Manjak kadra u gejmingu u Srbiji postao ozbiljan problem - ko sve može da se zaposli

Industrija video igara u Srbiji razvija se tek nešto duže od decenije i uprkos tome što je mlada, konstantno beleži stabilan rast. Svake godine objavljuje se sve više igara, rastu prihodi kao i broj zaposlenih u gejmingu, a statistika pokazuje da je naša zemlja na svetskoj sceni sve značajniji igrač.

Prema poslednjim podacima Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), ukupan prihod 15 najuspešnijih kompanija u Srbiji iznosio je čak 150 miliona evra. U ovoj sferi kod nas zaposleno je oko 2.500 ljudi. Iako je međutim, reč o profitabilnom poslu, procenjuje se da je više od 300 radnih mesta neupražnjeno.

Dok se u Velikoj Britaniji gejming razvija već skoro četiri decenije, Nemačka ulaže ogromna sredstva iz državnog budžeta, Francuska nudi mnogobrojne obrazovne programe, naša zemlja se još bori sa mnogobrojnim izazovima. Jedan od najvećih je upravo manjak kadra, smatraju glavni akteri ove industrije kod nas. I to onog za najviše i najplaćenije pozicije.

Prema rečima Kristine Janković Obućine, izvršne menadžerke Asocijacije, intenzivniji razvoj industrije video igara usporava upravo deficit seniora iz različitih oblasti, kao i obrazovanog kadra za zanimanja koja su kod nas još nova. Manjim timovima nedostaje i znanja iz biznisa.

"Video igra zahteva izuzetno raznovrstan tim. Na prosečnoj igri neophodni su artisti -2D i 3D ilustratori, animatori, modelari, koncept artisti…. Potrebni su i programeri, zatim oni koji se bave narativom, dijalozima, gejm dizajneri koji osmišljavaju mehanike, nivoe i pravila igre, dizajneri zvuka. Na kraju, producenti, menadžeri, organizatori, sve su to zanimanja  potrebna svakom biznisu, pa su deo i ovog posla. Većina ljudi koja trenutno radi u industriji je samouka" kaže Janković Obućina.

Prema njenim rečima problem manjih studija je što im nedostaje iskustvo u vođenju većih projekata i timova, veština iz razvoja biznisa, marketinga, akvizicije korisnika.

Fokusirani su uglavnom na izradu što bolje igre, a trebalo bi podjednako i paralelno da se usredsrede i na stabilnost tima, izlazak na tržište i promociju proizvoda. Dobra igra je samo deo uspeha. Neophodno je razumeti ciljnu grupu igrača za koju se igra pravi, kao i trenutak u kojem izlazi na tržište.

Ko nam pravi video igre

Svake godine domaći timovi objavljuju sve više igara, veći su prihodi kao i broj ljudi koji je zaposlen u industriji. Srpske igre su preuzete putem interneta do sada više od 100 miliona puta. Danas su kod nas prisutne značajne globalne kompanije - Ubisoft, Wargaming, Epic Games, Take-Two Interactive, kao i Playstudios, poznat po razvoju mobilnih verzija igre Tetris.

"Playstudios je otvoren 2011. u Las Vegasu, a studio u Beogradu je osnovan pre tri godine i sada smo jedan od dva glavna centra za razvoj i istraživanje u mreži. Zapošljavamo 200 ljudi, a bavimo se prvenstveno social gejmingom i takozvanim free to play igrama -  kaže za naš portal Svetlana Mikić, menadžer za brend i komunikacije u beogradskom studiju Playstudios Europe.

Prema njenim rečima, promene koje se u gejmingu kao i celokupnom tehnološkom sektoru dešavaju vrtoglavo brzo, sistem obrazovanja ne može da isprati.

NIN / Ustupljene fotografije Svetlana Mikić

"Zato se dešava da “kadrove” uvozimo iz drugih oblasti. Na primer, sa Fakulteta dramskih umetnosti FDU dolaze nam narativni dizajneri, a 3D modelari često završe Arhitektonski fakultet. Takođe, kako je gejming jako dinamična i kompetitivna industrija, oglasi za posao su uglavnom namenjeni seniorima. Razlog za to je što razvoj kadra zahteva mnogo vremena i brojne resurse, a brzoj industriji su potrebni ljudi koji mogu brzo i samostalno da obavljaju svoj posao".

Akteri ove industrije nerado pominju plate, tajnoviti su na pitanje kako se od ovog posla u Srbiji živi, ali u javnosti su prisutne gotovo mitske priče o astronomskim zaradama kako u IT tako i u gejming sektoru. Da nije reč o mitu, bar kada je reč o uslovima za rad, svedoče benefiti iz oglasa za posao - od premium zdravstenog osiguranja, teretane, besplatnih grickalica, voća, pića i dodatnih slobodnih dana, do raznih usavršavanja i nagrada.

Najveća potražnja trenutno je za pozicijama specifičnim za industriju ove zabave.

"To su gejm dizajneri, developeri i testeri, ali su prekvalifikacije česte. U ovoj industriji ima mesta za brojna tradicionalna zanimanja. Recimo, umetnici i arhitekte često prelaze na digitalnu umetnost i stvaraju vizuelni deo, glumci i muzičari vrlo lako pronalaze svoje mesto u produkciji jedne igre, grafički dizajneri postaju UI-UX dizajneri, filolozi i dramaturzi se bave tekstovima, pričom i pisanjem pa postaju narativni dizajneri ili kopirajteri. Imamo i one koji su započeli svoje obrazovanje na najrazličitijim pozicijama, pravnike, kuvare, inženjere, pa čak i teologe…Važno je da kandidati poznaju svet igara i da se u njemu pronalaze" priča Svetlana Mikić, za HelloWorld.

Pozicije koje se retko otvaraju i teško ih je popuniti su produkcija, gejm dizajn, akvizicija korisnika, obrada podataka i monetizacija.

Gejming u Srbiji više kao zabava

"Za sada za obrazovanje kadra postoji gejm art smer na Fakultetu dramskih umetnosti, Univerzitetu Metropoliten i Master 4.0 na Beogradskom univerziteu, a nedostatak zvaničnog školovanja se nadomešćuje  obiljem internet obuka i resursa. Za Srbiju je specfično da ljudi ne doživljavaju gejming kao ozbiljnu karijeru, već samo kao neku vrstu zabave. To se postepeno menja, jer već sada imamo generacije roditelja koje su odrastale uz igre i shvataju njihov potencijal. Bez obzira na sve, mišljenja o gejmingu su i dalje uglavnom stereotipna. Trudimo da promenimo tu vizuru i da objasnimo da u gejmingu rade ozbiljni stručnjaci", kaže Mikić.

Veliki svetski igrači u ovoj oblasti su kako naše sagovornice kažu, videli potencijal u našem znanju, ljudima i idejama. Igre iz domaće produkcije danas su objavljene na Epl Arkad i Netfliks servisima. Iz Srbije je najigranija sportska mobilna igra na svetu "Top Ileven Fudbol" Menadžer koju razvija domaća kompanija Nordeus, a seniori iz naših kompanija putuju po svetu i dele znanje na profesionalnim konferencijama i drugim događajima.

"Developeri u Srbiji mogu da ponude odličan kvalitet, ali i nižu cenu rada od stručnjaka u, na primer, Nemačkoj ili Americi i to nas čini atraktivnom destinacijom za autsoursing. Ono što srpsku gejming industriju izdvaja i u neku ruku čini posebnom jeste zajednica koja je pokrenula i nastavila da gradi srpski gejming", poručuju sagovornice za HelloWorld.rs.