Još jedna epizoda u skaski o balkanskom tigru

Skaska o balkanskom tigru sastoji se u jednoj drastičnoj izmišljotini u izvedbi ovdašnjeg državnog vrha, prema kojoj je Srbija najuspešnija zemlja u bitnim razvojnim indikatorima, i to najuspešnija u regionu centralne i istočne Evrope, pa i šire. Ta gatka toliko je rastelaljena i dobošarski izreklamirana da bi moglo da se desi da u nju poveruje i sama naša vlast koja je autor te fantazije. Dr Miladin Kovačević i ja našli smo se na različitim, oprečnim stranama u tumačenju te tipično balkanske sage. Obuzet svojim stvaralačkim zanosom, dr Kovačević je pokrenuo treću rundu ovih analitičkih sukobljavanja, iako smo već kompletirali čitave dve runde naših utuka i utuka na utuk. Izgledalo je da će se na te dve runde naša polemika i završiti, jer je dokazivanje i očiglednog i onog nedokazivog postalo pomalo dosadno valjda i za nas same, a o jađanim čitaocima da se i ne govori. Inspiracija za pokretanje čak i treće runde ove polemike mogla bi da bude posledica Kovačevićevog nezadovoljstva putanjom kojom je tekla, a možda i tačke do koje je stigla. Iako je direktor Republičkog zavoda za statistiku, dr Kovačević kao da svoje informacije crpi iz službenih „saopštenja“ o tobožnjim spektakularnim razvojnim uspesima, za razliku od mene koji pratim analize profesionalnih ekonomista, objavljivane, pored ostalog, u redovnim godišnjim zbornicima Naučnog društva ekonomista Srbije i u izvanredno pripremljenim izveštajima, u stvari studijama, Fiskalnog saveta. NJemu su pred očima šarene slike privredne stvarnosti u izvedbi naših zvaničnika, a meni brojne tabele o godišnjim stopama rasta tokom dužih vremenskih intervala, tabele na kojim Srbija i Hrvatska uglavnom zauzimaju poslednja mesta. Ja sam poprilično deprimiran okolnošću da je ova zemlja pri samom dnu u pogledu stepena razvijenosti, a istodobno pri dnu i na tabelama zemalja svrstanih po veličini stope rasta BDP-a. Dr Kovačević živi u jednom bitno različitom svetu velikih razvojnih pomaka i spektakularnih rezultata. Toliki razvojnopolitički samohval morao bi smotrenom čoveku da bude sumnjiv i da deluje kao podsticaj za ozbiljna istraživanja i kritička preispitivanja. Dobro je sročena prastara narodna poslovica da roba govori, a trgovac ćuti. Kad se trgovac počne topiti u slatkorečivosti, stvar bi upućenom čoveku morala da postane grdno sumnjiva i da bude osnov za suprotno verovanje od onoga što se sa vrha vlasti ovde lansira. Jer, otkud tolika potreba da se telali i dobošari nešto što bi moralo govoriti samo za sebe ako bi bilo istinito? Istine su uvek dragocene, ali zasigurno nisu jednako relevantne. Najrelevantnija istina je ogromna razlika u stopama rasta BDP-a između perioda od 2000. do 2008, s jedne i onog od 2012. naovamo, s druge strane. Razlika je šokantna: stopa rasta iz prvog perioda je više od 2,5 puta veća nego nakon 2012, što govori sve o uspešnosti razvojnih politika tokom dva intervala vladavine različitih upravljačkih garnitura. Periodizacija koja omogućava sagledavanje dometa različitih političkih skupina nameće se sama po sebi, jer se različiti režimi vladavine samo tako mogu ozbiljno oceniti. Razdvajanje i suočavanje tih razvojnih perioda korisno je i neophodno za ocenu različitih pristupa ekonomskoj politici i institucionalnoj izgradnji, za odabir onoga koji je najdelotvorniji i za tekuće korigovanje prihvaćene politike radi njenog prilagođavanja izmenjenim okolnostima. Pored toga, u međuvremenu se odigrala velika egzogeno izazvana ekonomska depresija, pa je prosto nedozvoljeno godine makroekonomskog loma pripisati bilo kom od ova dva intervala, a time je periodizacija razvoja nakon 2000. prosto predodređena. Ne prestajem da se čudim kako dr Kovačević nije i sam osupnut i doslovno šokiran ovom razlikom u stopama rasta. Oni koji su se ozbiljnije bavili teorijom i analizom razvoja morali su da se uvere da i „male“ razlike u stopama, one od po nekoliko desetina procentnog poena, produkuju ogromne razlike u apsolutnoj vrednosti odgovarajućih agregata. Udžbenici iz analize privrednog razvoja često počinju ilustrativnim primerima projekcija rasta uz nešto različite stope, a poenta je u ogromnim razlikama samih agregata o čijim se stopama radi. Dr Kovačević nije prošao tu obuku, ali za sagledavanje, na duži rok, ogromnih efekata čak i malih razlika u stopama rasta neko osobito obrazovanje nije ni potrebno; dovoljan je zdrav razum i sposobnost obračuna agregata na osnovu datih inicijalnih vrednosti i različito gradiranih stopa rasta. Ignorisanje nekih važnih brojčanih razlika ispoljilo se i u njegovoj zlosrećnoj polemici sa Fiskalnim savetom, a sa te adrese stigla je primedba da takvo ignorisanje rezultira pogrešnim zaključcima i da je posledica okolnosti da on po obrazovanju nije ekonomista. Osećam potrebu da u ovoj stvari stanem na stranu dr Kovačevića i da ga odbranim od te optužbe. Uzrok nečega što liči na nesnalaženje u tumačenju odnosa između makroekonomskih agregata nije odsustvo znanja ili nedostatak informacija nego nešto mnogo benignije, a to je ideološko, bolje reći stranačko opredeljenje. Kad bi dr Kovačević odstupio sa svog rukovodećeg mesta u važnoj državnoj ustanovi, moguće je da bi ceo ovaj problemski sklop znatno drukčije tumačio. Sličan nesporazum sa Kovačevićem javio se povodom njegove konstatacije o nekakvom napretku Srbije u jačanju vladavine prava. Morao sam da se zapitam gde taj čovek živi. Naš predsednik Republike (PR) obavlja funkcije i predsednika države i šefa vladajuće stranke, iako čl. 115 Ustava takvo dupliranje izrekom zabranjuje. Pre njega je isti ustavni prekršaj načinio Boris Tadić, pa čoveku dođe da ovu državu okarakteriše jednom sintagmom iz opusa M. Đilasa: besudna zemlja. Opšte je poznato da se PR upliće u nesagledivo širok spektar aktivnosti i odluka koje su sve daleko izvan predsedničkih ovlašćenja. Sve su to ustavni i zakonski prekršaji. A da stvar bude posve apsurdna, za najnoviji predsednički mandat zakleo se nad dve osobito značajne knjige od kojih je jedna bila baš Ustav ove zemlje! Novine su pune informacija o zakonskim prekršajima ove vlasti; ne može da ne impresionira najnoviji dugačak spisak sa specifikacijom prirode prekršaja u tekstu Nemanje Nenadića Država u v. d. stanju u NIN-u od 13. oktobra. Širina lepeze i tu opisanih zakonskih prekršaja aktuelne vlasti takva je da čoveku pamet staje. Neka iz tog repertoara kao ilustracija bude izdvojen tek par detalja: dok je 41 odsto trenutno angažovanih službenika u Srbiji izabrano regularno, na konkursu, čitavih 45 odsto izabrano je u svojstvu vršioca dužnosti! Zaprepašćujućih 77 odsto v. d. službenika postavljeno je nezakonito, a 13 godina i 4 meseca v. d. službenici proveli su na radnom mestu nezakonito pre nego što je Vlada donela odluku o njihovom postavljenju. A o nezakonitom produženju v. d. stanja za ogroman broj delatnika da se i ne govori. U kojoj zemlji živi dr Miladin Kovačević? Ostalo je taman toliko mesta da se još jednom podseti da je spoljno zaduživanje u „dosovskom“ periodu bilo vidno manje eksploatisano nego u potonjem periodu za vakta sadašnje vlasti. Za onoliko za koliko se sadašnja vlast više zaduživala od prethodne trebalo bi prikladnim postupkom smanjiti stopu rasta ostvarenu posle 2012, no to bi već bilo na samoj granici sadizma, jer je i bez toga ta stopa toliko sićušna da izaziva mučan osećaj nelagode. Bio bi to klonuli tigar sa repom duboko spuštenim među nogama. Daleko je važnija činjenica spektakularnog otpisivanja dugova koje je neodgovorno akumulirala ranija socijalističko-radikalska vlast, a koje ta vlast nikada ne bi mogla da ishodi. To otpisivanje predstavlja najveći podvig u podsticanju i daljem održavanju rasta u poslednjih stotinak godina, ako ne i u celoj našoj istoriji. O tome ću detaljno pisati u svom odgovoru ukoliko Kovačević pokrene još jednu, četvrtu, rundu u našoj polemičkoj razmeni. Izvinjavam se dr Kovačeviću što se nisam sitno kaluđerski upustio u pretres njegovih sitnijih primedbi koje su uglavnom raspravljene u našim ranijim tekstovima a koje bi krajnje necelishodno zamenile raspravu o istinski krupnim problemima, golemoj razlici u stopama rasta i o činjenicama koje Srbiju demaskiraju kao besudnu zemlju. LJubomir Madžar profesor emeritus, bivši rektor Alfa univerziteta i dopisni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti