Kako je Evrozona izbegla recesiju i zašto možemo odahnuti

Snažan rast u Americi pomogao je da se poboljšaju izgledi za svetsku ekonomiju, ali je potrebno učiniti više da se zaustavi pad produktivnosti, izjavila je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda  Kristalina Georgijeva.

"Globalni rast je nešto jači zbog snažne aktivnosti u Sjedinjenim Državama i mnogim tržištima u razvoju" rekla je ona i dodala da je američka ekonomija prošle godine porasla za snažnih 2,5 odsto, daleko nadmašivši većinu drugih naprednih ekonomija.

"Snažna potrošnja domaćinstava i poslovna ulaganja i ublažavanje problema u lancu snabdevanja su pomogli. A inflacija opada, nešto brže nego što se očekivalo", dodala je Georgieva.

MMF sada očekuje da će svetska ekonomija rasti brže nego što je prognozirano u januaru, kada je rast procenjen na 3,1 odsto u 2024. i 3,2 odsto u 2025. godini.

"Izgleda da možemo da odahnemo. Izbegli smo globalnu recesiju i period stagflacije kao što su neki predviđali. Ali ima još mnogo stvari o kojima treba da brinemo", rekla je Georgieva.

Nemačka opterećuje evrozonu

 Posmatrajući EU, Nemačka je u najvećem problemu.

"Oporavka u njemačkoj privredi još nema. U prvom tromesečju 2024. godine aktivnost bi se ponovno mogla blago smanjiti, a s drugim uzastopnim padom privredne aktivnosti nemačka privreda bi ušla u tehničku recesiju", objavila je nedavno Bundesbanka.

Nemačka se muči kako je ruska invazija na Ukrajinu početkom 2022. povećala troškove energije, a njena privreda oslonjena na industriju sada je četvrti kvartal zaredom s nultim odnosno negativnim rastom, što opterećuje celu evrozonu.

U četvrtom kvartalu lani sezonski prilagođeni realni BDP prema prvim procenama smanjen je za 0,3 posto u odnosu na prethodni kvartal, nakon što je u prva tri kvartala 2023. godine gotovo stagnirao, navode u centralnoj banci.

Za sada će se slabosti i dalje zadržati, predviđaju.

Kamate ostaju iste

Evropska centralna banka (ECB) odlučila je juče da tri ključne kamatne stope ostanu nepromenjene. Kako je objavljeno na sajtu ECB, kamata na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju ostaće nepromenjene na nivou 4,5 odsto, 4,75 odsto i 4 odsto.

„Inflacija je nastavila da pada, predvođena nižom inflacijom cena hrane i roba. Većina mera osnovne inflacije ublažava se, rast plata se postepeno usporava, a preduzeća apsorbuju deo porasta troškova rada u svoj profit. Uslovi finansiranja ostaju restriktivni, a prošla povećanja kamatnih stopa i dalje opterećuju potražnju, što pomaže u smanjenju inflacije. Ali domaći pritisci na cene su jaki i održavaju visoku inflaciju cena usluga“, navode iz ECB.

Bolje prognoze za Srbiju

Svetska banka je povećala prognozu privrednog rasta Srbije za ovu godinu sa tri na 3,5 odsto, rečeno je juče na predstavljanju izveštaja Svetske banke: "Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan".

Viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je rekao da su se poboljšale projekcije za 2024. godinu na 3,5 odsto, jer su se povećale i investicije, tako da se za ovu godinu očekuje nešto snažniji rast.

Videćemo procenu za prvi kvartal, izgleda da je oporavak nastavljen i to je jedan od razloga zašto smo se odlučili da povećamo procenu za 2024. godinu“, rekao je Šestović.