Aleksandar Peković za NIN: Kolarac će biti po svetskim standardima

Najponosni sam na činjenicu da su ljudi prepoznali apel koji sam uputio široj javnosti, javnom i privatnom sektoru, da pomognu Kolarcu, što govori da je ova zadužbina, koja ima 147 godina, postala deo našeg DNK“, kaže u intervjuu za NIN Aleksandar Peković, upravnik Kolarčeve zadužbine, nakon što je ova institucija kulture dobila od države sredstva od 1.350.000 evra za rekonstrukciju i obnovu.

Peković je kulturni radnik koji je autor, producent i direktor brojnih projekata u oblasti kulture i kreativnih industrija u Srbiji i regionu. Veliko iskustvo sticao je tokom godina na raznim rukovodećim pozicijama ali i kao osnivač i izvršni direktor „CODA Artists“, zahvaljujući kojoj su u našem gradu gostovali Elina Garanča, Plasido Domingo, Marta Argerič. Organizovao je i prva gostovanja Simfonijskog orkestra RTS-a u Kini. U intervjuu za NIN Peković nam je otkrio sa kojim se izazovima susreo od preuzimanja upravljačke funkcije, ali i koje planove ima u vidu za rekonstrukciju zadužbine.

Sada ste dobili ozbiljna sredstva od države. Kakvi su planovi, šta će biti urađeno sa dobijenim novcem, sa 1.350.000 evra?

Najpre da izrazim zahvalnost Ministarstvu za kulturu i Ministarstvu za javna ulaganja, te ministarki Maji Gojković, ministru Marku Blagojeviću i njihovim timovima. Dobijena sredstva su namenjena za prvu fazu rekonstrukcije koncertne dvorane i toaleta. Poslednje veliko renoviranje bilo je 1962, a mi imamo u proseku oko 1.000 posetilaca dnevno. Pod tako velikom frekvencijom ljudi, objekat strada, a krajnje vreme za obnovu prošlo je odavno. Radićemo podove sa parketom, plafone, sve instalacije, nov raspored sedenja sa novim, modernim koncertnim stolicama, novi sistem rasvete, toalete. Nakon toga, zadužbina Kolarca će biti u svetskim standardima po udobnosti i kvalitetu opreme i usluga. To će biti najsavremeniji tehničko-tehnološki ambijent po uzoru na svetske institucije, a na rekonstrukciji će raditi domaći i svetski stručnjaci. U drugoj fazi su planirani zamena akustičnih materijala i ugradnja novog, najsavremenijeg zvučnog sistema, uređenje holova, garderoba...

Oko dve godine ste upravnik Zadužbine Ilije M. Kolarca. Mnogo toga ste promenili. Na šta ste najponosniji?

Najponosniji sam na činjenicu da je apel koji sam uputio široj javnosti, javnom i privatnom sektoru, prihvaćen, jer ljudi imaju poštovanje i vrednuju Kolarac. Trenutno su 92 godine dvorane, 60 godina likovne galerije, tako da je u Kolarcu sve u velikim brojevima, sve dugo traje i sve je otvoreno za javnost. Bližimo se veku i po postojanja i verujem da ćemo do tada uspeti da ostvarimo naše ciljeve.

Koji su to izazovi sa kojima ste se suočili?

Imao sam ih mnogo. Došao sam u Kolarac koji je bio opterećen dugovima, ljudi su jako dugo radili za minimalac, 11 godina. Hteli su da nam seku struju, grejanje... Prethodna upravnica Jasna Dimitrijević vodila je dugu i herojsku borbu za spas zadužbine, sa sve periodom obustavljanja aktivnosti tokom pandemije i očuvala je Kolarac. Ja sam lično, iz jedne komforne životne pozicije, došao u poziciju da moram svima da se izvinjavam zbog dugova, zbog ovog ili onog. Nije mi bilo teško zato što iza sebe osećam tu gromadu od vrednosti za našu kulturu. I uspeli smo sve to da prevaziđemo, da vratimo dugove i povratimo pune plate. Priznajem da sam nekada „spuštao rampu“ onima koji nemaju razumevanja i poštovanja za Kolarac.

Kolarčeva zadužbina je nezavisna institucija, što znači da se finansira od donacija, sponzorstva, prodaje karata i iznajmljivanja prostora. Koliko je teško funkcionisati tako?

Jako teško. Kolarac ima sopstveni prihod 82%, ali pošto je kompleks vremešan, on je energetski neefikasan, ima velike troškove, što moramo da smanjimo. U Zakonu o kulturi u dva člana piše da grad i republika imaju zakonski osnov da sufinansiraju do 45% materijalnih troškova. Problem je što je to zakonski osnov, ali ne i zakonska obaveza. Kada bi on bio imperativan, mi ne bismo imali problema.

Ilija Kolarac je ostavio novac da se izgradi zadužbina, ali i nekretnine čija bi renta podržavala rad institucije, čime je sklopio mehanizam održivosti. Međutim, posle Drugog svetskog rata, nacionalizacijom Kolarčeve imovine, taj mehanizam je razbijen. Kada ga uspostavimo, zadužbini neće trebati pomoć. Prošlu godinu smo okončali zahvaljujući finansijskoj podršci Ministarstva za kulturu. Nadam se da će se to nastaviti i da ćemo se naći uz neke druge institucije od značaja, jer zakon to definiše.

NIN / Mladen Šurjanac

Kolarac je najpoznatniji po koncertnoj delatnosti, ali ima i predavanja, radionice, galeriju, bioskop... Da li će i kako održavati sve te programe u toku obnove?

Samo radovi koji se odnose na koncertnu dvoranu znače prekid koncertne delatnosti, a te radove ćemo izvoditi tokom leta kada se završi koncertna sezona. Ostale prostore ćemo raditi simultano i izolovati pojedine segmente Kolarca, što neće ometati naše produkcione aktivnosti.

Značajne dvorane u svetu imaju pomoć velikih kompanija, da li ste na to mislili?

Uskoro ćemo objaviti naš biznis konzorcijum pojedinaca i kompanija jer krećemo i sa uređenjem novog koncertnog mesta – kluba/džez kluba Kolarca i rekonstrukciju dodatnih 500 metara kvadratnih enterijera sa zamenom stolarije, i to uz pomoć biznis sektora i Grada Beograda. Za prethodnih godinu i po dana je ušlo oko 200.000 evra u novcu, opremi i servisima. Te ali i buduće firme i pojedinci će imati posebno mesto i značaj u Kolarcu. Imamo način da im se zahvalimo i, to ne jednokratno, već kontinuirano u decenijama koje slede.

Kolarac je posvetio ličnu imovinu svom narodu i ta osnivačka nezavisnost, jer iza Kolarca ne stoje ni grad ni republika, dovela je do finansijskih problema. Da li treba rešavati status ove institucije?

Treba malo razumevanja da se, u okviru Zakona o kulturi, učvrsti ta pozicija i onda neće biti nikakvih problema ili da se okonča postupak restitucije. Model održivosti mora da se uspostavi.

Takođe, sa renoviranjem biće povećan priliv finansijskih sredstava, jer će biti više korisnika u sferi komercijalnih partnera. Naša RoI analiza („povrat investicija“) dala je fantastične pokazatelje.

Velika imena su prošla kroz Kolarac, koga još možemo očekivati?

U okviru naših ciklusa, imali smo više fantastičnih umetnika. Pokrenuli smo i memorijal „Andrija Čikić“, jedinstveno takmičenje mladih kompozitora, ali i ciklus operskih koncerata i majstorskih kurseva gde predstavljamo naše umetnike koji pevaju u evropskim operskim kućama. Po okončanju renoviranja, program Kolarca postaje dominantna tema.

Koje su to must-visit manifestacije koje nas očekuju u ovom jedinstvenom spomeniku kulture s višedecenijskom tradicijom?

Ciklusi Kolarca, festival Bemus, sezone Simfonijskog orkestra RTS-a i Beogradske filharmonije... Otvaranje dvorane planiramo za septembar 2025, programom „Kolarčeva nedelja za pamćenje“, u okviru koje ćemo predstaviti sedam spektakularnih svetskih zvezda. Najavljujem i osnivanje fondacije Kolarca „Klub 100“ za prvih sto godina dvorane i za sto izuzetnih filantropa.