva probleme. Mislim na sve države bivše Jugoslavije", zaključuje Gruhonjić za NIN.