Čadež za NIN: Šampioni smo u tome da zbog prošlosti ugrožavamo EU integracije

Jačanje regionalne saradnje i izgradnja zajedničkog tržišta svih šest ekonomija mogu da doprinesu mnogo bržem rastu naših privreda i konkurentnosti naših kompanija, ali i političkoj stabilnosti i međusobnom poverenju u regionu. Jednako je važno da nam Evropska unija što pre omogući potpuni pristup jedinstvenom tržištu, na principima slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, i fondovima koje sada ne koristimo, a našim kompanijama iste uslove i status kakav imaju kompanije koje posluju u EU - kaže u intervjuu za NIN Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije.

Čadež je govorio o iskustvima „Otvorenog Balkana“, potrebi čvršćeg povezivanja u regionu i ubrzanja evropskih integracija, otporima iznutra i uslovima spolja, političarima koji ne razumeju ekonomiju i veštačkoj inteligenciji bez koje nećemo „preživeti”.

Zajedničko tržište rada „Otvorenog Balkana“ startovalo je 1. marta. Vi ste dobili prvi identifikacioni broj s kojim možete da se prijavite za posao u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Može li se desiti da dođete na čelo, recimo, Makedonske komore ako vam ponude dobre uslove?

Ako bi bili baš ekstremno dobri, razmislio bih. Šalu na stranu, bitno je da sada bez bilo kakvih problema, bez gubljenja vremena na komplikovane procedure za pribavljanje radnih i boravišnih dozvola, u samo nekoliko digitalnih koraka možemo da se prijavimo, zaposlimo i radimo u sve tri zemlje kao domaći državljani. I da naše kompanije na znatno većem tržištu mogu da pronađu radnike koji im nedostaju. Najvažnije od svega je da smo dokazali da je i na ovim prostorima moguće sesti za isti sto, dogovoriti se i sprovesti ono što je u zajedničkom interesu. 

Bilo je dosta sumnji u projekat „Otvoreni Balkan“. Kakvi su rezultati ove inicijative?

Naš izvoz u Albaniju i albanski izvoz u Srbiju povećani su za gotovo 70 odsto od 2019. Skraćeno je vreme zadržavanja na granicama. Danas se šleperi na graničnom prelazu Preševo-Tabanovce, najfrekventnijem u regionu, zadržavaju, u redovnim okolnostima, najviše do pola sata, a prolaze i za pet minuta i bez čekanja. Uvozno-izvozne procedure i vreme za transport robe biljnog i životinjskog porekla skraćeni su i do 50 odsto, a troškovi uvoza i izvoza do 80 odsto.

Politička rukovodstva BiH, Crne Gore i Kosova još se opiru pridruživanju inicijativi. Zašto, i ima li izgleda da u skorije vreme postanu deo zajedničkog projekta?

Verujem da hoće, prepoznajući benefite i za svoje ljude i kompanije. Što pre shvate, to će i njima biti bolje. „Otvoreni Balkan“ je od početka zamišljen kao projekat svih šest ekonomija. Bilo je potrebno da se on u praksi konkretizuje, da se olakša trgovina, da dobijemo zajedničko tržište rada, da koristi budu vidljivije, čime je sužen prostor za politizaciju...

NIN / Đorđe Kojadinović

Koliko nerešeni politički odnosi iz prošlosti utiču na sadašnjost i usporavaju regionalne, ali i šire evropske integracije?

Mi smo, nažalost, šampioni u tome. Da smo se, umesto prošlošću, bavili budućnošću, da smo ranije izgradili zajedničko regionalno tržište, ne bismo danas bili još na 40 odsto proseka razvijenosti EU. Imali bismo i brži privredni rast i znatno veći BDP i izvoz, i konkurentnije privrede. Uveren sam da jačanje regionalne ekonomske saradnje može da doprinese ne samo rastu naših ekonomija, već i političkoj stabilnosti, procesima političkog pomirenja i jačanju poverenja u regionu.

Zar nije paradoksalno to što je Kosovo pre devet meseci svoje tržište zatvorilo za Srbiju dok se govori o otvorenom tržištu? Preduzima li nešto PKS da se to promeni?

Paradoksalno je, suprotno principima slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala i štetno, ne samo za srpske, već i za kosovske kompanije i građane, za privredu celog regiona. Koristimo svaku priliku da i samostalno i zajedno sa Privrednom komorom Kosova i ostalim članicama zajedničke zapadnobalkanske komore, ukažemo na probleme sa kojima se privrednici suočavaju, da apelujemo na ključne aktere na međunarodnoj političkoj sceni da se aktivnije uključe da se problem reši. To radimo da bi naše kompanije, i dok pregovori traju i dok se traži političko rešenje, mogle normalno da posluju, zarađuju, zapošljavaju ljude, da bi novi investitori dolazili. Napisali smo stotine pisama i održali desetine sastanaka sa predstavnicima zvaničnog Brisela, Vašingtona... Prošle nedelje razgovarali smo u Berlinu sa specijalnim izaslanikom nemačke vlade za Zapadni Balkan.

To vas pitam jer u jeku tih političkih nesporazuma i u takvim okolnostima redovno se viđate sa čelnicima Privredne komore Kosova. Šta oni kažu na činjenicu da problem još nije rešen?

Privredna komora Kosova sa kojom smo u stalnoj komunikaciji i kosovski privrednici javno ukazuju njihovim političarima da to što čine nije normalno. Neshvatljivo je da neko do te mere, kao političari u Prištini, ne razume kako ekonomija funkcioniše i koliko su nam kompanije povezane. Blokadom srpske robe kažnjavaju i svoje kompanije i svoje građane. Jer dve trećine robe koje kosovske firme kupuju od srpskih proizvođača su repromaterijali i poluproizvodi za dalju preradu. Kažnjene su i kompanije iz SAD i EU, iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, koje u Srbiji proizvode 50 odsto robe prodate na kosovskom tržištu.

Koliko sve to koči šire evropske integracije Zapadnog Balkana i ima li uopšte „Otvoreni Balkan“ podršku međunarodne zajednice?

„Otvoreni Balkan“ nije inicijativa koja je nametnuta iz Brisela ili Vašingtona. Ona je proistekla iz potrebe poslovnih zajednica, ne samo Srbije, Severne Makedonije i Albanije, već celog regiona. Pokazalo se da su inicijative potekle iznutra, koje imaju političku podršku, mnogo efikasnije, kao što smo i svedoci da se inicijative koje su došle spolja ne kreću ili prave sasvim male pomake, između ostalog, zato što stoji i dijalog između Prištine i Beograda.

Kada kažete spolja, mislite na EU?

Mislim da i EU može mnogo više da pomogne aktivnijim angažovanjem i većom podrškom da napravimo novi korak - da svi zajedno uđemo na jedinstveno tržište. To nismo mi izmislili, mnoge zemlje članice su prvo postale deo Evropske ekonomske zajednice, a potom stekle punopravno članstvo. To bi bilo korisno našim ekonomijama, ali i Evropskoj uniji.

Koliko očekivane koristi od plana za rast Zapadnog Balkana mogu da umanje politički uslovi koje EU postavlja vezano za odnose Beograda i Prištine i sistem nagrađivanja i kažnjavanja po kriterijumima koji se ne tiču samo napretka u sprovođenju ekonomskih reformi?

Pošto EU daje novac, logično je da time želi nešto da postigne, u ovom slučaju da stabilizuje region, pozove rukovodstva na odgovornost i ubrza reforme. Ako je pitanje da li je legitimno da EU uslovljava dobijanje novca, moj odgovor je da - sve dok insistira na  vrednostima i standardima koji pripadaju uslovima za našu integraciju u evropske strukture. Kada izađe iz tog okvira i od ekonomija Zapadnog Balkana traži ono što ni članice EU ne ispunjavaju, onda su to dvostruki standardi i to nema smisla. 

Na šta konkretno mislite?

Konkretno, kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, sve dok EU traži da ispunimo nešto o čemu smo se sami dogovorili, kao što je formiranje Zajednice srpskih opština, onda uslovljavanje dobijanja novca ispunjenjem dogovora ima smisla. To jeste politički problem, ali on godinama stvara nestabilnost i utiče na ekonomiju.

NIN / Đorđe Kojadinović

Postoje li procene koliko bi Srbija mogla da dobije od šest milijardi evra predviđenih planom i imamo li projekte za to?

Sredstva su u startu raspoređena prema veličini GDP-a i broju stanovnika pojedinačnih ekonomija, i Srbija može da očekuje oko dve milijarde evra. A najbolja potvrda da projekte imamo jeste nacionalni plan „Skok u budućnost“ sa desetinama infrastrukturnih i drugih razvojnih projekata, od kojih mnogi imaju izraženu regionalnu dimenziju ili se nalaze na evropskim koridorima.

Kakvu dimenziju može na naše planove da ima situacija u privredama EU, posebno Nemačke, koja je Srbiji najveći spoljnotrgovinski partner, može li da ih uspori?

Ako se nastavi usporavanje, to bi objektivno predstavljalo rizik, ali za sada nismo imali većih posledica po trgovinsku razmenu. Naprotiv, prošle godine trgovina sa EU ostala je otprilike na nivou iz prethodne, a naša razmena sa Nemačkom nastavila je da raste, srpski izvoz na nemačko tržište čak natprosečno. Nearchoring procesi, odnosno skraćivanje dobavljačkih lanaca i okretanje evropskim kompanija dobavljačima sa bližih destinacija, iz Srbije i sa Zapadnog Balkana, nadjačali su negativne efekte tog usporavanja. Interesovanje se ne smanjuje, ove nedelje na Interconnect B2B skupu u Beogradu učestvovalo je 17 velikih evropskih kupaca, najviše nemačkih, koji su počeli razgovore sa potencijalnim dobavljačima iz metaloprerađivačke, industrije gume i plastike.

Kako srpsko-nemačka razmena izgleda kada se pretoči u konkretne brojeve?

Robna razmena sa Nemačkom prošle godine dostigla je 9,1 milijardu evra i bila je 10,9 odsto veća nego u 2022. Srpski izvoz je zabeležio rast od 14,9 procenata – na 4,3 milijarde evra, dok je uvoz iz Nemačke, uz povećanje od 8,2 procenta, bio 4,8 milijardi evra. Trend rasta robne trgovine i smanjenja deficita nastavljen je u prvim mesecima ove godine. Ukupna trgovina robom i uslugama u 2023. premašila je 11,2 milijarde evra i što je posebno važno - bila je uravnotežena sa po 5,6 milijardi obostranog učinka.

Kada smo kod Nemačke, kakva su iskustva naših kompanija u prvoj godini primene nemačkog Zakona o dužnoj pažnji u lancu nabavke?

Učvrstile su pozicije u lancima nabavke nemačkih kompanija i kroz dodatne provere još jednom dokazale da poštuju standarde i da su pouzdani dobavljači koji imaju sigurnu i održivu proizvodnju. U tome im pomaže i Responsible Business Hub Privredne komore Srbije - informisanjem, obukama i formiranjem mreže na tržištu nedostajućih konsultanata. Oni će u narednom periodu biti od velike pomoći manjim kompanijama, dobavljačima direktnih dobavljača, koje nemački zakon za sada ne dotiče, ali kojima kucaju na vrata i obaveze iz EU direktive, usvojene pre nekoliko nedelja, koja će stupiti na snagu 2027. godine.

A koliko kompanija iz Srbije dotiče karbonska taksa (CBAM) i koliko bi to moglo da ih košta?

U 2023. godini oko 2.400 kompanija iz Srbije izvozilo je CBAM robu u EU, a najbrojniji i najpogođeniji je metalski sektor sa više od 900 izvoznika. Koliko će ih koštati kada od 2027. počnu da plaćaju takse za emisije iz 2026. godine, sada je teško precizno izračunati. Uredbom je za sada propisano da prve godine plaćaju za 2,5 odsto ugrađenih direktnih i indirektnih emisija i da se taj procenat povećava postepeno – druge godine na 5, treće na 10, četvrte na 22,5, sve do 2034. godine kada će se kupovati sertifikati za 100 odsto ugrađenih emisija.

Koliko je to u novcu?

Koliko će za to novca naše kompanije morati da izdvoje zavisiće i od tržišne cene ugljenika, koja je do sada varirala između 50 i 100 evra po toni, a procenjuje se da bi narednih godina mogla da raste i do 150 evra. I naravno od toga koliko u međuvremenu uspeju da smanje emisije u procesu proizvodnje, uvedu nove karbonski neutralne tehnologije, koliko budu trošile struje iz obnovljivih izvora, kakve će sirovine, komponente i poluproizvode koristiti.

Veštačka  inteligencija je nešto o čemu se uveliko govori u svetu i sve više i kod nas. Vi ste veliki pobornik te „novotarije” u poslovanje naših kompanija, ali koliko smo spremni da ona u praksi zaživi? 

Veštačka inteligencija je, koliko god je nazivali novotarijom, već naša realnost. Da li ćemo „preživeti“ ako je ne budemo koristili – nećemo. Veštačka inteligencija neće zameniti ljude, ali će ljudi koji koriste veštačku inteligenciju zameniti one koji to ne umeju. PKS, posle više od 5.000 malih i srednjih preduzeća koja su prošla kroz programe Centra za digitalnu transformaciju i više od 1.000 digitalno transformisanih kompanija, sada kroz projekte bazirane na veštačkoj inteligenciji, kao što su BizChat i InnoVerse platforme, pomaže kompanijama da tehnološke novine primene i iskoriste kako bi postale efikasnije, produktivnije, konkurentnije, opstale i bolje se pozicionirale na tržištu, ostvarile veći promet, prihode i profit.

NIN / Đorđe Kojadinović

Na koji način privrednicima pomažu Bizčet i InoVers platforma?

Bizčet je digitalni asistent i vodič kroz komorske usluge i poslovni milje Srbije, od koga privrednici, strani i domaći, u realnom vremenu, na engleskom i srpskom, mogu da dobiju odgovore na najpraktičnija pitanja - kako da otvore račun, kako da osnuju firmu, obezbede povraćaj poreza, dođu do neke olakšice, državnog podsticaja, subvencije za nabavku opreme... InoVers je pak platforma za upravljanje inovacijama u poslovanju. Ona kompanijama omogućava sagledavanje aktuelnih i predviđanje budućih trendova u njihovim industrijama, praćenje konkurencije, procenu pozicije pojedinačnih proizvoda, izbor tehnologija. Tu je i pomoć u kreiranju i razvoju poslovnih ideja i modela, novih proizvoda i povezivanje sa domaćom akademskom, naučno-istraživačkom i inovativnom startap zajednicom.

Čini li vam se nelogičnim da toliko govorimo o veštačkoj inteligenciji, automobilima bez vozača i letećim taksijima u zemlji koja u mnogim delovima nema vodu za piće ili kanalizaciju?

I znatno razvijenije zemlje, kao što je Nemačka, imaju regione koji infrastrukturno zaostaju za drugim krajevima. Jedan od ciljeva programa „Skok u budućnost“  jeste  ravnomerniji regionalni razvoj, između ostalog i kroz izgradnju i unapređenje infrastrukture, od komunalne, preko saobraćajne, do telekomunikacione u onim krajevima Srbije u kojima je to sada predstavlja razvojno ograničenje. Da bi ljudi u njima ostajali i kompanije u njih dolazile.

Kada već pominjete “Skok u budućnost”, čiji je sastavni deo i EKSPO 2027,može li taj projekat da podigne BDP na 100 milijardi evra i da li su opravdane kritike dela stručne i opozicione javnosti na ovaj plan?

Nije suština koliki će 2027. godine biti BDP u apsolutnom iznosu, već da Srbija nastavi realni privredni rast. Da prema projekcijama ove godine postigne 3,5 odsto rasta, a sudeći po dobrom startu verovatno i više, da sledeće zabeležimo 4,5 procenta i da se to održi do 2027. godine. Cilj ovog velikog projekta je da se, i u vreme anemičnog privrednog rasta u EU, održi vitalnost domaće privrede i da, kada krene osetniji oporavak evropske ekonomije, nastavimo sa rastom, koji bi, prema procenjenom potencijalu, mogao da bude između šest i sedam odsto godišnje. 

Od dualnog obrazovanja kadrove dobilo 1.000 kompanija

Imamo li ljude za tolike projekte? Koliko dualno obrazovanje može da reši problem deficitarne radne snage?

Dualno obrazovanje je jedan od najboljih načina da, prilagođavanjem našeg obrazovnog sistema potrebama privrede, ublažimo problem. Međutim, kao i sve evropske zemlje, moraćemo i da uvozimo radnu snagu, što olakšavaju pojednostavljene procedure za dobijanje jedinstvene radne i boravišne dozvole. U proteklih deset godina mogućnost da dođu do odgovarajućih kadrova kroz dualno obrazovanje iskoristilo je gotovo 1.000 kompanija. Ove školske godine ih je 950, naredne će ih biti oko 1100. U junskom upisnom roku budućim srednjoškolcima ponudiće se 4.400 mesta za učenje kroz rad za 83 zanimanja, od kojih je deset novih. Srednju školu po dualnom modelu do sada je završilo oko 8.000 đaka, od kojih se oko 70 odsto već zaposlilo, a otprilike toliko se trenutno školuje.

Najavili ste i značajne novine, šta čeka đake i kompanije?

Važno je da đaci ubuduće više vremena provode u kompanijama nego u učionicama, najmanje 60 odsto ukupnog fonda časova, da se kompanijama omogući da biraju učenike, da se obrazovni programi usklade sa potrebama privrede, da promocija dualnih zanimanja i profesionalna orijentacija osnovaca počne ranije, već od šestog razreda...