Matić: Sprečiti sunovrat novinarstva i nestanak profesionalnih medija

Predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić, izjavio je povodom Svetskog dana slobode medija da su prošlogodišnja masovna ubistva, koja su se dogodila 3. i 4. maja u Beogradu, Malom Orašju i Duboni i odnela 19 života, na različite načine obeležila proteklu godinu i razotkrila kako slabosti institucija, tako i slabosti medija.

"Činjenica da nam se ranije to nije događalo, nije opravdanje. Sloboda za medije, podrazumeva i empatičnost medija prema žrtvama, poštovanje privatnosti porodica, posebno vođenje računa o višestrukom proveravanju informacija. Predstavnici institucija su svojim često pogrešnim istupima, ili odsustvom informacija, stvarali prostor za greške koje su se pojavljivale u medijima. Sami mediji, u trci za publiku, često su kršili postulate profesije, kodeks, a neretko, i zakone. Izuzetno je važno da se novinarke i novinari, urednici obučavaju za izveštavanje iz ovakvih velikih traumatskih događaja, kako bi se u budućnosti smanjile ili eliminisale greške koje su činjene u ovih godinu dana", rekao je Matić.

On je istakao da je oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, posle 25 godina od zločina i deset godina od početka suđenja, i posle dve prvostepene presude od 100 godina zatvora za optužene, na medijsku zajednicu delovala kao ponovno ubijanje.

"Činjenica da nijedan slučaj ubistva novinara još nije razrešen, i pored učinjenih napora, vrlo je snažna poruka za našu profesiju: da je ubistvo novinara najjeftiniji oblik cenzure, da je nekažnjivost zagarantovana, da je novinarstvo izuzetno rizična profesija i da treba izbegavati istraživačke teme, da nezavisnost i profesionalnost bivaju kažnjavani pretnjama i napadima na novinare. Na sličan način delovalo je i vraćanje predmeta ubistva Milana Pantića, iz Tužilaštva za organizovani kriminal, Višem tužilaštvu u Jagodinu. Obeležena je i tridesetogodišnjica smrti Dade Vujasinović, bez ikakvog pomaka u razotkrivanju ove smrti. Nema ni istrage u slučaju atentata na Dejana Anastasijevića iz 2007. godine, kada su mu dve bombe aktivirane na prozoru spavaće sobe", rekao je Matić.

Prema njegovim rečima, jedina svetla tačka može biti pravnosnažna presuda u slučaju paljenja kuće Milanu Jovanoviću.

Najviši predstavnici vlasti nekažnjeno diskriminišu novinare 

"Između dva 3. maja, usvojeni su novi Zakon o javnom o informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, ali se oni sporadično i selektivno primenjuju. I dalje kasni praktična primena Medijske strategije. Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije je više od pola godine bilo u tehničkom mandatu", ističe Matić i dodaje da se poboljšanja u zakonima vezana za projektno sufinansiranje izigravaju drastično smanjenim budžetima u brojnim lokalnim samoupravama.

On kaže da više od polovine lokalnih samouprava nije ni raspisalo konkurse, iako su po zakonu bili obavezni da to učine do 1. marta, dok je REM pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim medijima.

Matić navodi da brojke nisu više na nivou ranijih godina, te da su "dvoje kolega morali da se relociraju zbog bezbednosti". U dva slučaja, angažovano je privatno obezbeđenje, u jednom slučaju, organizovan je profesionalni video nadzor za mesto stanovanja jednog novinara i prevozno sredstvo.

Kako kaže, novinari su napadani i sprečavani u obavljanju svog posla, samo zbog toga što su novinari, ali i kao česte mete hajki koje su se vodile protiv pojedinih novinarki i novinara, kao i čitavih redakcija. Najviši predstavnici vlasti  su nekažnjeno diskriminisali novinare u obavljanju njihovog posla. 

Kao rezultat svega toga, Matić ističe da je socijalni položaj novinara sve lošiji zbog potlačenosti i nesigurnosti radnih mesta. Sve to povlači i probleme sa mentalnim zdravljem i sveukupnim zdravstvenim stanjem, a koji su izraženiji u odnosu na ranije i zahtevaju hitno reagovanje - često onemogućavano upravo zbog nedostatka vremena, prevelikog broja zadataka i zbog nedostatka sredstava za lečenje.

"Uočavajući ove probleme, u proteklih godinu dana, ANEM je organizovao svakog meseca posetu mestima van Beograda u kojima je uočen povećan broj pretnji i napada na novinare ili ima veći broj nerešenih slučajeva. Na sastancima Stalne radne grupe za bezbednost novinara sa lokalnim tužiocima, policijom i novinarima, razmatrani su ti slučajevi i razlozi za neefikasne istrage, ali i hvaljeni uspešno rešeni slučajevi. Povećanje poverenja i zajednički rad između tužilaca, policije i novinara, pomogao je u određenim pomacima koji se mogu uočiti, smanjenju broja odbačenih prijava i povećanju broja presuđenih slučajeva", rekao je on.

Zaustaviti sunovrat novinarstva

Matić kaže da su društvene mreže sve veća pretnja profesionalnom novinarstvu i medijima s obzirom na to da su potpuno neregulisani.

"Sejanjem neproverenih informacija, često smišljenim lažima, poluistinama, spinovima, bez ikakve odgovornosti, zauzimaju prostor informisanja građana. Time se potencijalno ugrožava sveukupna bezbednost građana i država"

Prema njegovim rečima, u složenoj situaciji u kojoj se nalaze novinari i mediji neophodan je i kompleksniji odgovor, a koji je širi od donošenja zakona. Taj proces treba da zahvati državu, novinare, medijska udruženja i asocijacije.

"Dijalog predstavnika vlasti i kredibilnih udruženja i asocijacija, uz podršku OEBS-a i Evropske komisije o rešavanju svih važnih problema zbog kojih smo sve lošije ocenjivana zemlja, neophodni je minimum, kako bi se zaustavio sunovrat novinarstva i nestanak profesionalnih medija. Solidarnost novinara i medija, zajednička odbrana etičnosti profesije, bezbednosti novinarki i novinara, borba za bolje uslove rada i poštovanje, važni su ciljevi koji nam mogu pomoći da idući Svetski dan slobode medija dočekamo sa pozitivnim pomacima"