BOŠ: Srednjoškolci u Srbiji ne sumnjaju u Evropsku uniju, već u izvodljivost evropskog projekta u Srbiji

Srednjoškolci u Srbiji su evroskeptici, pokazuju rezultati najnovijeg istraživanja koje je, uz podršku Švedske, sprovela Beogradska otvorena škola (BOŠ), u okviru programa "Civilno društvo za unapređenje procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji − Europe ASAP".

Kako se navodi u saopštenju BOŠ, podaci pokazuju da srednjoškolci ne sumnjaju u Evropsku uniju, već u izvodljivost evropskog projekta u Srbiji. Dodatno, navodi se u saopštenju, EU za je srednjoškolce sinonim za uređen sistem, poštovanje pravila i jednakost šansi, što ne prepoznaju u funkcionisanju javnih vlasti i institucija u Srbiji, kao ni u načinu života i mentalitetu sunarodnika.

"Stoga je članstvo Srbije u evropskoj zajednici za njih neizvesno. Sumnji u pozitivan ishod doprinosi ambivalentna percepcija odnosa između Srbije i Evropske unije zbog nedovoljno jasnog interesa koje Evropska unija ima od članstva Srbije", dodaju iz BOŠ.

Kako ističu, analizom prikupljenih podataka izdvojile su se tri velike oblasti važne za poimanje odnosa srednjoškolaca prema Evropskoj uniji. Te tri važne oblasti su korpus tema u vezi sa predstavom boljeg kvaliteta života (obrazovanje i zapošljavanje, zaštita životne sredine, migracije, bezbednost), identitetske teme (status Kosova i očuvanje elemenata nacionalne kulture - poput vere, pisma, običaja i načina života) i poštovanje pravila, koje se javlja kao horizontalna tema.

"Informisanost srednjoškolaca o Evropskoj uniji je površna, a interesovanje postoji samo za teme intenzivno prisutne u javnosti. Uglavnom su to već dugo prisutni narativi, kao što je status Kosova. Glavni izvori informacija su im društvene mreže, porodica i škola, čak i tradicionalni mediji, poput televizijskog programa, ali im ispitanici ne veruju", navodi BOŠ.

Srednjoškolci najviše veruju iskustvu rođaka i prijatelja

Po njihovim rečima, neposredno svedočanstvo je važan kriterijum u sagledavanju prikupljenih informacija i zato je lično iskustvo ili iskustvo bliske osobe (rođaci, prijatelji, vršnjaci) najveći izvor kojem srednjoškolci veruju.

Kada je u pitanju EU, prevashodno veruju vršnjacima koji žive ili se školuju u državama članicama, ističi iz BOŠ i navode da su EU ispitanici doživeli uglavnom pozitivno, kada je reč o mogućnosti da stanovništvu obezbedi kvalitetne uslove za život (materijalnu sigurnost, čistu životnu sredinu i bezbedno okruženje).

"Jasno im je da je reč o interesnoj i političkoj, a ne kulturnoj zajednici, ali ipak opasnosti od članstva u evropskoj porodici vide, između ostalog, u ugrožavanju elemenata nacionalnog identiteta i kulture. Ispitanici su otvoreni za promene, i pored evidentnog straha, ali ne na nivou političke zajednice, već na ličnom planu. U neku ruku ideja pristupanja Uniji, za njih je svedena na lični čin", dodaje se u saopštenju.

Iz BOŠ navode i da su iz istraživanja nastale i preporuke poput toga da je potrebno je primeniti modele rada sa srednjoškolcima koji bi istovremeno bili informativni, omogućili aktivno uključivanje, timski rad i kreativno stvaralaštvo.

"Neophodno je obraditi teme društvenog angažmana na način prijemčiv srednjoškolcima sa fokusom na rešenja", dodaje se u prvoj preporuci.

Prema drugoj, fokus treba da bude na životnim temama, što konkretnijim, istovremeno prilagođen lokalnom kontekstu i nivou znanja i interesovanjima srednjoškolaca.

"Teme karijernog vođenja (obrazovanje i zapošljavanje), zaštite životne sredine i bezbednosti (lične sigurnosti) imaju potencijal za pozitivan prijem među srednjoškolskom populacijom", navodi se u drugoj preporuci.

Kao treća preporuka istaknuta je potreba sagledavanja odabrane teme iz više izvora.

"U tom smislu važno je podsticati iznošenje ličnih iskustava u vezi sa odabranim temama ili npr. eventualnim putovanjima u EU, ukoliko tema dozvoli. Pored toga, poželjno je da se podstiče razgovor o iskustvima bliskih vršnjaka ili rođaka, pre svih onih koji žive ili rade u EU", dodaje se u trećoj preporuci BOŠ.