Šider za NIN: Ovakvi izbori bi u zemljama EU bili neprihvatljivi

Medijske slobode u Grčkoj, vladavina prava u Slovačkoj, finansijska pomoć Ukrajini... među tim tačkama dnevnog reda sednice Evropskog parlamenta koja je počela 17. januara našla se i situacija u posleizbornoj Srbiji, i to na predlog četiri poslanička kluba: Socijalista i demokrata, Zelenih, Levice i liberala iz kluba „Obnovimo Evropu“.

Vođa delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u EP Andreas Šider bio je i posmatrač na decembarskim izborima, a nakon sumnje u njihovu regularnost našao se na meti srpskih vlasti, ali i prorežimskih medija. U intervjuu za austrijski list „Salcburger nahrihten“ izjavio je da „kampanja mržnje na internetu“ koja je usmerena protiv njega jasno pokazuje kakva je situacija s demokratijom u Srbiji.

U intervjuu za NIN govorio je o očekivanjima od sednice EP, delokrugu ovog međunarodnog tela, ali i tome kako se menjao stav Evropske unije prema izbornim procesima u Srbiji.

S obzirom na činjenicu da ste jasno govorili o nepravilnostima na izborima, šta očekujete od zasedanja EP? Kakvu rezoluciju očekujete?

Održaćemo otvorenu debatu o onome što se tokom izbora desilo. Videli smo jedan izborni proces koji je na nesreću obeležen potkrepljenim navodima o neregularnostima, uključujući dovoženje glasača, zloupotrebu javnih resursa i nedosledno sprovođenje izbornih procedura na biračkim mestima. S obzirom na to, sada kao Evropski parlament moramo da prodiskutujemo o tome kako ćemo nastaviti odnose sa Srbijom. Očekujemo usvajanje rezulocije na sledećoj plenarnoj sesiji u februaru.

Srpska javnost nalazi se između toga što sprske vlasti ne prihvataju međunarodne procene o izbornom procesu i samih procena koje nisu pohvalne. Šta bi čvrst stav Evropskog parlamenta spram izbora u Srbiji značio po vlasti u Srbiji?

Naša uloga u Evropskom parlamentu je da obasjamo sve prijavljene neregularnosti tokom izborne kampanje i da razgovaramo s kolegama iz respektivnih evropskih zemalja kako bismo ustanovili šta kako će izgledati budući odnosi Srbije i Evropske unije.

Mnogi su izborni procesi u Srbiji tokom poslednjih deset godina bili sumnjivi zbog nepravilnosti, ali međunarodna zajednica u tim slučajevima uglavnom nije reagovala, svakako ne ovako. Šta se u međuvremenu promenilo?

Tačno je da je i u prošlosti bilo navoda o nepravilnostima, ali u decembru se činilo da su nepravilnosti očiglednije nego ranije i da su mnogo većih razmera. S obzirom na nepovoljne preliminarne izveštaje izbornih posmatrača, međunarodna zajednica je ovog puta morala da reaguje.

Činilo se da izbori u Srbiji donedavno ne tangiraju previše ni Evropski parlament ni Evropsku uniju. Da li su postali važni i zašto?

Svaki izborni proces na Balkanu nam je važan. Imamo velika očekivanja od celog regiona i podržavamo želje građana i naroda Balkana da se učlane u Evropsku uniju. Znamo da je budućnost Balkana u Evropskoj uniji. Ali, da bi se ona ostvarila, države moraju da poštuju vladavinu prava, sprovode neophodne reforme i, naposletku, garantuju poštene izbore.

Iz vaše perspektive, koji su problemi tokom decembarskih izbora bili najveći? Možete li da zamislite da takav izborni proces bude smatran legitimnim u bilo kojoj članici Evropske unije?

Iskreno, teško je zamisliti da bi se u većini zemalja Evrope život odvijao uobičajeno s obzirom na prirodu i opseg nepravilnosti koje su u Srbiji zabeležili nezavisni izborni posmatrači.

Postoji šansa da nakon izveštaja Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) koji se očekuje u februaru formira međunarodna komisija koja bi, kao 1996. godine, ustanovila da su vlasti pokrale lokalne izbore. Mislite li da je to moguć scenario?

Ne bih da predviđam šta će pisati u konačnom ODIHR-ovom izveštaju. Moramo da sačekamo rezultate i da vidimo šta ćemo onda.