Čuvari magle u zimskom periodu

Sasvim razumljivo, neki birači su već zaboravili da su izbori održani pre sedam, a konačni rezultati za parlament proglašeni pre pet meseci. Na nešto je, međutim, zaboravila i nova-stara premijerka Ana Brnabić, čim je dozvolila da tri meseca otkad je prihvatila novi mandat, kompletiranje spiska ministara, minulog vikenda, bude tako užurbano, s neočekivanim obrtima, na kraju i sa iznuđenim rešenjima, a u foto-finišu zakonskog roka za izbor. Jadranka Joksimović odbila je navodno resor informisanja, baš tu gde se odlučivalo - na sednici Predsedništva SNS, a potraga je do poslednjeg momenta trajala i za ministrom za javna ulaganja. Ni u svoj treći mandat po redu Brnabić ne ulazi s idejom da traje do kraja, jer i njoj i članovima njenog novog kabineta, predsednik Srbije oročio je trajanje na prezimljavanje, na jednu, eventualno dve sezone. U ekspozeu koji je Brnabić pročitala pred poslanicima naglasak je bio na dosadašnjim rezultatima i energetici, kao budućim prioritetima. Povratak mladih, prosrpska orijentacija, ekonomski rezultati i očuvanje KiM pročitani su pre nego što je Brnabić oglasila da se navršava deset godina promena u Srbiji, pa čak i tokom ekspozea uporedila rezultate bivše i sadašnje vlasti. Bivšim je tog dana postalo i 13 dojučerašnjih ministara, među njima i tri potpredsednika, koji nisu dobili funkcije u 25 novih ministarstava ili jednom od tri bez portfelja. Bivši ministar spoljnih poslova Nikola Selaković postaje ministar za rad, boračka i socijalna pitanja (dok Darija Kisić dobija resor demografije i brige o porodici). Osim Ratka Dmitrovića, Gordane Čomić, Nenada Popovića, Tatjane Matić, Anđelke Atanasković i lidera Pokreta socijalista Aleksandra Vulina, bez ministarske funkcije ostaju i stranački prvaci Marija Obradović, Zoran Lončar, Branislav Nedimović, Vanja Udovičić, Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović. Poslednje dvoje i javno su se oprostili od resora, a Mihajlović, čini se, i od stranke. „Biće mi lakše da ne gledam neke ljude koji iskorišćavaju SNS za svoje bahaćenje i bogaćenje, a i njima da ne gledaju mene“, kazala je, između ostalog, ali, naravno, nije mislila na bahaćenje oličeno u potrebi da se preko formiranja četiri nova ministarstva i jedne kancelarije, namire svi zaslužni kadrovi. U najkraćem, izmenama Zakona o ministarstvima, koje je podržalo 140 poslanika i na koje nijedan amandman opozicije nije prihvaćen, kultura (Maja Gojković, potpredsednica) je odvojena od informisanja, sport od omladine, kojoj se pripaja turizam, a tako poseban resor postaju unutrašnja i spoljna trgovina (Tomislav Momirović). Pored ovo dvoje, na svojim mestima ostaju Siniša Mali, ministar finansija i potpredsednik, Irena Vujović, ministarka za zaštitu životne sredine, Maja Popović, ministarka pravde, Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu i Branko Ružić, ministar prosvete. Sa svojim partnerima, Jedinstvenom Srbijom, na velika vrata vraća se SPS, bez čijeg 31 poslanika SNS nema većinu (ili ima slabu sa manjinama, sa pet poslanika SVM, koji će u Vladu, kao i do sada, poslati funkcionere nižeg nivoa, jednim DSHV, tri SPP). Socijalistima pripada ukupno pet ministarstava uključujući i mesto prvog potpredsednika, šefa diplomatije i koordinatora službi bezbednosti za Ivicu Dačića. Ministarstvo privrede preuzeće direktor JKP „Beogradske elektrane“, poslanik izabran kao 22. na listi SPS-JS. Rade Basta bio je i treći na listi socijalista na poslednjim izborima za grad Beograd, a pre toga je biran i za odbornika Skupštine Novog Sada, ali je tu funkciju napustio zbog imenovanja u zamenika pokrajinskog sekretara za građevinarstvo, saobraćaj i energetiku, funkciju na kojoj je bio do 2018. U međuvremenu, bio je i u rukovodstvu Elektroprivrede Vojvodine. Upravo Ministarstvo koje će Basta povesti pet godina kasnije, „proveravalo“ je i garantovalo za Sremsku mlekaru, 2017, čiji je direktor postao te godine, kada je ova kompanija bila jedini ponuđač i tako za manje od 700.000 evra kupila Duvansku industriju Bujanovac. Lokalni mediji su pisali da je upravo Basta vlasnik kiparske firme RA.B Kapital grup LTD, koja je nešto ranije kupila i Sremsku mlekaru, a on je te navode demantovao. Basta je južnjacima postao poznat decembra 2016, kada je, kao prijatelj Ivice Tončeva, novoimenovanog predsednika FK Radnički, postao prvi direktor tog niškog kluba. Po obrazovanju profesor fizičkog vaspitanja (na listama na kojima je kandidovan na izborima piše i da je master ekonomije sa Privredne akademije iz Novog Sada), kik-bokser i džudista, potpredsednik je i prvi čovek Jedinstvene Srbije za Vojvodinu, a sada i prvi ministar s članskom kartom te stranke. Sadržina Bastinih objava na društvenim mrežama i saopštenja skreće pažnju kad počinje da zagovara izgradnju nuklearne elektrane u saradnji sa zapadnim zemljama. Burnu reakciju stručnjaka je izazvao njegov predlog da se energija uštedi skraćivanjem grejne sezone, ali to je bila retka prilika u kojoj se Basta oglašavao svojim poslom. U međuvremenu je predlagao ukidanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra, članstvo Srbije u NATO, blisku saradnju sa SAD i EU, a jednom prilikom se, ovaj bivši policajac, pohvalio i fotografijom ispred sedišta Ef-Bi-Aja s porukom da naše službe bezbednosti treba da se ugledaju na američke. Iako blizak sa bivšim zamenikom gradonačelnika Goranom Vesićem, Basta je nastavio da vodi Beogradske toplane i u Šapićevoj eri. Marko Bastać, bivši predsednik SO Stari grad, optužio je Bastu za nasilno ponašanje u vreme promocije Vesićeve „Knjige o Beogradu“ koja je ovog izdržljivog i uticajnog političara nikad dovoljno dobrog rejtinga učinila počasnim članom Udruženja književnika Srbije. Bivši zamenik gradonačelnika redak je funkcioner SNS koji je i nakon izbora nastavio kampanju lične promocije, prožetu nesmanjenim intenzitetom sukoba sa dojučerašnjim rivalom, Aleksandrom Šapićem, sve do trenutne stanice - mesta ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu. U političkoj karijeri koja počinje još na Pravnom fakultetu u Beogradu, odakle poznaje i Aleksandra Vučića i devedesetih godina unutar Demokratske stranke, Vesić je bio važan operativac brojnih kampanja. Originalni predstavnik bivše vlasti iz ekspozea, važna karika demokrata, u beogradskim organima, stranci, na republičkom i saveznom nivou. Veći deo karijere proveo je na savetničkim funkcijama i u domenu „konsaltinga“. Bivši šef Đinđićevog kabineta, od 1994-1997, obavljao je u međuvremenu desetak javnih funkcija u kontinuitetu do 2013. kada u Privremenom organu uprave Beograda postaje drugi čovek nakon smene tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa. Do tog momenta bio je i predsednik UO tri javno-komunalna preduzeća, član raznih odbora privatnih kompanija, ali i na funkcijama u Košarkaškom savezu Srbije, košarkaškom, pa potom i fudbalskom klubu Crvena zvezda, u kojima mu se ne pripisuje samo učešće u lošem upravljanju nego i nekoliko ostrašćenih navijačkih i nesportskih „izleta“ - od ulaska na teren na utakmici s Hemofarmom do žurke u klubu usred protivepidemijskih mera. Bio je gradski menadžer i pomoćnik gradonačelnika Siniše Malog, brzo je postao i član GO i Predsedništva SNS, potom i zamenik gradonačelnik Zorana Radojičića, ali nikad do sada ministar. Zato što je, sve vreme Radojičićevog mandata, javnosti delovalo da odluke donosi zamenik, opozicija mu novu funkciju već spočitava na osnovu „neuspelih“ građevinskih poduhvata u prestonici. Izabran je kao 17. na listi za narodnog poslanika, a četvrti na listi za odbornika Skupštine Beograda. Iz prve linije SNS nova lica u Vladi biće još i Aleksandar Martinović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Miloš Vučević, ministar obrane i potpredsednik i Bratislav Gašić, ministar unutrašnjih poslova. Kao jedan od najistaknutijih radikala i narodni poslanik te stranke od 2007, Martinović je u SNS stupio tek nakon izbora 2012, od kada je vodio klub te stranke u Narodnoj skupštini i povremeno Administrativni odbor. Istovremeno je biran u skupštinu Rume i jedno vreme predsedavao tim lokalnim organom što je, pored spornog i navodno nezakonitog angažovanja u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, dovodilo ovog pravnika po obrazovanju u situaciju da objašnjava gomilanje funkcija. Martinović je bio i član UO Galenike i Agencije za privatizaciju, a u najistaknutijoj ulozi u njegovoj karijeri, poslaničkoj, nije se ustezao od radikalnih poteza - da medije i nevladine organizacije nazove stranim špijunima ili, kad treba, na štrajk glađu političkim oponentima odgovori štrajkom glađu. Veću nevolju s novinarima je, ipak, izazvao prvi čovek policije, a do pre koji dan BIA, upamćen po rečima: „volim ove novinarke što ovako lako kleknu“. Od ovog incidenta nije bilo spasa tadašnjem ministru odbrane Bratislavu Gašiću, za koga je predsednik stranke samo malo ranije, a nakon afere helikopter, izgovorio: Ne dam Gašića (ni Lončara). Skupština je smenila Gašića posle mesec dana, januara 2016, a do imenovanja na mesto direktora BIA, možda i najvažnija figura SNS za Rasinski okrug, čekao je duže od godinu dana. Privatni je preduzetnik od kasnih osamdesetih, u Srbiji i Grčkoj, bio je jedan od suvlasnika Grand kafe, ali i funkcioner sportskih društava od devedesetih, kasnije i vlasnik ženskog odbojkaškog kluba Kruševac Santos. Završio je Ekonomski fakultet u Nišu. Jedan je od osnivača SNS i bivši gradonačelnik Kruševca, a političku moć obezbeđuje i u sprezi sa posrednim i neposrednim uticajima, ličnim ili preko firmi u vlasništvu njegove porodice, koja ima mrežu lokalnih medija širom Srbije. U „čestitki“ koju je objavila „novim ministrima sa starim aferama“, Pištaljka podseća na njegovu umešanost u sporni posao, vredan 32 miliona evra, gasifikacije Kruševca, koji je bez tendera dodeljen firmi u vlasništvu jedne ofšor kompanije i preduzeća sa dva zaposlena registrovanog za poljoprivrednu proizvodnju. U istom podsetniku je i Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada u ostavci, odgovoran za zaštitu čelnika novosadske uprave za inspekcijski nadzor koji su vršili odmazdu nad uzbunjivačem Marijom Beretkom, prvom osobom koja je dobila sudsku zaštitu po Zakonu o zaštiti uzbunjivača. Tri puta uzastopno je biran za gradonačelnika tog grada penjući se postepeno i na stranačkoj lestvici. Trenutno potpredsednik SNS biće i jedan od dva potpredsednika Vlade iz te stranke, a nakon što se sve više izjašnjavao o nacionalnim pitanjima Vučević je zvanično postao „jedan od dvoje“ Vučićevih kandidata za premijera, u avgustu. Završio je Pravni fakultet u Novom Sadu, bavio se advokaturom, a u uspehe beleži što je u njegovo vreme Novi Sad postao Omladinska prestonica Evrope, 2019. i Evropska prestonica kulture 2022. godine. O prvoj sa parlamentarne liste SNS spekulisalo se da će, kao i brojni pre nje, samo pozajmiti svoju reputaciju i povući se nakon izbora, ali doktorka Danica Grujičić ipak je preuzela resor Zlatibora Lončara. Specijalista neurohirurgije, prodekanka Medicinskog fakulteta u Beogradu i direktorka Instituta za radiologiju i onkologiju u politiku ulazi kroz Demokratsku stranku 2004, a na predsedničkim izborima 2012. kandidat je Socijaldemokratskog saveza, što je kasnije obrazložila potrebom da se zaštiti pred lažnim optužbama za korupciju koje su joj se spremale. Zalaže se za utvrđivanje veze između NATO bombardovanja SRJ i povećanja malignih oboljenja, a protivi se legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe, obraća se javnosti i preko društvenih mreža i vlogova. NJen uticaj u javnosti naročito je rastao tokom pandemije, a kontroverze u vezi sa njenim stavom prema vakcinaciji okončane su kada je prva primila sputnjik vakcinu proizvedenu u Srbiji. Bliska je stavovima Moskve u kojoj je delimično i odrasla i započela studije medicine. Nosilac je ordena Karađorđeve zvezde drugog stepena i osnivač humanitarne organizacije Zdrava Srbija. Predvodi Komisiju za psihoaktivne kontrolisane supstance, članica je stručnih udruženja. U Vladu Srbije sa dr Grujičić ulazi i predstavnik Koalicije Vojvođani iz koje su tokom kampanje dolazile kritike na njen račun i podsetnik da se protiv nje vodi postupak za nesavesno lečenje sa smrtnim ishodom. Kritika je, kad se pravo uzme, pre svega bila reakcija na njene proruske stavove na koje je radikalni zagovornik „autonomije“ Vojvodine Aleksandar Olenik, jedan od dva izabrana poslanika te koalicije, naročito osetljiv. Ulaskom Tomislava Žigmanova, lidera Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, u Vladu, objavljeno je da se ova mala koalicija od dva poslanika raspala. Izabrani ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog predavač je filozofije na Teološko-katehetskom institutu Subotičke biskupije, urednik magazina i drugih izdanja ove manjine, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata od 2009. Žigmanov je u Narodnu skupštinu biran na listi Demokratske stranke 2016, nakon čega je i za pokrajinske izbore nastupao sa LSV u Vojvođanskom frontu. Manjine će u novoj vladi predstavljati i Husein Memić, potpredsednik Sandžačke demokratske partije, čiji je osnivač Rasim LJajić (SDPS). Zadužen za turizam i omladinu, ovaj master turizma već je kandidat LJajićeve stranke na predstojećim izborima za Bošnjačko nacionalno veće i još uvek tvrdi da će nesmetano obavljati obe funkcije. Memić je direktor Kulturnog centra Novog Pazara. Bivši je rukometaš, rukovodilac sportskih društava i pokretač humanitarnih akcija. Aktuelni član BNV Edin Đerlek, odbornik u Skupštini Novog Pazara i potpredsednik Stranke pravde i pomirenja, biće jedan od trojice ministara bez portfelja, a prvi iz stranke koju je osnovao muftija Muamer Zukorlić. Đerlek se tokom izborne kampanje zalagao da autonomiju Sandžaka, a u ministarstvu će, kaže, pre svega predstavljati svoj narod i Sandžak. Rođeni Beograđanin odselio se na studije u Novi Pazar, gde završava Šerijatsko pravo, a potom i Pravni fakultet. Za razliku od SPP, čija očekivanja su sve do popodneva nakon što je Vučić objavio spisak ministara bila da će im pripasti funkcije državnih sekretara (Usame Zukorlić na društvenim mrežama tog dana objavljuje da ta stranka, ipak, ima i svog prvog ministra), koalicija SPS-JS je bila bez dileme o raspodeli, pa i da će pored Novice Tončeva, ministar bez portfelja biti i Đorđe Milićević. Šef poslaničke grupe SPS, biran je za narodnog poslanika od 2008, a odbornik je u rodnom Valjevu bio u četiri mandata od 2004. Jedan od mlađih funkcionera SPS, član je predsedništva te stranke od 2015. i aktivan u brojnim skupštinskim odborima. Neizvesnost je, ipak, bila veća za dva imena koja su poslednja objavljena, jer su se, navodno, kandidati za ministra za javna ulaganja i ministra za informisanje i telekomunikacije tražili do poslednjeg trenutka. Mihailo Jovanović rukovodilac je projekta e-uprave pri kabinetu Ane Brnabić, od osnivanja 2017. Magistrirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, doktor ekonomskih nauka, a u Telekomu i Pošti godinama je u bordu direktora bio zadužen za informacione tehnologije, elektronske komunikacije i razvoj. Autor je brojnih naučnih radova, član Inženjerske komore Srbije, dobitnik mnogih priznanja... Jovanović je priznat stručnjak u oblasti kojom se bavi, ali sem retkih izjava koje je davao i intervjua, u biografiji nema medijskog iskustva. Resor informisanja, koji je odvojen od kulture i spojen sa telekomunikacijama, i inače je bez velikih nadležnosti ministra, pa stepen angažovanja zavisi poslednjih godina od lične zainteresovanosti ministra ili državnog sekretara, koga prethodna ministarka Maja Gojković nije ni imenovala ceo mandat. Brnabić je, pak, u ekspozeu rekla da je resor odvojen baš zato što će mediji biti jedan od prioriteta. Iako Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima predviđa formiranje Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu (Jovanovićev „odsek“) i pretvaranje Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u ministarstvo, prvi izbor za ministra tog novog resora nije bio, kako se spekulisalo, Marko Blagojević, rukovodilac javnih ulaganja. Zato je i njegova ministarska kandidatura objavljena dan kasnije iako je, zapravo reč o kadru SNS. Nekadašnji direktor CeSID-a, preuzeo je, nakon poplava 2014, kancelariju osnovanu s ciljem da sanira štetu. Ona se potom preimenuje u dojučerašnji naziv, dobija ovlašćenja da sanira i dotrajale objekte i do početka 2020. na raspolaganju ima oko 180 miliona evra za obnovu 510 objekata. U BIRN-ovoj analizi šestogodišnjeg bilansa Kancelarije zaključuje se da se dogovoreni rokovi izvođenja radova često probijaju, vrednost uvećava, a najunosnije poslove dobija nekolicina firmi. Na slučaj jedne iz reda privilegovanih podseća i Pištaljka u svom tekstu o tenderu za rekonstrukciju vrtića u vrednosti od 300 miliona, u opštini Koceljeva, čiji ukupan budžet je 400 miliona dinara. Kancelarija je ugovorila posao sa novosadskom firmom Gak, kao jedinim učesnikom na tenderu. Tanja Miščević, naslednica Jadranke Joksimović u resoru evropskih integracija, takođe je jedna od prozvanih u Pištaljkinoj „čestitki“, jer je s mesta direktorke Kancelarije za evropske integracije, 2008. i 2009, obavezala zaposlene na sistematske preglede u DZ Dr Ristić, uslugu plaćenu preko pola miliona dinara. Miščević je redovna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i predstavnica Srbije, zapravo zamenica generalnog sekretara u Savetu za regionalnu saradnju sa sedištem u Sarajevu, što je postala nakon ostavke koju je 2019. podnela na funkciji šefice Pregovaračkog tima za pristupanje EU (od 2013). Do tog trenutka, od ranih 2000-ih, Miščević je aktivno i na raznim nivoima, u republičkoj ili saveznoj administraciji, uključena u proces evrointegracija. Bila je članica i pregovaračkog tima za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i vodila timove za pregovore o Sporazumu o viznim olakšicama i Sporazum o readmisiji, godinu i po, 2009-2010, bila je i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Odlikovana je Ordenom nacionalnog reda Francuske, ali i priznanjem Duga, LGBT zajednice. Još jedna naučnica u novoj Vladi, genetičarka Jelena Begović, u široj javnosti je prepoznatljiva tek od početka pandemije korona virusa, kada se i interesovanje za njenu oblast rada povećava i kada rukovodi i laboratorijom za testiranja Vatreno oko. Direktorka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo i rukovodilac Laboratorije za molekularnu genetiku industrijskih mikroorganizama bila je treća na listi SNS na minulim izborima, kao nestranačka ličnost. Zadovoljna je ulaganjima u nauku, ali tvrdila je da bi se u njenoj oblasti ulaganja nastavila i da nije podržala SNS nego neku drugu listu. Nova ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija nema političkog iskustva, ekspert je u nekoliko istraživačkih oblasti kojima se bavi i član nekoliko stručnih domaćih i međunarodnih udruženja. Sasvim novo lice u srpskoj politici (o Dubravki Negre Đedović, ministarki rudarstva i energetike čitajte u posebnom tekstu) Jelena Tanasković, vodiće ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, donedavni resor Branislava Nedimovića, jednog od onih kojima je, u svom govoru, Vučić ubuduće namenio „važne zadatke u stranci“. U Ministarstvu zaštite životne sredine Tanasković je bila državna sekretarka, ali mediji je opisuju zapravo kao blisku saradnicu Siniše Malog, u čijem ministarstvu je na istom zadatku bila ranije. Konačno, Zoran Gajić neće biti prvi zaslužni sportista koji je poveo resor sporta. Istu funkciju je, za razliku od Gajića, odmah po završetku sportske karijere, 2013, preuzeo Vanja Udovičić, koga je naslednik u svojoj prvoj izjavi pohvalio kao „fantastičnog ministra“. Gajić je proslavljeni odbojkaški trener i profesor odbojke. Osvojio je brojne trofeje u klupskim takmičenjima u Srbiji i drugim zemljama, ali miljenik nacije postaje kao trener jednog od najslavnijih sastava muške seniorske reprezentacije Jugoslavije, koja je osvojila devet medalja na najvažnijim međunarodnim takmičenjima. Na ministarsku prelazi sa funkcije predsednika Odbojkaškog saveza Srbije, u drugom mandatu. Ministarstvu koje će povesti i predsedniku Srbije često se zahvaljivao na pomoći. Dragana Pejović