Prepreka, ali ne i blokada: Kako je Priština zaustavljena u predvorju Saveta Evrope

Prijem Kosova u članstvo Saveta Evrope nije se našao na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara, zakazanog za 16. i 17. maj. Pisanje "Albanian post"-a da je Francuska zemlja koja je zatražila odlaganje odluke o prijemu, zbog neispunjavanja obaveze Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, juče u popodnevnim časovima indirektno je potvrdila Ambasada Francuske na Kosovu. Ona je saopštila da bi "slanjem nacrta statuta Zajednice opština sa srpskom većinom u Ustavni sud, Kosovo dobilo podršku za prijem u Savet Evrope".

Vlast u Prištini odbacila je zahtev Francuske, dok je premijer Aljbin Kurti izrazio žaljenje zbog toga što “saveznici uslovljavaju članstvo Kosova u Savetu Evrope”. Predsednik prištinske vlade naveo je da Kosovo zaslužuje članstvo u SE jer ispunjava standarde, a uslov koji se tiče osnivanja ZSO za njega je “apsurdan”. 

Iako prijem Kosova za sada nije na agedni Komiteta ministara, ne treba prevideti da je još uvek reč o nacrtu dnevnog reda, te da bi to u danima koji prethode sastanku moglo da se promeni. Kako Komitet ministara zaseda jednom godišnje, najčešće u maju mesecu, definitivni izostanak Kosova "iz programa" značio bi da bi Priština za odluku morala da sačeka 2025. godinu. 

U svetlu diplomatske ofanzive koju Beograd trpi, pre svega usled najavljenog usvajanja rezolucije o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, skidanje prijema Kosova sa agende Komiteta ministara SE moglo bi se tumačiti kao pokušaj ublažavanja odjeka koji će glasanje u Njujorku neminovno izazvati. 

Narativ koji se poslednjih dana servira, prema kome su se zapadne zemlje ponovo urotile protiv Srbije, svakako će uticati na podršku građana za članstvo u EU, koja prema podacima iz oktobra prošle godine iznosi 46 odsto, po nalazu Instituta za evropske poslove. Odlaganje prijema Kosova u SE mogao bi da bude ustupak evropskih partnera kao zalog za buduću saradnju sa Srbijom, od koje u najvećoj meri zavisi regionalna stabilnost. 

PROFIMEDIA / EU Council / Pool / AFP

Stalna predstavnica Srbije pri Savetu Evrope Suzana Grubješić sredinom aprila u izjavi za RTS nagovestila je da postoji šansa da se prijem Prištine u Savet Evrope odloži, odnosno da se ne nađe na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara u maju. Ona je rekla da se ta šansa ukazala nakon posete predsednika Vučića francuskom predsedniku Emanuelu Makronu.

“Uz Francusku je Italija, prema informacijama koje imam, takođe voljna da se prijem Kosova u Savet Evrope odloži, odnosno da Kosovo mora da ispuni i preostala dva uslova pre nego što se razmišlja o prijemu u organizaciju”, navela je tada Grubješić za RTS. 

Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala "Juropijen vestern Balkans" kaže za NIN da izostanak prijema Kosova u SE nije preterano iznenađenje jer je, bez obzira na napredak Kosova na putu ka punopravnom članstvu, jasno da taj put neće biti ni tako brz ni tako lak. On podseća da je proces pristupanja drugih zemalja u regionu trajao je duže vreme, na primer u slučaju Hrvatske - celih šest godina. Todorović Štiplija napominje da nema sumnje da će Kosovo postati članica SE u nekom trenutku.

"To će u velikoj meri zavisiti od volje vlasti u Prištini da ispuni preostale definisane kriterijume. Činjenica je da Kosovo još uvek nije ispunilo sve potrebne kriterijume za članstvo, a to se pre svega odnosi na onaj koji se tiče formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO). Jasno je da će čak i one zemlje koje se zalažu za pristupanje Kosova SE, poput Francuske i Nemačke, tražiti vidljiv napredak na tom planu i utisak je da je članstvo u SE način da se vlasti na Kosovu privole da taj proces završe", smatra Todorović Štiplija. 

On kaže da se formiranje ZSO predugo povlači kao obaveza koja se ne ispunjava, te da je nakon sporazuma u Ohridu jasno da su države članice EU stava da članstvo u SE može biti nagrada za Prištinu ukoliko se formira funkcionalna ZSO.

"U tom smislu, zahtev premijera Kosova Aljbina Kurtija da se pitanja iz dijaloga Beograda i Prištine ne mešaju u proces članstva Kosova u SE nije realan. Ne isključujem mogućnost da vlasti u Beogradu to što se ovo pitanje nije našlo na dnevnom redu predstave kao svoju diplomatsku pobedu. Međutim, činjenica je da srpska diplomatija nije svih ovih godina bila preterano aktivna da svoju argumentaciju predstavi ostalim članicama Saveta Evrope", ukazuje Todorović Štiplija. 

EPA / EFE / Djordje Savic

Koordinator za Poglavlje 35 Nacionalnog konventa za EU Dragiša Mijačić navodi da iz mnogo izvora možemo čuti da među vodećim evropskim zemljama ne postoji jedinstvo oko bezuslovnog prijema Kosova u Savetu Evropu. Kako ne bi došlo do preglasavanja, objašnjava on, to pitanje nije uvršteno u agendu sastanka Komiteta ministara. 

"Francuska je najglasnija u uslovljavanju članstva u Savetu Evrope sa obavezom formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, ali su takav stav iznele i druge važne zemlje, uključujući i Italiju i Nemačku. Iako nisu članica Saveta Evrope, Sjedinjene Države su takođe iskazale zabrinutost oko prijema Kosova bez formiranja ZSO. Nefleksibilnost kosovske strane vezano za traženje modaliteta za dinarski platni promet na Kosovu takođe je doprineo skepticizmu Francuske i ostalih zemalja da se treba sačekati sa prijemom Kosova u Savetu Evrope", obrazlaže Mijačić. 

On kaže i da je stav Francuske oko formiranja ZSO već duže vreme jasno komuniciran sa prištinskim vlastima, a nedavno se desio i telefonski razgovor između Makrona i Kurtija.

"Sada je postalo jasno da Francuska neće odustati od svojih zahteva, to jest neće dozvoliti članstvo Kosova u Savet Evrope bez jasnog napretka u formiranju ZSO, što je obaveza Prištine još iz 2013. godine", zaključuje Mijačić. 

Podsetimo, parlamentarna skupština Saveta Evrope podržala je 16. aprila prijem Kosova, usvojivši mišljenje i preporuke grčke poslanice Dore Bakojani. Konačnu odluku o članstvu donosi Komitet ministara Saveta Evrope.