Život u ruševinama: Harkov u riziku da postane drugi Alep

Harkov rizikuje da postane „drugi Alep“ ukoliko američki političari ne glasaju za novu vojnu pomoć kako bi pomogli Ukrajini da održi protivvazdušnu odbranu neophodnu za sprečavanje ruskih napada dugog dometa, upozorio je gradonačelnik Igor Terehov.

Terehov je rekao da je Rusija promenila svoju taktiku sa ciljem da uništi gradsko snabdevanje električnom energijom i teroriše njegovih 1,3 miliona stanovnika granatiranjem stambenih kvartova, ostavljajući ljude satima bez struje.

Gradonačelnik drugog po veličini grada u Ukrajini rekao je da je paket američke vojne pomoći vredan 60 milijardi dolara, koji je trenutno blokiran u Kongresu, „kritično važan“, piše Gardijan. 

“Potrebna nam je ova podrška da sprečimo da Harkov postane drugi Alep”, rekao je Terehov, misleći na sirijski grad koji su snažno bombardovale ruske i sirijske vladine snage na vrhuncu građanskog rata u Siriji pre deset godina.

PROFIMEDIA / Vesa Moilanen / imago stock&people / Profimedia

U ruskim napadima 22. marta, uništena je elektrana na istočnom obodu grada, kao i sve trafostanice; nedelju dana kasnije, vlasti su potvrdile da je druga elektrana, 50 kilometara jugoistočno od grada, takođe uništena u istom napadu.

Snabdevanje električnom energijom u gradu, oko 50 kilometara od ruske granice, prekinuto je nakon još jednog bombardovanja ove nedelje, zbog čega je metro nakratko stao. Stanovnici navode da je napajanje strujom u centru grada obično zagarantovano samo nekoliko sati dnevno, dok je na periferiji situacija bolja.

Deca prate nastavu ili onlajn ili u podzemnim školama zbog sopstvene bezbednosti. Snabdevanje vodom i dalje je obezbeđeno, ali Terehov je rekao da postoji bojazan da bi ruska vojska mogla da prekine snabdevanje gasom nakon što su skladišta na Zapadu napadnuta prošle nedelje.

Ukrajinsko rukovodstvo traži od zapadnih zemalja da joj doniraju sisteme protivvazdušne odbrane Patriot. Nakon američke i britanske vojne pomoći  Izraelu tokom prošlog vikenda koji je pomogao da se odbije iranski vazdušni napad,  molbe za pomoć iz Ukrajine  dodatno ukazuju na važnost podrške.

Predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je odbrambena akcija saveznika pokazala „koliko jedinstvo može biti efikasno u odbrani od terora kada se zasniva na političkoj volji.“

Bespilotne letelice iranske proizvodnje Šahed koje koristi Rusija „zvuče identično onima na Bliskom istoku“, rekao je on. „Efekti balističkih projektila, ako nisu presretnuti, svuda su isti.”

Šef ukrajinske vlade je zaključio: „Evropski vazdušni prostor je odavno mogao da dobije isti nivo zaštite da je Ukrajina dobila sličnu sveobuhvatnu podršku od svojih partnera u presretanju dronova i raketa.”

Sedam ljudi je poginulo u Harkovu kada su dve rakete pale 6. aprila nešto posle ponoći u blizini tržnog centra na obilaznici na severu grada, ostavljajući kratere duboke četiri metra u blizini stambenog naselja.

PROFIMEDIA / ukrinform / BEEM / Beem / Profimedia

Nina Mihajlovna, 72, koja živi u blizini, rekla je da je udar bio tako jak da joj se „podigao krevet“ i da je u narednih 90 minuta usledilo još eksplozija, najjačih koje je doživela tokom rata.

Nekolicina stanovnika je napustilo grad otkako je Rusija pojačala bombardovanja početkom godine, a Harkov je i dalje užurbana metropola sa restoranima i kafićima i nekim poslovima koji napreduju uprkos napadima.

Aleksij Jevsjukov (39) i Viktorija Varenikova (30) imaju firmu za proizvodnju odeće “Aveks” u stambenoj četvrti i postavili su na njen krov solarne panele u vrednosti od 20.000 dolara od početka sukoba. Oni obezbeđuju dovoljno struje za napajanje mašina za šivenje za 10 zaposlenih koji rade u podrumu u zgradi iz sovjetskog doba, koja se trenutno u potpunosti renovira.

„Očekivali smo da bi ove zime moglo doći do nestanka struje zbog napada na energetsku infrastrukturu“, rekao je Jevsjukov. „Tražili smo rešenja i zaključili da dizel generator nije prikladan, skup je i nije baš ekološki prihvatljiv, pa smo prošle godine naručili solarne panele.”

Novoinstalirana eksterna baterija skladišti dovoljno električne energije za dva dana kada je solarni paneli ne mogu proizvesti, a geotermalna pumpa održava zgradu toplom, tako da gas nije potreban. To znači da je fabrika samodovoljna, što bi moglo da postane neophodno jer vlasnici očekuju da će rat da traje još najmanje dve godine.

EPA / EFE / STRINGER

Njihova kompanija proizvodi žensku odeću za plivanje i fitnes za brendirane kompanije u Ukrajini, prodaja je porasla, iako bi roba mogla da se smatra luksuznim proizvodom u ratu. Pošto je renoviranje fabrike skoro završeno, Jevsjukov kaže da planira da udvostruči broj zaposlenih.

Ubrzo nakon početka rata, Varenikova je saznala da je trudna. Njen sin Maks sada ima godinu dana i ona se nada da će rat biti gotov dok on ne bude krenuo u školu. „Želim da ide u normalnu školu, a ne u podzemnu ili onlajn školu.“

Ali nisu svi tako optimistični. Liubov, koja je zaposlena u firmi, rekla je da planira da napusti svoj dom u Harkovu i da se preseli u centralnu Ukrajinu na najmanje mesec dana kako bi obezbedila mirnije okruženje za svoje dve ćerke, koje se školuju na daljinu.

Ruska bombardovanja su postala „mnogo češća i učestalija“, rekla je Liubov. Napad u punom obimu 22. marta bio je „veoma, veoma jeziv“ i „napadi se mogu desiti danju ili noću, u bilo kom delu grada“.

Liubov nije želela da bude fotografisana niti da kaže svoje prezime, možda zato što ne želi da bude identifikovana kao neko ko napušta grad. „Morali smo da se naviknemo na sve, volela bih da ne moramo. Imamo baterije, imamo zalihe hrane, ali želimo da se ovo brzo završi. Samo želimo da živimo.“