Ekspertkinja Fridom hausa za NIN: Srbija na prekretnici, mora da odluči da li će nastaviti da klizi u autokratiju

Od svih zemalja u tranziciji, Srbija je u prethodnoj godini zabeležila istorijski pad nivoa demokratije, ocena je najnovijeg izveštaja Fridom hausa "Nacije u tranziciji 2024" u kome je Srbija okarakterisana kao hibridni režim koji klizi u autokratiju. Ovakvi rezultati, ističe za NIN ekspertkinja Fridom hausa za Balkan i koautorka izveštaja Aleksandra Karpi, treba da budu "alarm" i pokazatelj da se Srbija pod aktuelnim režimom ne kreće u dobrom pravcu, te s tim u vezi, ukazuje i na nedostatak političke volje za promenama koje su neophodne. Srbija se, kaže, uz još nekoliko zemalja tranziciji, sada nalazi na prekretnici i treba da donese odluku - hoće li nastaviti da se kreće u autokratskom smeru, ili posegnuti za reformama, čije sprovođenje je ključ demokratskog društva.

Novi izveštaj, naime, pokriva 29 evropskih i azijskih država. Prati razvoj demokratije u post-komunističkim zemljama centralne i istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog Saveza. Rezultat demokratije u Srbiji doživeo je najveći pad od svih zemalja obuhvaćenih izveštajem i niži je za 0,64 poena od rezultata prvog izveštaja 2005. Istorijski pad, kako se navodi, zabeležen je zbog nastojanja predsednika Aleksandra Vučića da učvrsti vlast u 2023. godini.

Inače se Srbija od 2019. godine prema oceni Fridom hausa nalazi u kategoriji delimično slobodne zemlje, a trenutno je od 195 zemalja, na 114. mestu na listi ove organizacije koja dokumentuje stanje ljudskih prava i sloboda u svetu. U izveštaju objavljenom samo mesec dana ranije, Srbija je bila evropski lider u opadanju prava i građanskih sloboda.

Srbija je, uz Mađarsku i Gruziju koje prate sličan obrazac, ocenjena kao hibridni režim koji naginje autokratskom. Karpi smatra da će se, ukoliko nastave trenutnom putanjom, približiti kategoriji polukonsolidovanog autoritarnog režima. No, napominje da je, za sada, u Srbiji prisutan sistem vladavine sa demokratskim i autokratskim karakteristikama, i zato dodaje da je neophodno ulagati kontinuirani napore, kako za pet do deset godina, ne bi skliznula u autokratiju. 

U ovogodišnjem izveštaju, u fokusu je bio Zapadni Balkan, jer su mnoge države doživele pad u demokratskom upravljanju. Naša sagovornica smatra da je čitav region trenutno na raskrsnici između prodemokratskog i antidemokratskog bloka, i da će države morati da donesu odluku u kom smeru žele da se kreću.

"Na Zapadnom Balkanu, sve države osim Hrvatske, ocenjene su kao hibridni režimi. Postoje dve struje koje ih vuku u različitim pravcima i sve je vidljivije da se region deli po tim linijama. Zbog toga te zemlje, uključujući Srbiju, moraju da odluče kojoj struji će se prikloniti i hoće li nastaviti u smeru autokratije", navodi Karpi.

Na prekretnici

Zapadni Balkan je inače imao velikog udela u padu demokratije koji je zabeležen izveštaju, kaže Karpi. A kako se geopolitičko okruženje dalje bude utvrđivalo, objašnjava naša sagovornica, viđaćemo sve čvršće blokove, tako da će ove države, pre ili kasnije, biti naterane na izbor. Što se Srbije tiče, smatra da neće još dugo biti održivo da "sedi na dve stolice" ili da se drži po strani. 

"Ako se stvari ne promene brzo, Srbija će nastaviti da se kreće u smeru autokratije i postoji mogućnost da tamo i ostane. A mnoge zemlje u regionu se sada suočavaju sa tim izborom. Na primer, Crna Gora je na nekoj vrsti prekretnice, demokratski put je naravno teži i za to stvarno neopodna politička volja i kapacitet za stvarne reforme, a zemlja još uvek pokušava da prebrodi ustavnu krizu u kojoj se nalazi poslednjih godinu dana. I Severna Makedonija je imala tešku godinu, a korupcija i politizacija reforme pravosuđa imale su ogroman, negativan uticaj. A u Bosni i Hercegovini, sloboda medija je, između ostalog, izuzetno ugrožena. Ni u Albaniji, ni na Kosovu, nije bilo nekih značajnih promena u dobrom pravcu", dodaje Karpi. 

Sve u svemu, kaže, bilo je mogo loših vesti iz ovog regiona u 2023, koje treba da budu "alarm" i pokazatelj da je Zapadni Balkan ranjiv na geopolitičke promene kojima svedočimo. Najranjivije su demokratske institucije, uglavnom vrlo nestabilne, nakon godina propadanja, smatra Karpi. 

"Ovo je zaista rezultat toga što dva geopolitička bloka, vuku ove zemlje u suprotnim pravcima. Zaista se nadam da se ove države neće oglušiti o pozive na reforme i demokratske promene. Većina zemalja Zapadnog Balkana je zaista na prvim linijama, kada je u pitanju donošenje zaista ključnog izbora, jer će možda, nažalost, biti i prinuđene da se odluče zbog spoljnog uticaja. Smatram da će šire geopolitičko okruženje imati ogroman uticaj na ovaj region", naglašava naša sagovornica. 

PROFIMEDIA / Jens Schlueter / AFP / Profimedia

Inače, jedna od glavnih odlika hibridnih režima navodi Fridom haus, jeste to što vlast omogućava održavanje izbora na kojima ima kakvu-takvu konkurenciju. Iako ti izbori nisu uvek slobodni, niti su pošteni, nisu u potpunosti lažirani, kao u slučaju autokratskih režima. Dodaje se da je zbog toga u hibridnim režimima pobeda opozicije moguća, mada zahteva "mnogo više truda nego u demokratskom uređenju".

Hibridne režime, kaže Karpi, karakterišu sistemi vladavine sa demokratskim i autokratskim karakteristikama, a u taj opis se uklapa i Srbija. U ovom trenutku, dodaje, međunarodna zajednica mora da bude spremnija da radi sa hibridnim režimima koji su zaglavljeni između dve struje.

"Važno je podvući, a isto važi i za Mađarsku i Gruziju, da uprkos tome što se situacija pogoršava poslednjih godina kako moć postaje sve centralizovanija, sve ove vlade, uključujući i vašu, i dalje su podložne određenoj vrsti pritiska koji pruža međunarodna zajednica. Dakle, ono što ih je sprečilo da u potpunosti skliznu u autokratiju, jeste činjenica da još uvek postoji međunarodna pažnja umerena na reforme koje su u procesu", kaže ona. 

No, dodaje da pažnju treba podići na viši nivo, jer je evidentno da ima nekog učinka i pritisak međunarodne zajednice smatra neophodnim u slučaju onih zemalja koje primetno koračaju putem koji vodi ka autokratskom režimu, uključujući i našu državu.

"Srbija sve više i više počinje da liči na Mađarsku od pre par godina, gde vlast ima kontrolu ne samo nad političkim pejzažom i narativom, nego i medijima i državnom ekonomijom. Ovo je zapravo priča o centralizovanoj moći, u slučaju Srbije, ona je u rukama Aleksandra Vučića i njemu bliskih krugova. Prošle godine, SNS je dokazala do kojih granica je spremna da ide kako bi se održala na vlasti, i nije dala prostora za nivo pluralizma koji je neophodan za demokratiju", istakla je ona.

Inače, podvlači da je izveštaj pokazao da će uslovi i situacija u autokratskim režimima, koji su već godinama konsolidovani autoritarni režimi, samo nastaviti da se pogoršava. I naglašava da je, osim 20 godina propadanja demokratije, izveštaj pokazao i širenje širenje autoritarne agresije, a kao primer navodi Ukrajinu i Nagorno-Karabah.

Srbija - "hibrid koji se kreće ka autokratiji"

Karpi dodaje da je važno napomenuti da se ovogodišnja ocena Srbije, kao "hibrida koji se kreće ka autokratiji", ne temelji samo na dešavanjima u 2023. godini, već da je zasnovana na pet do 10 godina podataka Fridom hausa, u kojima je zabeležen pravac u kome se Srbija kretala. 

"Zemlja ne ide u dobrom pravcu, već ka autokratiji. Politički sistem postaje sve više centralizovan, a prostor za civilno društvo i medije da izraze bilo kakvo neslaganje je dodatno sužen. Decenija opadanja demokratije je u vezi sa SNS-om. Otkako je Vučić preuzeo vlast, ako pogledate naše nalaze, bilo je godina sa možda skromnim poboljšanjima i izvesnom stagnacijom, ali u zbiru, od tada se beleži pad", naglašava Karpi. 

U osvrtu na ovogodišnji izveštaj pak, napominje da je nekoliko stvari zaslužno da Srbija doživi najveći pad u odnosu na ostale države, među kojima su, između ostalog, izborne manipulacije zabeležene na decembarskim izborima, kontrola nad medijima, zloupotreba državnih resursa, pritisak na pravosuđe..

"Izbori su bili samo kulminacija, odnosno “šlag na torti”, kojima su ogoljene različite vrste institucionalnog propadanja. Ukazala bih i na masovne ostavke gradonačelnika u mnogim opštinama u kojima je trebalo da se izbori održe tek 2024, što je ukazalo na podređenost lokalnih samouprava nacionalnim vlastima. Zatim je tu kontrola koju vlast ima nad privatnim medijima, ali i javnim servisima.. Prljava kampanja koja se vodila protiv opozicije i kritičara režima. A tu je i zamrznuta reforma pravosuđa, odnosno reforma pravosudnih institucija, kako bi služile građanima, a ne samo visokopozicioniranima i dobro umreženim pojedincima", ističe Karpi. 

NIN / Aleksandar Dimitrijević

Smatra da je stanje medijske scene u Srbiji veliki problem za demokratiju, jer su građani uskraćeni za pristup slobodnim i  nepristrasnim informacijama, a naglašava da je sve prisutniji problem i ugrožena bezbednost novinara kritičnih prema režimu.

"Ovo podriva svaku mogućnost slobodne, otvorene i demokratske debate. A to je neophodan preduslov funkcionalne demokratije. Izlišno je i ponavljati koliko je samo bilo dezinformacija u prethodnoj godini, ali bitno je podvući da su bili primetni narativi usklađeni sa Kremljom. To može da ima opasan uticaj ne samo na bezbednost, već i političku stabilnost i sredinu", naglašava sagovornica NIN-a. 

Kaže da u ovom trenutku, ne vidi političku volju za promenama, i smatra da međunarodna zajednica snosi određenu odgovornost za to, zbog čega da pojača svoje prisustvo, jer građanima Srbije duguje "malo tvrđi pristup vlasti". 

"Ima još uvek prostora za promene, primetila sam da mnogi porede Srbiju sa Belorusijom i Rusijom, ali ja zaista verujem da Srbija još nije na tom nivou, iako moraju da se ulažu kontinuirani napori kako bismo bili sigurni da neće dotle stići za pet, deset godina.. Ovo mi daje nadu, kao i želja za demokratskim društvom koja je primetna ne samo u civilnom sektoru i opoziciji, već i kod građana koji žele da njihove institucije funkcionišu. Tu je naravno i EU proces, tako da je neophodna njena posvećenost praćenju situacije u zemlji. EU tvrdi da je Srbija njen partner, ali to tek treba da vidimo na delu", podvlači Karpi.

Pre nekoliko godina kada je opozicija bojkotovala ne samo izborni proces, već i skupštinska zasedanja, autokratski zaokret postao je sve primetniji, zato bojkot predstojećih izbora o kojima se poslednjih dana govori, ne smatra najboljom opcijom.

"Pokazalo se da je ranije, kada se opozicija držala po strani, to samo utrlo put ka daljoj autokratizaciji i konsolidaciji moći. Razumem frustraciju opozicije jer se vlast ponaša kao da je novim izborima napravila neku vrstu ustupka i svi znamo da još uvek ništa nije urađeno da bi se sproveli slobodni i pošteni izbori. Međutim, neophodna je politička opcija koja nije u domenu civilnog društva, već stvarnog formalnog političkog sistema. Mislim da građani Srbije zaslužuju da imaju istinski izbor na ovim izborima, u onoj meri u koliko je to moguće, jer su šanse i uslovi zaista protiv njih. Ne očekujem da će rezultati biti mnogo drugačiji, ali može da dođe do neke promene. A ništa od toga neće da se desi ako opozicija odluči da bojkotuje izbore", zaključuje Karpi za NIN.