Popis kao politička igračka Prištine: Kako je pitanje ratne štete zasenilo registraciju stanovništva na Kosovu

Nevećinske zajednice su vrednost i identitet naše države. Naše društvo je bogato jer ste i vi deo njega. Prema tome, ne oklevajte, registrujte se“, poručuje premijer Kosova Aljbin Kurti u video-poruci snimljenoj o značaju popisa stanovništva koji se na Kosovu sprovodi od 5. aprila.

Upravo najveća zajednica iz te grupe nevećinskih, srpska, okleva da se registruje na popisu na koji se čekalo 13 godina, pa se ova Kurtijeva poruka tumači baš kao poziv upućen njoj. 

Nije ni neočekivano jer su prošli popis, održan 2011. godine, Srbi na poziv tadašnje vlade Srbije većinom bojkotovali, zbog čega su pretrpeli određene posledice, recimo manje novca u budžetu opština sa srpskom većinom koji kosovska vlada određuje na osnovu podataka o broju stanovnika.

Rezultati Agencije za statistiku Kosova pokazuju da se tada popisalo samo 3,4 odsto Srba ili 25.532, što aktuelna vlast predvođena Aljbinom Kurtijem često ističe kao relevantan podatak, iako je svesna da to nije. Kurti to čini uglavnom kada pokušava da opravda sopstvene postupke.

Izgleda, međutim, da ni aktuelna vlast u Srbiji nema tačne podatke o tome koliko Srba živi na Kosovu, pa stalno licitira s brojkama. Ne zna se ima li ih 60.000 ili 100.000. Ne zna se jer Srbi s Kosova nisu bili obuhvaćeni popisom stanovništva koji je u Srbiji sproveden prošle godine, iako se smatraju državljanima iste, a tako predviđa i Ustav. No, poznato je i da nije bilo uslova, a ni političke volje iz Prištine, da se taj popis obavi jer kosovski zvaničnici makar verbalno Srbe doživljavaju kao svoje građane, a Kosovo kao državu. 

Većina još uvek ne zna šta da radi

I sada kada Kosovo sprovodi popis, većina Srba još uvek ne zna šta da radi. Poziv na bojkot stigao je od Srpske liste, ali se zvanični Beograd po tom pitanju ne oglašava. Neki poruke ove političke partije razumeju upravo kao signale iz srpske prestonice, pa su ipak rešili da se ne popišu. Mali broj je onih koji popis doživljavaju kao građansku obavezu i nisu spremni da plate najavljenu novčanu kaznu, neki neće jer ne žele da se deklarišu kao „Kosovari”, a mnogima je sporno i pitanje o ratnoj šteti.

Agencija za statistiku Kosova upravo pitanje ratne štete uvodi kao jednu od novina u okviru registracije stanovnika, i to čak posle 25 godina nakon ratnih sukoba na Kosovu. U dokumentu koji popisivači iznose pred građane ima pet pitanja, neka od njih se tiču žrtava u porodici, a neka su o materijalnoj šteti. Međutim, interesantno je to da se u aplikaciji o popisivanju ratne štete navodi samo period od 1998. do juna 1999. godine, odnosno do momenta povlačenja jugoslovenskih i dolaska međunarodnih snaga Kfora na Kosovo. Poznato je da su u tom periodu Albanci pretrpeli više štete, i ljudske i materijalne, dok su Srbi ubistva, kidnapovanja, spaljivanje kuća i prinudno iseljavanje doživeli u „vreme mira“, odnosno nakon uvođenja međunarodnog protektorata.

Negovan Mavrić iz Orahovca neće moći da u okviru aktuelnog popisa navede da je u jesen 1999. godine izgubio brata.
„Primera radi, ja sam izgubio brata 12. oktobra 1999. godine. On je nestao, kidnapovan je u centru Orahovca i taj period ne obuhvata one koje mi tražimo, ne samo mog brata… Vi dobro znate da su Srbi stradali mnogo više posle dolaska mirovne misije na Kosovo i taj period se ne obuhvata u tom popisnom obrascu“, kaže Mavrić, predstavnik Resursnog centra za nestala lica na Kosovu.

Ustupljene fotografije / Zorica Vorgučić

Mavrić ovo pitanje doživljava kao političku igru Prištine, odnosno aktuelne vlasti.

„Srbi su stradali i 1998, ali i do kraja 2000. godine. Ali, to je ta politička igra nekoga ko je to hteo da iskoristi nažalost kroz popis. Mi smo mali da o tome razmišljamo, ali neko drugi ko to radi, radi planski, ima nameru da tuži državu Srbiju”, uveren je on.
Negovan Mavrić je i sam nekada bio popisivač, pa smatra da pitanja o ratnoj šteti ne treba da budu deo registracije stanovništva i njihovih domaćinstava.

„Znam kako se popis radi, bio sam u popisnoj komisiji. I sada vi vidite pitanja koja se nalaze u rubrici – ’silovani’, ’kidnapovani’, ’ubijeni’... To već nije popis. Takve radnje radi neko drugi”.

Međutim, svestan je i činjenice da srpski narod u izolovanim sredinama, poput Orahovca i Velike Hoče, nije dovoljno informisan o samom procesu. „Narodu nema ni ko da objasni. Narod tamo gde ja živim ne zna šta da radi, da li da se popisuje ili da se ne popisuje. Treba neki zvanični stav da se ima o tome.“

Nema kontrole

Da su pitanja o popisivanju ratne štete sporna, slaže se i Milica Radovanović iz nevladine organizacije „Nova društvena inicijativa“ iz Kosovske Mitrovice.

Ustupljene fotografije / Zorica Vorgučić

„Prvo je problem taj period od 1998. do juna 1999. godine, nakon povlačenja srpske vojske. Šteta koja je načinjena na imovini Srba nije obuhvaćena tim obrascem, ali još veći problem od toga je na koji način će se kontrolisati tačnost tih podataka. Kada pogledate upitnik, popisivač pita – ’Da li ste pretrpeli štetu ili je vaša imovina pretrpela štetu tokom rata?’, opcije su ’Da’ i ’Ne’, onda imate nekoliko ponuđenih opcija, na primer: ’Koji je to iznos u evrima?’, i onda osoba može proizvoljno da izabere jednu od tih opcija, nakon toga popisivači pitaju o članovima porodice koji su potencijalno ubijeni ili mučeni i to je to. Dakle, ovaj upitnik je problematičan ne samo zbog perioda koji pokriva, već i načina na koji će se utvrditi tačnost tih podataka. Prosto, nema kontrole“, kaže ona.

Bekim Bljakaj iz kosovskog Fonda za humanitarno pravo smatra neozbiljnim odluku Agencije za statistiku Kosova da se bavi ovim pitanjem.

„Neozbiljno je da se u registraciju, odnosno popisom stanovništva uključuju i ta vrlo važna i osetljiva pitanja, posebno popis žrtava rata i popis ratne štete. Kao prvo, to po meni ne bi mogli da sprovode oni koji obavljaju popis stanovništva. Zašto se ne obrazuje jedna komisija, stručna komisija, koja bi popisala ratnu štetu?“, pita se on.

Nedovoljno obučeni popisivači, smatra Bljakaj, ne mogu da se bave procenom ratne štete, a podaci koje prikupe ne bi bili relevantni.

„Jer ljudi mogu proizvoljno da kažu da su pretrpeli neku materijalnu štetu. Mogu isti objekat, istu kuću da prijave više lica. Ja ne vidim da (Agencija za statistiku) ima neki instrument provere. Ne vidim kako će oni da provere te podatke. To isto važi i za popis žrtava. Na kraju krajeva, postoje spiskovi, tačni spiskovi. Ja sam gledao taj formular i jedno od pitanja je ’Da li imate nekoga iz porodice ko je ubijen ili nestao?’. Što se tiče nestalih, postoji taj zvanični spisak koji je priznat od strane svih relevantnih faktora. Zašto ići na to kad postoji nešto gotovo? Civilno društvo je preko 25 godina dokumentovalo ubijene i nestale i postoje ti spiskovi. Zašto ići u nešto što potencijalno može da stvori zablude i problem, na kraju krajeva?”, ističe Bljakaj.

I neučestvovanje ima posledice

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, tokom ratnih sukoba koji obuhvataju period od početka 1998. do kraja 2000. godine, na Kosovu je ubijeno ili nestalo oko 13.535 ljudi od kojih je 10.812 Albanaca, 2.197 Srba i više od 500 iz ostalih manjinskih zajednica. Na Kosovu se još uvek kao nestali vode 1.618 lica, albanske, srpske i romske nacionalnosti. Istim podacima raspolaže i Resursni centar za nestala lica na Kosovu.

Na pitanje da li Agencija za statistiku kroz popis diskriminiše Srbe, Bljakaj odgovara potvrdno.

„Svi znamo da je civilno društvo godinama lobiralo da se obuhvati period od 1. januara 1998. do 31. januara 2000. godine, odnosno i taj posleratni period, kada je bilo stradanja. Na kraju krajeva, u zvaničnom spisku nestalih lica su priznati svi oni koji su prisilno nestali do kraja 2000. godine. Postavlja se pitanje zašto dokumentovati i popisati žrtve u nekom kraćem periodu. To je vrlo važno”, zaključuje Bljakaj.

EPA / EFE / Djordje Savic

Za Branimira Stojanovića, predsednika Srpskog narodnog pokreta, važno je i popisivanje štete nastale tokom martovskog pogroma na Kosovu 2004. godine, što na ovogodišnjem popisu nije slučaj.

„Ono što bi bilo dobro to je da se popiše šteta koja je nastala 2004. godine. Nažalost, toga u popisu nema, ali neko naše neučestvovanje na vreme u tom procesu i pripremi popisa nas je možda i dovelo u to stanje da danas u popisu nema i tog elementa, za koji mislim da bi bio jako važan i interesantan za neke buduće procese. Jer će sasvim izvesno članstvo Kosova u Savetu Evrope i nas dovesti u situaciju da ćemo i mi možda moći da tužimo za razne stvari kojima smo oštećeni kao Srbi, kao građani, ali nećemo imati verovatno dovoljno merodavnih podataka da formalno pravno ispunimo kriterijume i tužimo kosovske institucije i neke druge ljude koji su definitivno odgovorni za ono što se dešavalo 17. marta 2004. godine“, kaže Stojanović.

On podseća i da je neučestvovanje Srba na prošlom popisu za rezultat imalo posledice, pre svega finansijske. Zbog velikog broja srpskog stanovništva koje je odbijalo da se registruje 2011. Godine, posledice je pretrpela opština Gračanica. Iako prema procenama lokalnih struktura u ovoj opštini živi oko 25.000 stanovnika, te godine se registrovalo tek nešto više od 10.000, pa je ovaj podatak o broju stanovnika znatno uticao na budžet opštine koji određuje kosovska vlada.

„Bilo bi vrlo opasno ne učestvovati na popisu, bez obzira na sve okolnosti mislim da bi ipak bilo mudrije i svrsishodnije i pametnije da se na tom popisu učestvuje“, kaže Stojanović. 

Agencija za statistiku: Slab odziv, nadamo se boljem

Popis stanovništva na Kosovu počeo je 5. aprila i trajaće do 17. maja. Za dve nedelje, koliko se sprovodi, zabeležen je slab odziv srpskog stanovništva, kažu u kosovskoj Agenciji za statistiku. Međutim, popisivači su nevidljivi na terenu, a do mnogih stanovnika opština Gračanica i Severna Mitrovica još nisu došli na vrata.

Na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak, direktor agencije Avni Kastrati kazao je da je od početka popisa registrovano 530.000 stanovnika i 36 odsto objekata na Kosovu.

Priznaje, međutim, da je „izazov vršiti popis na severu Kosova“, ali se ipak nada da će se u narednim danima srpska zajednica popisati u većem broju.

„Došlo je do kašnjenja sa registracijom u severnim opštinama, ali smo angažovali kadrove i sada se registruje i srpska zajednica na severu. Ne u istoj meri kao u drugim sredinama, ali registracija je počela i očekujemo narednih nedelja i u tom delu veći odziv“, rekao je on.

Kastrati kaže da je odluka da se uvrste pitanja o ratnoj šteti došla očekivano jer, kako navodi, Kosovo nema dovoljno podataka o tome.

Među Srbima na Kosovu pak vlada uverenje da prikupljanje podataka o ratnoj šteti u okviru popisa može biti povod da kosovske vlasti pokrenu pitanje ratne odštete koju Srbija treba da nadoknadi. Godinama unazad predstavnici Pokreta „Samoopredeljenje“, čiji je predsednik aktuelni premijer Aljbin Kurti, upravo to najavljuju, a ukoliko Kosovo uđe u Savet Evrope, ta procedura je sve izvesnija.