Fridom haus: Srbija zabeležila najveći pad demokratije među zemljama u tranziciji

Srbija je zabeležila najveći pad rezultata u izveštaju Fridom hausa "Nacije u tranziciji 2023" koji pokriva 29 evropskih i azijskih država, a ta organizacija navodi da je Srbija doživela istorijski pad zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da konsoliduje vlast u 2023. godini, piše Glas Amerike.

"Dva uzastopna masovna ubistva u maju su izazvala proteste koji su trajali tokom leta, na šta je srpska vlada odgovorila nameštenim vanrednim izborima u decembru", piše u izveštaju "Nacije u tranziciji 2023" Fridom hausa.

Kako se navodi, funkcionisanje demokratskih institucija u Srbiji i dalje je osporavano, rad Skupštine bio je narušen sličnim problemima koji su doveli do parlamentarnog i izbornog bojkota opozicije od 2019. do 2022. godine.

"Većina je ugušila skupštinsku debatu zakazivanjem sednica samo 24 sata unapred, predsednik parlamenta, poslanik Srpske napredne stranke, zloupotrebio je položaj i nije delovao kao neutralni arbitar", navodi Fridom haus.

Ekspertkinja Fridom hausa za Balkan Aleksandra Karpi izjavila je za Glas Amerike da je to najveći pad ove godine u celom regionu koji obuhvata 29 zemalja, od centralne Evrope pa sve do centralne Azije.

"S obzirom na to koliko je ova godina bila istorijski važna u našem izveštaju, veoma je primetno da je Srbija i dalje imala ovaj strmoglavi pad. Sada vidimo medijski sistem kojim skoro u potpunosti dominira vladajuća stranka, a posebno Vučić. Kada to spojite sa lokalnim vlastima koje masovno podnesu ostavke, da bi se otvorio put do tih izbora, bila je to veoma teška godina za srpsku demokratiju", rekla je Karpi.

SNS "nagriza politička prava i građanske slobode"

Inače se Srbija, ocenjena kao delimično slobodna zemlja, sada nalazi na 114. mestu na listi Fridom hausa, od ukupno 195 država. U kategoriji delimično slobodne zemlje nalazimo se od 2019. godine, a ove smo se, rame uz rame, našli sa državama poput Rusije i Sijera Leonea. Kako je Karpi ranije istakla za NIN, tome su doprinele izborne manipulacije u decembru prošle godine, napadi na kritičare režima, urušavanje nezavisnog pravosuđa, propaganda i pritisci na medije, ali i netransparentnost u radu vlasti.

Tada je navela da stepen demokratije u Srbiji konstantno opada već čitavu deceniju. Taj pad, dovela je u direktnu vezu sa vladajućom partijom, koja poslednjih godina "nagriza politička prava i građanske slobode" i zbog koje je, kako je istakla, "došlo do zamagljivanja granica između SNS-a i države".

"Jednostavno je nemoguće da kažemo, ukoliko posmatramo, na primer, izbore u vašoj zemlji, da u Srbiji postoji slobodna, fer i demokratska sredina. Imajući u vidu pad na našoj listi, zaista moram da istaknem da je to proizvod akumulirajuće moći koju je vladajuća partija stekla vremenom, posebno u izvršnoj vlasti, zbog čega snose određenu odgovornost za smanjenje prava i sloboda", podvukla je Karpi.

Dodala je da je Srbija, otkako je prešla iz kategorije slobodne u delimično slobodnu zemlju, beležila konstantne padove za oko tri do četiri poena na listi i dodaje da je to posebno zabrinjavajuće, jer se radi o državi čiji građani "žele da žive u slobodnom društvu" i budu deo demokratskih procesa. 

"Ono čemu svedočimo poslednjih godina u izveštajima jeste uzastopan pad demokratskog okruženja u Srbiji, posebno u kontekstu političkih prava i građanskih sloboda. Decembarski izbori su, bar iz moje perspektive, bili akumulacija svih tih stvari. Ako pogledate zašto je Srbija ove godine imala tri poena manje, postoji nekoliko ključnih razloga. Na prvom mestu su izbori, odnosno pasivna uloga nezavisnih državnih institucija. I ne samo institucija koje treba da obezbede zakonitost izbornog procesa, već i regulatornih tela koja su dozvolila da se ove zloupotrebe odigraju, a koje su zabeležili domaći i strani posmatrači", istakla je Karpi. 

NIN / Vesna Lalić

U ranijem izveštaju, konstatovana je pasivna uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM), a zatim i Agencije za sprečavanje korupcije. Bilo je reči i o izveštaju ODIHR-a u kome je navedeno da nije došlo do revizije biračkog spiska. 

Karpi se osvrnula i na izborne zakone u našoj zemlji. Prema izveštaju, oni u velikoj meri odgovaraju međunarodnim standardima, ali aspekti izbornog procesa su loše regulisani, dok je primena postojećih pravila manjkava. Još jedan faktor je, rekla je ona, opadajuća transparentnost u poslednjih nekoliko godina, tačnije nemogućnost prisupa informacijama o nabavkama, infrastrukturnim projektima i drugim politikama ekonomskog razvoja.

"Mnogi infrastrukturni projekti, koji su završavali na naslovnicama tokom godina, poput Beograda na vodi, predstavljaju klasičan primer toga da građani nemaju pristup informacijama o tome zašto je doneta neka odluka, kada i pod kojim uslovima, odnosno dogovorima. Nekada se čak postavljalo i pitanje sa kim, zar ne? Takva vrsta netransparentnosti je takođe uslovila ovaj pad", naglasila je sagovornica NIN-a.

Naposletku, istakla je privatnu debatu, indikator veoma značajan za pad, i govori da je jedna od najalarmatnijih stvari u 2023. godini bila upravo prljava kampanja koja se vodila protiv kritičara vlasti. Ne samo protiv opozicionih politilčara, već i ličnosti iz sfere civilnog sektora i učesnika protesta. 

Kako je dodala, "linija između SNS-a, a pogotovo (predsednika Srbije) Aleksandra Vučića, i države, u potpunosti je zamagljena", zbog čega smatra da vlast snosi određenu vrstu odgovornosti za smanjenje prava i sloboda. 

"Smatram da građanima Srbije nekada nije u potpunosti jasno ko im se tačno obraća i ovo se najjasnije vidi u medijskoj sferi. Na primer, kada vi kao građanin uključite televiziju Pink, nemate pojma da li gledate Vučića, vašeg predsednika za koga možda i niste glasali, ali vas i dalje predstavlja, ili lidera SNS-a koji vodi kampanju kako biste glasali za njega na narednim izborima", rekla je Karpi.

Na pitanje da li je moguće imati fer izbore pod istim uslovima, Karpi je tada za NIN navela da je "teško uopšte reći da postoje ikakvi uslovi".

U izveštaju Fridom hausa, bilo je navedeno i da medijsko okruženje obiluje ekstremnom propagandom i manipulacijom činjenicama u vezi sa određenim temama, koje se pre svega tiču odnosa između vladajućih stranaka i Srbije prema NATO-u, EU i Rusiji. Pisalo je i da su, uprkos tome što postoji pravni okvir koji garantuje medijske slobode, one ipak narušene različitim pritiscima od strane vlasti. U delu o pravosuđu, pisalo je da je nezavisnost pravosuđa ugrožena političkim uticajem na imenovanja sudija, a mnoge sudije su prijavile da se suočavaju sa spoljnim pritiskom u vezi sa svojim odlukama.