Mahanje zastavama i zapaljivi govori: Dodikova neuspešna repriza „događanja naroda“

Po gvozdenom zakonu spojenih sudova, najava usvajanja rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN podigla je temperaturu u regionu, donoseći novi talas zapaljivih izjava. Posebno vruće u četvrtak popodne bilo je u centru Banjaluke gde je vladajuća koalicija predvođena Savezom nezavisnih socijaldemokrata održala miting pod nazivom „Srpska te zove“.

Na skupu na Trgu Krajine, koji je formalno organizovala Opštinska organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenica, mahalo se srpskim i ruskim zastavama, a razvijena je i zastava dugačka pola kilometra koja može da se tumači i kao srpska i kao ruska, zavisno od ugla gledanja. MUP Republike Srpske je izneo ocenu da je na skupu prisustvovalo oko 50.000 građana, ali je to dan kasnije demantovala beogradska organizacija Arhiv javnih skupova koja poslednjih godina nastoji da unese empirijski pristup u brojanje učesnika masovnih događaja. Prema analizama fotografija koje je objavio MUP RS, Arhiv je izbrojao oko sedam hiljada građana, ostavljajući mogućnost da bi u najboljem slučaju taj broj mogao da se popne na devet hiljada.

TANJUG / SRNA

Ali, broj okupljenih manje je bitan od onoga šta je na bini rečeno, uz zapaljive govore, koji su prelazili i granicu uvredljivosti. "Zvezda" skupa, predvidivo, bio je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji se u nastupu oslonio na uobičajeni repertoar, ponovo najavljujući mogućnost osamostaljivanja jer srpski narod „ne može da živi u istoj državi sa onima koji pokušavaju da ga proglase genocidnim“.

"Nemojte to da radite, jer to ne doprinosi životu u Bosni i Hercegovini. Ovo nas neće spojiti, ovo nas trajno razdvaja i ne želimo da živimo s vama koji kažete za srpski narod da je genocidan. Ne želimo da živimo s vama i nećemo biti s vama u istoj državi", rekao je Dodik, dodajući da ako bošnjački političari ne žele dogovor i suživot, Republika Srpska će postati sastavni deo Srbije „čim se stvori prva prilika“.

TANJUG / SRNA/ Borislav Zdrinja

U dijalektičkom maniru, koji rado koriste političari iz regiona, Dodik je izrazio saučešće porodicama žrtava, da bi ih odmah potom i uvredio tvrdnjom da u Srebrenici nije počinjen genocid. Da bi podvukao tu tvdnju, Dodik je najavio da će celokupno političko rukovodstvo Republike Srpske 2. maja, na dan kada u UN-u treba da se glasa o rezoluciji, provesti upravo u Srebrenici.

Pokušaj da se napravi "događanje naroda" radi spasavanja vlasti

Balša Božović, predsednik Regionalne akademije za demokratski razvoj, ističe da je miting u Banjaluci jedan u nizu pokušaja da se napravi novo „događanje naroda“ koje ima za cilj "spasavanje kriminalne vlasti".

 

 

„Međutim, ni Vučiću na onom prošlogodišnjem ’najvećem (kontra)mitingu u istoriji svih Srba’, ni Dodiku u Banjaluci pre neki dan to nije pošlo za rukom. Mržnja i nacionalizam su se smenjivali na govornicama, ali ljudi su nekako bili bez energije. Umorni od obećanja, od laži i od ideje ponovnog ratovanja bez ikakvog entuzijazma stajali su ispred bine ili odlazili i pre samog završetka mitinga. Dakle, od tog posla više nema ništa“, ističe Božović.

Milorad Dodik nije bio usamljen na bini na Trgu Krajine – društvo su mu, osim koalicionih partnera pravili i predstavnici državnog vrha Srbije predvođeni predsednicom parlamenta Anom Brnabić.

TANJUG / TANJUG VIDEO (Sceenshot)

I Brnabić se držala na liniji, podsećajući na one bivše koji su uvodili sankcije Republici Srbiji, a potom i „po nalogu stranaca“ hapsili ljude pod optužbom da su počinili ratne zločine. Govoreći o najavljenoj rezoluciji, Brnabić je ocenila da se njom traži „najteža moralna diskvalifikacija srpskog naroda“.

„Srbija će se boriti za istinu i pravdu i izboriće se. Neće Generalna skupština UN imati eksplicitnu većinu“, kazala je Brnabić, bez preciziranja šta podrazumeva „eksplicitna većina“. Kao odgovor na rezoluciju, Brnabić je najavila isticanje srpske zastave kao "simbol duha prkosa i ponosa". U delegaciji je pored pojedinih ministara tehničke vlade i drugih zvaničnika, prisustvovala i Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica stranke Zavetnici, podgrevajući pretpostavke da je čeka resor u novoj Vladi Srbije.

TANJUG / TANJUG VIDEO (Sceenshot)

Nastupom se "istakao" i poslanik u Narodnoj skupštini RS Darko Banjac, koji je prvo negirao genocid, a potom prizivao rusku vojnu intervenciju "na sve fašiste i naciste", te EU nazvao homoseksualnom organizacijom, koristeći termine uličarskog rečnika i završavajući svoj govor rečima "živela majka Rusija".

Upadljiv izostanak Vučića

Ipak, upadljivo je izostao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako napominje Božović, Vučić i Dodik se odavno ograđuju jedan od drugog.

„Dugo traje to nepoverenje između ’dva vožda svakolikog srpstva’.  Ali se čini da su osuđeni jedan na drugoga. I to im je sudbina. Milorad Dodik i Aleksandar Vučić su poslednjih deceniju vlasti otvoreno gurali društvo u agresivni narativ Slobodana Miloševića rasplamsavajući tako nacionalizam, mržnju među narodima i ponovno crtanje novih granica u regionu. Ta dva predsednika su igrali na kartu rešavanja kosovskog pitanja tražeći ’povoljne međunarodne okolnosti’ da dobiju nešto zauzvrat. Od 2019. godine zanosili su se da mogu da dogovore disoluciju Bosne i Hercegovine i pripajanje Republike Srpske Srbiji. Pomislili su da mogu da posrbe Crnu Goru u klerikalnoj revoluciji 2020. godine. Projekti su se nizali jedan za drugim i menjali imena ’Srpski svet’, ’Otvoreni Balkan’, ’Kad se vojska na Kosovo vrati’, ali ni jedan nije uspeo. Naravno, promašili su, baš kao i Slobodan Milošević 90-ih. Takvoj njihovoj politici razumevanje i podršku daje samo Vladimir Putin. A to košta“, kaže Božović dodajući da predsednicima Srbije i Republike Srpske ostaje da se nadaju u pobedu Rusije u Ukrajini, Trampa na izborima u Americi i proruskim korumpiranim populističkim liderima unutar EU kako bi pokušali da produže svoju vlast.

TANJUG / SRNA Aleksandar Vulin na mitingu u Banjaluci

Dan nakon mitinga, poslanici SNSD-a su prešli sa reči na dela. U petak ujutru, vladajuća većina je usvojila izmene Izbornog zakona RS, lišavajući Centralnu izbornu komisiju BiH nadležnosti da organizuje i sprovodi izbore za entitetske nivoe vlasti. Na istoj sednici su izglasane izmene Zakona o referendumu, ali i usvojen zakon kojim se garantuje imunitet predstavnicima izvršne vlasti Republike Srpske, sa retroaktivnim dejstvom od avgusta 2021. godine, kada je počeo mandat visokom predstavniku Kristijanu Šmitu.

Uticaj na postupak protiv Dodika

Ovaj zakon bi mogao da ima uticaj na krivični postupak koji se u Sarajevu vodi protiv Dodika, upravo zbog nepoštovanja Šmitovih odluka. Pred ovu sednicu reagovala je i Evropska unija, pozivajući poslanike da ne usvajaju zakone koji podrivaju ustavni poredak BiH i ugrožavaju njen evropski put.

TANJUG / Zoran Veljanoski Aleksandar Vulin na mitingu u Banjaluci

Na posebnoj sednici, skupština RS je usvojila izveštaj Nezavisne međunarodne komisije za istraživanja stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji. Prema navodima ove komisije, koju su oformile vlasti Republike Srpske, u Srebrenici nije bilo genocida. Ovakav zaključak u direktnoj je suprotnosti sa presudama Haškog tribunala, ali i Međunarodnog suda pravde u Hagu, koji su ubistvo osam hiljada ljudi u Srebrenici okarakterisale kao genocid. Za umešanost u zločin, u Hagu je osuđeno više od 50 osoba. Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine ocenio da se u Srebrenici dogodio genocid, ali da Srbija (odnosno tadašnja SR Jugoslavija) nije odgovorna za njega, niti je u njemu učestvovala, premda je ustanovljeno da je prekršila Konvenciju o genocidu jer nije učinila ništa da se spreči i nije sarađivala sa Haškim tribunalom za bivšu Jugoslaviju u kažnjavanju odgovornih.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija će 2. maja glasati o „Nacrtu rezolucije o Međunarodnom danu refleksije i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“ koju su predložile Nemačka i Ruanda.