"Umesto da me proguta tama, preživeo sam": Ispovest advokata koji je kao dečak otet i gurnut u seksualno ropstvo

Antonio Salazar-Hobson je pre više od 60 godina bio kidnapovan. Kad god zatvori oči, u trenutku se seti tog kobnog nedeljnog popodneva tokom 60-ih, kada se kao četvorogodišnji dečak igrao sa svojom braćom i sestrama u dvorištu porodične kuće u Feniksu, glavnom gradu američke savezne države Arizone.

Tog dana, jedan muškarac je parkirao auto pored dvorišta u kojem su se igrala deca, i pozvao Antonija po imenu. Deca su se uplašila od tog muškarca, ali i žene koja je sedela na suvozačevom mestu, prenosi Gardijan.

Odjednom, muškarac je izašao iz auta i potrčao ka deci. Zaleđena, deca su nemo stajala u dvorištu, a muškarac je oteo malog Antonija.

Deca su vrištala za autom, koji je u roku od nekoliko sati prešao granicu i zaustavio se u Kaliforniji. Proći će 24 godine kada će Antonio Salazar-Hobson ponovo videti svoju porodicu.

"Umesto da me proguta tama, preživeo sam hodajući prema svetlu“

Nakon što je otet iz svog dvorišta, Antonio je upao u košmarnu mrežu prostitucije, nasilja i eksploatacije, i ostatak svog ranog života provodi u beskrajnoj tami straha, bola i usamljenosti.

Ipak, njegova priča je mnogo više od zla koje mu je naneto. Danas je jedan od najuspešnijih advokata za radna prava u SAD, i posvetio je svoj život pravdi i empatiji.

„Odlučio sam da ne budem izbrisan zbog zlostavljanja i traume koju sam morao da trpim. Umesto da me proguta tama, preživeo sam hodajući prema svetlu“, rekao je Salazar-Hobson.

PROFIMEDIA / Mark Peter Drolet / DesignPics / Profimedia

Antonio Salazar-Hobson je 11. od 14 dece migrantske porodice meksičkih poljoprivrednika u Arizoni. Seća se da mu je porodica imala težak život. Njegov otac je bio zastrašujuća figura, i tukao je svoju ženu i decu.

„Moja majka Petra bila je nežna, milostiva, intuitivna duša koja je pretrpela 50 godina batina od mog oca, ali je imala toliko ljubavi prema svima nama. Rođen sam nem. Nisam govoro prve tri godine života, ali majka me je obožavala“, priseća se Salazar-Hobson.

U godinama koje će doći nakon otmice, kada je bio potpuno sam u milosti i nemilosti odraslih, rekao je da je njegova odlučnost da ponovo vidi svoju majku bila jedini razlog zbog kojeg je to jednog dana uspeo.

"Nakon prvog boravka u njihovoj kući, potpuno sam prestao da govorim"

Kada je Salazar-Hobson imao četiri godine, jedan par se uselio u kuću 100 metara od njihove porodične kuće. Džon i Sara Hobson bili su prvi belci koje su Salazari ikada sreli. Oboje su tečno govorili španski, i sprijateljili sa porodicom.

“Svoj deci su kupili nove cipele, prve nove cipele koje smo ikada imali. Platili su krštenja za bebe, pozvali nas da gledamo crtane filmove na televiziji, a Sara nam je pekla kolačiće. Bili su belci, tako da nikada nismo pomislili da bi mogli biti loši ljudi”, rekao je Salazar-Hobson.

Nakon pet meseci, par se ponovo preselio, ovog puta samo izvan grada. Ubrzo su pozvali Salazar-Hobsona da ostane kod njih za vikend. Gotovo istog trenutka kada je stigao u njihovu kuću, Salazar-Hobson bio je silovan. Nekoliko nedelja kasnije, ponovo je poslat da ostane kod njih, a tada su pozvali još trojicu muškaraca da ga zlostavljaju.

„Bio sam skoro nem, zbog čega mislim da su mene odabrali. Nakon prvog boravka u njihovoj kući, potpuno sam prestao da govorim. Počeo sam da mršavim, bio sam u stanju šoka i srama“, rekao je Antonio Salazar-Hobson.

 

 

Kada su njegovi roditelji, koji su nakon treće posete uvideli da nešto nije u redu, zabranili malom Antoniju da ih posećuje, Džon i Sara Hobson su ga kidnapovali.

Narednih pet godina Antonio Salazar-Hobson bio je žrtva dečije prostitucije, i leta je provodio na farmama koje su posećivali pedofili. Kada je imao 10 godina, bio je „prestar“ za pedofile i porodicu Hobson.

Ipak, ostao je da živi sa Sarom i Džonom Hobson, i to kao njihov usvojeni sin, bez ikakvog načina da se vrati kući.

„Bili su uvereni da su me spasili od siromašnog života famera. Rekli su mi da ću, ako ikome kažem da nisu moji usvojeni roditelji, biti institucionalizovan i nestati u sistemu, i da nikada više neću moći da nađem svoju porodicu“, rekao je Salazar-Hobson.

Antonio je znao da je jedini način da se vrati – obrazovanje. Išao je u školu, imao dobre ocene satima je učio pod svetlom u vešeraju.

 

“Znao sam da je život koji živim laž. Hobsoni su me ukrali, ali sam želeo da se vratim u svoju zajednicu, i morao sam da naučim kako da radim”, kaže Salazar-Hobson.

„Nadam se da će moja priča nekako biti od koristi onima koji su preživeli seksualni napad"

Kada je imao 15 godina, slučajno je sreo slavnog aktivistu za prava migranata Cesara Čaveza, koji će promeniti tok njegovog života. Čavez je rekao Salazar-Hobsonu da se obrazuje, a zatim da radi sa njim kao advokat za radna prava, boreći se za pravdu za radnike migrante.

Antonio je poslušao aktivistu, i dobio je stipendiju za koledž Stenford, gde je studirao prava i upoznao svoju suprugu, sa kojom je i dan danas.

Kada je imao 28 godina, pozajmio je novac kako bi mogao da pronađe svoju pravu porodicu. Saznao je da tamošnja policija nikad nije preduzela ništa što bi dovelo do otkrivanja ko ga je kidnapovao, kao i da je njegova porodica patila zbog njegovog nestanka.

„Nadam se da će moja priča nekako biti od koristi onima koji su preživeli seksualni napad i trgovine ljudima. Ono što mi se desilo može pokazati drugoj deci da ne moraju da se stide, da mogu da postanu ko god žele. Želim da im pokažem da sam odbio da budem slomljen i da sam na kraju uradio ono što sam se uvek hteo – stigao sam kući”, rekao je Antonio Salazar-Hobson.