Makron želi da predvodi Zapad: Ideja o slanju trupa u Ukrajinu mu se vratila kao bumerang

Nema sumnje da francuski predsednik Emanul Markon želi da preuzme ulogu globalnog lidera koji će preokrenuti oslabljenu zapadnu podršku Ukrajini, međutim, francuska politika će mu teško omogućiti da tako nešto izvede, piše Politiko. Dok su ukrajinske snage potisnute na bojnom polju, a neizvesnost oko zapadne vojne pomoći i dalje prisutna, Makron, borbenim izjavama kojima tvrdi da je "u pitanju Evropa", pokušava da preokrene takvo stanje. U ponedeljak je obećao da će se dodatno zalagati za artiljerijske granate, ali je izneo i ideju o slanju zapadnih trupa na ukrajinsku teritoriju. Uz to, najavio je i novu koaliciju za obezbeđivanje balističkih raketa. 

Ideja o slanju trupa je istog trenutka izazvala brojne i brze rekacije kako zapadnih saveznika tako i domaće javnosti. 

"Danas nema konsenzusa da se kopnene trupe pošalju na zvaničan i odobren način. Ali se ništa ne sme isključiti. Učinićemo sve što je neophodno da obezbedimo da Rusija ne može da pobedi u ovom ratu", rekao je Makron u ponedeljak uveče posle sastanak o Ukrajini.

To hipotetičko slanje trupa u Ukrajinu, na bilateralnoj osnovi, bilo bi povezano sa "pet kategorija akcija" koje su identifikovane kao prioriteti za Evropljane. To su - sajber odbrana, koproizvodnja oružja i municije u Ukrajini, podrška Ukrajini na njenoj granici sa Belorusijom slanjem snaga koje nisu vojne, operacije čišćenja mina i odbrana zemalja ugroženih ruskom ofanzivom u Ukrajini, kao što je Moldavija.

"Jasno je da to ne bi bile snage namenjene direktnoj borbi protiv Rusa", pojasnio je ubrzo izvor blizak francuskim vlastima.

Agencija Frans pres ocenila je da je Makron "načeo je tabu temu time što nije isključio mogućnost slanja evropskih vojnika u Ukrajinu, jer je želeo da pošalje strateški signal ruskom kolegi Vladimiru Putinu, u trenutku kada je Kijev u velikim ratnim poteškoćama". Međutim, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost SAD Adrijen Votson izjavila je da je predsednik Džozef Bajden bio jasan da SAD neće slati vojnike da se bore u Ukrajini. I Stejt department je saopštio da je isključena mogućnost slanja vojnika u Ukrajinu. Zapravo, većina glavnih zainteresovanih strana odmah se distancirala od tog scenarija.

Nemački kancelar Olaf Šolc je rekao da neće biti trupa na terenu, niti vojnika iz evropskih i država članica NATO na tlu Ukrajine. Madrid, Prag i Varšava su takođe odbacili tu perspektivu, a i zvaničnik Alijanse je rekao da NATO "ne planira" da pošalje borbene trupe u Ukrajinu.

Otpor Makronu najpre dolazi iz same Francuske

Makron očigledno sebe pokuša da predstavi kao državnika poput italijanskog Marija Dragija, koji je slavno stabilizovao krizom pogođeno područje evrozone, svojim obećanjem da će učiniti "šta god je potrebno". I, zaista, Makron je ponovio ovu frazu u ponedeljak: "Odlučni smo da uradimo sve što je potrebno, koliko god to vremena podrazumevalo".

S toga, postavlja se sledeće pitanje - koliko daleko je Makron zaista spreman da ode ovog puta? Jer, njegovu prethodnu retoriku o Ukrajini, nisu pratile akcije. A, možda važnije pitanje je da li može da se nada ulozi nosioca promene među zapadnim liderima, ukoliko ne uspe da ga Francuska u tome sledi?

EPA / EFE / CHRISTOPHE PETIT TESSON / POOL

Sve opozicione snage Francuske već su se okomile na njega. Marin le Pen, sa krajnje desnice, oštro je odbacila njegove izjave da "ne treba isključiti" mogućnost prisustva zapadnih trupa na teritoriji Ukrajine i okarakterisala ih kao "igranje sa životima (francuske) dece". Krajnje levičarski lider, Žan-Lik Melanšon, kazao je da je "ludilo" okretati "jednu nuklearnu silu protiv druge". Socijalistička partija i konzervativna stranka Republikanci, takođe su osudile "pokazivanje mišića" francuskog predsednika.

Ovi argumenti, snažno su odjeknuli kod birača u Francuskoj, dok ankete pokazuju da Makronova centristička liberalna stranka daleko iza krajnje levice i krajnje desnice uoči evropskih izbora u junu. Na informativnim kanalima se nakon Makronovih izjava govorilo o tome da li Francuska treba da se pripremi za rat sa Rusijom. Većinski je odgovor na ovo pitanje bio "ne". 

Francuski predsednik bio je pod pritiskom da uskladi reči sa akcijom o Ukrajini otkako je tokom govora u Bratislavi prošlog juna najavio svoju ličnu podršku Ukrajini. Tada se izvinio što nije obratio više pažnje na pretnju koju Rusija predstavlja za Centralnu i Istočnu Evropu.  Ali, pošto je Ukrajina ostajala bez municije, dok je iz Francuske stizalo sve manje donacija za Kijev, Makronova obećanja počela su da izgledaju prazno.

Njegove izjave trebalo je da poprave takav utisak, a Makronova želja da učestvuje u češkoj inicijativi za kupovinu granata od dobavljača van EU, kojim se odstupa od francuske mantre "kupujmo evropsko", signalizira veliki pomak.

EPA / EFE / THIBAULT CAMUS / POOL

Makronov najveći izazov je, međutim, to što njegove ambicije nisu u skladu sa preovlađujućim raspoloženjem francuskih građana po pitanju Ukrajine. Za Francuze, rat ne predstavlja veliku civilizacijski sukob i borbu za evropsku demokratiju i slobodu, kao za one zemlje koje još imaju gorka sećanja na "krvavu" vladavinu Rusije.

"Rusija se ne smatra direktnom pretnjom Francuskoj, a rat se posmatra kroz prizmu bivšeg SSSR-a", rekao je Žanbart.

Što je u potpunoj suprotnosti sa Poljskom, baltičkim nacijama, pa čak i Nemačkom i nordijskim zemljama, kojima je ruska opasnost mnogo bliža.  Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazaju slabu i sve manje prisutnu empatiju Francuza prema Ukrajini. Dok 58 odsto Francuza ima pozitivan utisak o Ukrajini, što je 24 odsto manje od izbijanja rata, samo 50 odsto podržava naoružavanje Ukrajine, za 15 odsto manje u odnosu na početak rata 2022. godine, pokazuju podaci instituta za ispitivanje javnog mnjenja IFOP. Štaviše, samo 62 odsto Francuza podržava sankcije Rusiji, u poređenju sa 72 odsto početkom rata. 

Francuski uticajni i sve buntovniji farmeri su još jedna velika politička glavobolja za Makrona. Jeftina ukrajinska živina i žitarica su glavni razlozi njihovog besa, zbog čega i vrše pritisak na Makrona da ograniči uvoz. Kao odraz nedostatka simpatija prema Ukrajini, Damien Radet, regionalni predstavnik najvećeg francuskog sindikata farmera, rekao je za Politiko krajem prošlog meseca da će masivni prilivi hrane morati da budu zaustavljeni, pošto Ukrajina "nije evropska zemlja" i "nema nikakve veze sa našom istorijom". Ovu izbornu jedinicu, Makron će teško osvojiti pričom da je "u pitanju Evropa".

Ipak, Makronovi nagoveštaji o prisustvu zapadnih snaga na ukrajinskoj teritoriji i obećanja o velikim koalicijama za obezbeđivanje balističkih raketa, već počinju da se čine praznim.  U utorak, dan nakon Makronovih izjava, francuski zvaničnici i političari pokušali su da preinače ono što je on rekao suočeni sa otporom evropskih lidera - uključujući holandskog premijera Marka Rutea i nemačkog kancelara Olafa Šolca.

"Plan nije da se pošalju francuske ili evropske trupe koje bi se borile protiv Rusije, već koje bi pomogle u odvraćanju", rekao je francuski poslanik Bendžamin Hadad, koji pripada Makronovoj partiji Preporod. 

Rizik za Makrona je što ovo može biti posmatrano kao još jedan retorički reset i politikantstvo koje ide preko leđa Ukrajine, istakao je francuski kolumnista Pjer Haski. Nakon salve kritika sa levice i desnice, Makron sada pokušava da okrene stvari na štetu opozicije - debatom i glasanjem o bezbednosnom sporazumu sa Ukrajinom. Ovaj potez, mogao bi da primora partiju Marin le Pen (Nacionalno okupljanje) da se pozicionira u odnosu na Ukrajinu, u trenutku kada francuska vlada pokušava da krajnju desnicu predstavi kao zastupnike Kremlja.