Prihod uvećan 1.000 puta: Kojim srpskim firmama su uvedene sankcije zbog izvoza u Rusiju

Četiri srpske kompanije našle su se na udaru sankcija EU i SAD zbog saradnje sa ruskim firmama. Radi se o takozvanim sekundarnim sankcijama, kojima podležu kompanije van Rusije koje sarađuju sa ruskim odbrambenim sektorom. EU je u poslednji paket sankcija Rusiji, uvedenih zbog napada na Ukrajinu, koji je 13. po redu, dodala 17 ruskih kompanija "umešanih u razvoj, proizvodnju i isporuku elektronskih komponenti, koje se posebno koriste u proizvodnji dronova", kao i četiri kompanije iz Kine i po jednu iz Kazahstana, Indije, Tajlanda, Šri Lanke, Turske i Srbije, koje takođe trguju u sektoru elektronskih komponenti, uključujući i one poreklom iz EU. Ta srpska kompanija je Conex iz Beograda, koja je registrovana za konsultantske usluge.

U isto vreme, na listi Kancelarije za kontrolu inostrane imovine Trezora SAD, koja je proširena povodom druge godišnjice rata, među 500 sankcionisanih kompanija iz Rusije, Belorusije, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kazahstana, našle su se četiri srpske firme i dva naša biznismena, Marko Svorcan i Dragan Dragaš.

Svih pet kompanija koje su se našle na udaru sankcija, bile su u poslednje vreme na spisku srpske poreske kontrole, ali nema podataka da li je bilo koja od njih na neki način kažnjena. Ta informacija ima posebnu težinu imajući u vidu izjave srpskih vlasti, između ostalog i premijerke Ane Brnabić da Srbija "neće biti platforma za zaobilaženje sankcija koje je Evropska unija uvela protiv Rusije" i predsednika Aleksandra Vučića da Srbija "kao kredibilan partner, neće ostaviti prostora da bude korišćena za nezakonite radnje, koje bi trećim zemljama omogućile izbegavanje režima restriktivnih mera EU".

Sankcije koje je Zapad uveo Rusiji donele su kompanijama iz zemalja koje se nisu uključile u njih velike zarade. Sistem zaobilaženja funkcioniše tako što firme iz zemalja koje nisu uvele sankcije, na primer, uvezu robu iz zemalja EU ili SAD, a potom je prodaju ili direktno Rusiji, ili to čine preko kompanija iz trećih zemalja. Druga varijanta je direktan izvoz proizvoda u Rusiju, koje su nekada ruske firme uvozile sa Zapada.

Jedna od firmi kojima su SAD uvele sankcije zbog poslovanja sa Rusijom je i Kominvex, a koliko se promenio prihod te kompanije od početka rata u Ukrajini, možda je i najbolji ilustrativan primer zarade. Ta firma je u 2021. imala poslovni prihod od 16 miliona dinara (136.000 evra), dok je u 2022, kada je ruska invazija na Ukrajinu bil u jeku, prema poslednjem objavljenom finansijskom izveštaju, imala prihod od 15 milijardi dinara (128 miliona evra), skoro 1.000 puta više nego godinu dana ranije. Toj firmi je porastao i profit, sa 164.000 dinara u 2021, na 171 milion dinara u 2022, takođe 1.000 puta više.

Conex je u 2022. ostvario prihod od 119 miliona dinara, uz gubitak od 254 hiljade, a godinu dana ranije bio je neaktivan.

Osim Kominvexa i Conexa, sve ostale firme osnovane su 2022. godine, pa je nemoguće porediti njihove prihode pre i od početka rata u Ukrajini.

Kompanije sa poslednje liste sankcija

U Uzin Mirkovoj 7 u Beogradu, gde je sedište kompanije Conex, novinarka NIN-a je u stanu, zatekla jednu zaposlenu, koja nije želela da priča o poslovanju ove firme i sankcijama EU. Kako nam je rekla, ona nije ovlašćena da govori, a predstavnici rukovodstva su u inostranstvu. I pored obećanja da će se odgovoriti na i-mejl koja im je NIN uputio sa pitanjima, iz ove firme odgovor nije stigao.

NIN / Marica Jovanović Ulaz u zgradu u kojoj je sedište kompanije Conex

Conex se na listi sankcija EU našao 23. februara, uvođenjem poslednjeg, 13. paketa mera protiv Rusije. Podaci Agencije za privredne registre (APR) pokazuju da od 14. februara kompaniju kontroliše Poreska uprava. U izveštaju nema detaljnijih podataka o kontroli, osim da je mera izrečena na osnovu propisa kojim se uređuje poreski postupak.  Conex je osnovan 1992. godine sa sedištem u Beogradu, prvobitno u Valjevu. Firma je registrovana za obavljanje konsultantskih aktivnosti u vezi s poslovanjem i upravljanjem, a njen vlasnik je Aleksandar Ivanović.

Imajući u vidu da prošlogodišnji  finansijski podaci još nisu objavljeni, prema izveštaju iz 2022. godine firma je imala dvoje zaposlenih, zabeležila je poslovni prihod od milion evra, i godišnji neto gubitak od 254.000 dinara.

Na američkoj listi koja je nedavno proširena povodom druge godišnjice rusko-ukrajinskog rata, od srpskih sankcionisanih firmi našle su se kompanije Kominvex, Soha info, Goodforwarding i Research and Development Company TR Industries.

NIN / Marica Jovanović Ulaz u zgradu u kojoj je sedište kompanije Conex

Kominvex je osnovan 2005. godine, a registrovan je za trgovinu na veliko elektronskim i telekomunikacionim delovima i opremom. Ova kompanija je imala drastičan rast prihoda i profita posle početka rata u Ukrajini, koji su povećani 1.000 puta u odnosu na 2021.

Mera poreske kontrole u ovoj kompaniji doneta je 26. jula prošle godine i zaključena je 29. decembra. Prema trenutnim podacima, kompanija nema ni jedan račun u blokadi i ima aktivan status. Kominvex ima registrovanog samo jednog zaposlenog i to je vlasnik i direktor Marko Svorcan koji se takođe nalazi na listi sankcionisanih lica. U izveštaju OFAC se navodi da je on određen da radi ili je radio u sektoru privrede Ruske Federacije koji podržava ruski vojno-industrijski sektor.

Soha info registrovana je 2022. godine a njena delatnost je računarsko programiranje. Neto prihod ove firme u 2022. bio je 703 miliona dinara, a profit 4,4 miliona.

Sumnja u poslovanje firme javila se oočigledno još prošle godine jer Poreska uprava meru za kontrolu donela 28. jula. Podaci APR pokazuju da ona još traje ali da nema kaznenih mera. Direktor firme, Dragan Dragaš, koji je jedini prijavljeni zaposleni, takođe je na poslednoj američkoj listi sankcionisanih osoba. Kako u izveštaju piše, on se na listi našao zbog toga što njegovi poslovi podržavaju ili su direktno uključeni sa ruskim vojnim sektorom.

Iako se na listi sankcija našla kao srpska firma, Goodforwarding je u stopostotnom vlasništvu ruskog državljanina Alekseja Moskovkina. Zvaničn podaci pokazuju da je osnovana 2022. godine, da nema nijednog zaposlenog, a delatnost joj je trgovina na veliko voćem i povrćem.

U izveštaju OFAC nema detaljnog objašnjenja na koji način je firma povezana sa ratom i šta joj se stavlja na teret. Podaci APR pokazuju da je poreska kontrola u kompaniji bila 22. januara ove godine, kada joj je oduzet PIB. Naredog dana Narodna baka Srbije donela je meru zabrane raspolaganja novčanim sredstvima. Ipak, ova firma i dalje ima aktivan status. Ono što nema je godišnji finansijski izveštaj, pa je misterija da li je i koliko ova firma profitirala.

Research and Development Company TR Industries je registrovana kao nespecijalizovna firma za trgovinu na veliko. Firma je osnovana 2022 godine, a njen vlasnik je Nikola Obradović. Na APR nema podataka o poslovanju kompanije, osim da je poresku komtrolu imala dva puta. Prvi put 21. februara 2022, a zatim ponovo 15. marta. 2023 godine. I njoj se po američkom izveštaju stavlaja na teret veza sa ruskom vojnom industrijom. Ta kompanija je u 2022. zabeležila prihod od 254 miliona dinara, uz profit od 17 miliona.

Iza svake namere stoji neki interes

Ekonomista Milan Kovačevič, kaže za NIN da sama činjenica da su se srpske firme našle na listi sankcija EU i Amerike nije bez raloga, i da je verovatno ustanovljeno da prodaju oružje ili na drugi način potpomažu ratnoj agresiji.

„Iako su sankcionisane, one će sigurno pronaći kanale da nastave poslovanje koji im verovatno donosi dobar profit. Ne verujem da će Srbija pokušati da ih spreči, imajući u vidu da se ona protivi sankacijama svih vrsta protiv Rusije. Moglo se reći reći da čak ima simpatije prema tim kompanijama i da će im pomoći da u tome nastave. Ako bi mi sada kanalisali te firme onda bi to bio početak naših sankcija prema Rusiji, a mi se izjašnjavamo da to nećemo“, kaže Kovačević.

Ekonomista Ljubomir Madžar je takođe mišljenja da sankcije srpskim firmama nisu uvedene bez osnova, imajući u vidu da Amerikanci reaguju. Međutim, to što na tu odluku izostaje reakcija sa naše strane, Madžar vidi kao namerno okretanje glave sa problema u drugu stranu zbog sopstvenih ineteresa.

„Svakako da to rade namerno a iza svake namere stoji neki interes. Vlast na taj način osigurava svoj nastavak i trajni ostanak, jer takvo ponašanje omogućava da se na unutrašnjem planu rade raznorzni nestašluci koji su u sukobu sa pravilima dobrog delanja ali koji su jako politički profitabilni. Vlast tera svoje jer joj se to isplati, a ovi spolja to dobro tolerišu“, kaže za NIN ekonomista Madžar.

Ranije se zbog poslovanja sa Rusijom, u julu prošle godine, srpska firma MCI Trading našla pod sankcijama SAD. U zvaničnom saopštenju američkog ministarstva navedeno je kako je ova firma pomogla ruskoj firmi "AK Microtech" da nabavi visokotehnološku opremu od proizvođača iz Azije, Evrope i sa Bliskog istoka i to kroz materijalnu i tehnološku podršku.

Direktor te srpske firme Ivan Cvetić izjavio je tada da su sve poslovne transakcije koje su obavili srpski MCI i ruski AKM prošle sve legalne puteve i carinske propise bez ikakvih problema. Dodao je i da je bilo potpuno nemoguće ilegalno izvesti robu iz EU, Koreje, Srbije i Izraela u Rusiju.

Pet meseci kasnije, krajem 2023. i Velika Britanija je sankcionisala jednu srpsku firmu "Avio Chem", koja se bavi trgovinom avio delovima i popravkom letelica, a čiji je vlasnik slovenački državljanin Aleš Luci. i ova firma je imala drastičan rast prihoda u 2022. u odnosu na 2021. Tako je 2021. prihodovala 93 miliona dinara, a 2022. 382 miliona dinara.