Postizborna kombinatorika u Hrvatskoj: Plenkovićev okret udesno za ostanak na vlasti

Nema pobednika na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj, uprkos znatno većem broju mandata koji je pripao Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ). Sa svojom koalicijom, vladajuća partija dobila je znatno manje od prvobitnih 67 mandata, koliko je prognozirano dok svi glasovi nisu izbrojani, i manje od 66, koliko je dobila na prošlim izborima. Broj trenutno stoji na 61 mandatu, toliko je ostalo za HDZ i partnere. Možda nedovoljno za partiju koja je tako dugo na vlasti, naročito što je izlaznost ovoga puta bila znatno veća. Više od 62 odsto glasača pojavilo se na izbornim mestima, dok ih je pre četiri godine bilo tek 46 odsto, ali ipak dovoljno da ponovo ista partija bude daleko ispred drugih. Može li to da se kapitalizuje u većinu potrebnu za formiranje vlade, već je drugo pitanje. Andrej Plenković, premijer, poručio je da je ovo očigledna pobeda, da će vlada biti sastavljena i da nema razloga za brigu. U ovo poslednje, ne bez razloga, mnogi nisu poverovali.

Levica, na čijem čelu je Socijaldemokratska partija (SDP) je uz Centar, HSS (Hrvatsku seljačku stranku) i još nekoliko manjih oformila koaliciju zvučnog imena „Reke pravde“, i dobila 42 mandata. Za Zorana Milanovića, aktuelnog predsednika i nekadašnjeg premijera iz redova SDP-a, koji je pretio da će sada ponovo biti premijer, izazivajući i pravni i politički sistem, to je rezultat sasvim dovoljan da nastavi borbu sa svojim arhineprijateljem Plenkovićem, kome obećava da će biti srušen sa vlasti.

Na trećem mestu našao se desni Domovinski pokret (DP) sa 14 mandata. Izrastao iz HDZ-a, ovaj pokret okupio je one kojima je Plenkovićeva politika isuviše odlutala od desnice. Ivan Panava, predsednik stranke, izjavio je da je zadovoljan i spreman da pregovara sa svima, o svemu, osim sa predstavnicima Srba i strankom Možemo. Tri mandata manje dobio je Most, desno orijentisana stranka, čiji je premijerski kandidat Nikola Grmoja poručio da je zadovoljan rezultatom. Za njima je Možemo, čija zeleno-liberalna orijentacija odbija DP, ali koja, sa 10 osvojenih mandata, ima potencijal za pregovore. Njihov je program stao u jednu rečenicu Sandre Benčić, koja se kandiduje za premijersko mesto: „Cilj broj jedan je srušiti HDZ“. I to im je u ovom trenutku bilo sasvim dovoljno za izbore. Regionalni Istarski demokratski sabor (IDS) osvojio je dva mandata, kao i Nezavisna platforma Sever, a Fokus Republika jedan mandat.

Za većinu u Saboru potrebno je 76 mandata, od ukupno 151 poslanika. Posao, dakle, tek predstoji i sve je moguće. U igri je i osam manjinskih stranaka, tako da će HDZ-u biti potreban još koji glas, a verovatno i neka od većih lista, da sastavi vladu.

Referendum o HDZ-u

Ako je nešto odredilo ove izbore, onda je to pozicija HDZ-a. Birači su se odazvali u znatno većem broju i zbog napetosti koja traje već duže vreme na relaciji predsednik-premijer, a i zbog teme koja se nametnula kao najvažnija -  da li je partija koja, s kraćim prekidima, vodi zemlju od proglašenja nezavisnosti 1991. i dalje snaga kojoj treba pokloniti poverenje.

Samo dva puta SDP je uspeo da preuzme premijersko mesto. Prvi put posle smrti Franje Tuđmana, oca nacije i osnivača HDZ-a, kada je na čelo vlade 2000. došao Ivica Račan. I drugi put posle afere Ivo Sanader, kada se ispostavilo da je lider stranke u četiri mandata i premijer u dva umešan u više protivzakonitih poslova, od korupcije do zloupotrebe službenog položaja, zbog čega je osuđen na deset godina zatvora. Tada na mesto premijera dolazi Zoran Milanović (od 2011. do 2016), koji će sada ovu predizbornu kampanju pretvoriti u spektakl, prkoseći svim zakonima i običajima i obećavajući da će se opet vratiti ni manje - ni više nego na čelo vlade.

Upkos svemu, HDZ ponovo dobija poverenje i poslednjih osam godina pobeđuje. Posle dva mandata, tokom kojih su prošli krajnje nepopularnu borbu protiv pandemije, zatim zemljotres koji je ostavio posledice i zbog izgubljenih života, ali i zbog ne baš najbolje organizovane obnove i pomoći ugroženima, i na kraju i ekonomske potrese i inflaciju, izgubili su mandate, ali ne i vodeće mesto na političkoj sceni. Da je to mesto ugroženo, znalo se i pre izbora, pa se problemu pristupilo planski, u prvom redu tako što su se prekrojile izborne jedinice na način koji je najzgodniji za partiju. Tako se ispostavilo da je 22 odsto glasača promenilo izbornu jedinicu, čime je odnos snaga promenjen. Levica je zato dobila većinu samo u jednoj, dok je prethodno imala tri izborne jedinice na svojoj strani. To je učinilo da razlika bude znatno veća u korist HDZ-a.

Nije čudo da se ovi izbori nazivaju referendumom o HDZ-u, da su stranke u prvi plan izbacivale programe o rušenju vladajuće stranke, da je koalicija Možemo objavila svoju spremnost na razne kompromise ako će to dovesti do najvažnije promene na političkoj sceni – pobede nad HDZ-om.

TANJUG / AP / Darko Bandić

Kritički su nastrojeni i potencijalni partneri u vladi. Domovinski pokret koji dobija glasove razočaranih desničara ima oštre reči za Plenkovića i njegovu politiku okrenutu Briselu. „To je politika diplomata odškolovanih u zagrljaju i krilu Udbe koja se nije borila za ovu državu“, reći će Mario Radić iz DP. Zameraju i odnos prema Srbima, „trčanje kod Milorada Pupovca na janjetinu“ jer mu je on „neprocenjivo suvo zlato“. Ipak, posle izbora ne nedostaje volje da se sklope dogovori, ali uz uslove koji neće narušiti tvrđe desničarske stavove. Da li je Plenković spreman na to i koliko bi mu odgovaralo jačanje starih partijskih snaga u vladi, meriće se brojem mandata, ali i posledicama udruživanja sa partijom koja sa setom spominje NDH i Antu Pavelića. Kako je Plenković polako napuštao tvrdu liniju stranke i okretao se centru, dobio je i podršku nekih novih glasača, kojima odgovaraju i kretanja u ekonomiji i prošlogodišnji ulazak u evrozonu. To je sada nešto drugačije glasačko telo od onog kome su se obraćali nekadašnji lideri HDZ-a i pitanje je šta sve može da donese, a šta da sruši takva koalicija.

Problem je i što se za sastav vlade računa i na Milorada Pupovca i njegovu Samostalnu demokratsku srpsku stranku (SDSS), koja nosi tri mandata, dok istovremeno DP tvrdi da ne želi u koaliciju sa Srbima, odnosno ne sa Pupovcem. Kako objašnjavaju, nemaju ništa protiv Srba i imali su pripadnike srpske nacionalne manjine na svojim listama, ali im je sporna SDSS i to zbog prošlosti njenih članova. Ivan Penava, prvi čovek DP-a, mnogo je puta ponovio šta želi i šta ne želi. Na snimke na kojim a se čuje kako Plenković govori ne baš biranim rečima o njemu i  stranci mu, odgovorio je između ostalog i postavljanjem bilborda na kojima se na pitanje ko smatra da je Vukovar „oslobođen“ a ko da je „pao“ , odgovara fotografijama Plenkovića i Pupovca sa jedne i članovima DP-a sa druge strane. Poruka je još jasnija kada se ima u vidu da je DP na vlasti u Vukovaru i da je pitanje srpskih partija jedno od važnijih za profilisanje stranke koja ne nudi mnogo više od ideje da HDZ treba da se vrati na svoju staru desničarsku poziciju. I da očisti stranku od korupcije. „S vladom Andreja Plenkovića, umesto da niču fabrike i pogoni, kao pečurke posle kiše niču korupcijske afere i pljačka“, izjavljuje Penava.

Sa svojih jedanaest mandata Most može da pravi računicu, ali Božo Petrov, prvi čovek stranke, izjavio je da je za „higijenu hrvatskog društva potrebno da oni (HDZ) završe u opoziciji“ i tako okončao međusobne optužbe tokom kampanje. Iz HDZ-a se tada čulo da je jedini cilj Mosta da ih sruši, što nije iznenađujuće imajući u vidu da je već dva puta propao pokušaj zajedničke vlade. Da bi sada mogao biti i treći, činilo se sasvim mogućim, ali je Petrov sve presekao izjavom „Treba ih poslati u opoziciju“ i tako se pridružio strankama koje su objavile da neće podržati Plenkovićevu koaliciju. Dario Zurovec, kome je u ime Fokusa pripao jedan mandat, takođe je, posle manjeg premišljanja, izjavio da neće ići sa HDZ-om. Isti je odgovor stigao i od IDS i NPS. Izgleda da je Milanovićeva taktika neprekidnih napada i mahanja korupcijskim aferama dala rezultate. Ovakva vlada postala je neprihvatljiva za bilo kakve pregovore strankama koje žele da zadrže reputaciju poštenih i nepotkupljivih.

PROFIMEDIA / AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Šta će biti ishod ovih „najneizvesnijih“ izbora, kako su nazvani na početku, a pokazalo se i da jesu, nije lako predvideti jer su kombinacije nategnute, a sve se događa pred još jedne važne izbore, one za Evropski parlament sredinom juna. Bilo bi veoma nezgodno da zemlja tada bude u nekim novim predizbornim bitkama. Krajem godine stižu i hrvatski predsednički izbori, posla je, dakle, previše i bez problema oko sastava vlade. 

Zabrinutost iz Brisela 

Iz zapadnih prestonica stižu zabrinuti glasovi da smena vlasti ili novi izbori nisu scenariji koji donose stabilnost. Usred rata u Ukrajini i opšte neizvesnosti, evropski lideri ne bi želeli da gledaju kako se i u jednoj Hrvatskoj kurs menja. Možda ne potpunim okretanjem na drugu stranu, ali svakako napuštanjem potpune odanosti briselskim zahtevima. Ukoliko bi Milanović preuzeo formiranje vlade i uspeo u tome, onda bi i u Evropskom parlamentu i na predsedničkim izborima slika bila drugačija.

Formalno, kao predsednik države on ima načina da omete Plenkovića, da pomogne da se dogovori rasture i raspusti parlament, pa tako zaista izazove nove turbulencije. Ali i druga stana ima načina da ga zaustavi uz pomoć Ustavnog suda, koji ga je već opomenuo i doneo odluku da nema pravo da se kandiduje za premijera.

I dok je javnost uznemirena i mediji traže dobitnu kombinaciju koja bi napravila vladu i okončala rasprave, izgleda da su akteri daleko mirniji. Na novinarsko pitanje da li je vlada sastavljena, Marin Piletić, ministar rada iz redova HDZ-a, odgovorio je kratko: „Mir s vama“. 

Srbi čekaju dogovor sa Plenkovićem

Za SDSS situacija se menja ukoliko ne dođe do dogovora sa Plenkovićem, na koji se računalo s obzirom na to da je saradnja dobro tekla do sada i da je takav bio i predizborni dogovor. Pupovac je dobio najviše glasova srpskih birača, sa 11699 glasova, daleko iza sebe ostavio je Demokratski savez Srba, čiji je kandidat Srđan Milaković dobio nešto više od dve hiljade glasova, i kandidata grupe građana Dragana Crnogorca, koji je dobio nešto manje od dve hiljade. „Hrvatska treba Srbe“, glasio je predizborni slogan, ali brojevi govore drugačije. Oko 123000 Srba živi danas u Hrvatskoj i imaju pravo na tri poslanika. Oni će doći iz redova SDSS, ali će svoju borbu opet voditi oko istih pitanja, položaja i prava srpske manjine.