Američki model u srpskim školama: Šta znači suspendovanje đaka i zašto nastavnici ne znaju skoro ništa o tome

Američki model kažnjavanja učenika - suspenzijom na period od pet do 20 dana - počeo je da se primenjuje i u Srbiji, ali u srpskim školama su u nedoumici kako bi on trebalo da izgleda.

Mogućnost suspenzije đaka sa nastave predviđena je izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koje su donete krajem prošle da bi od 1. januara nove godine stupio na snagu.

Iako je raspust gotov, a nova pravila stupila na snagu, veći broj prosvetnih radnika osnovnih i srednjih škola sa kojima je NIN razgovarao nije znao da detaljnije objasni kako se takav sistem primenjuje niti da li su uputstva iz Ministarstva prosvete stigla u njihove škole.

Brojne mere uvedene su u prosvetni sistem Srbije tim izmenama zakona, kao što su uvođenje ocene iz vladanja u prosek, pojačan rad sa učenicima koji ispoljavaju problematično ponašanje, u vidu društveno korisnog ili pojačanog vaspitnog rada, ali i sistem suspenzije učenika.

Iako niko od prosvetnih radnika, a NIN je razgovarao sa dosta njih, ne zna kako bi trebalo da primenjuje nove mere, na naše pitanje iz MInistarstva prosvete su naveli da če odgovor poslati naknadno.

Kako suspenzija izgleda u praksi?

Sudeći prema rečima Aleksandra Markova iz Foruma beograskih gimnazija, nije jednostavno u ovom trenutku reći kako sam sistem izgleda u praksi, jer on smatra da kao takav još uvek nije počeo da se zaista i primenjuje.

“Mera je usvojena kao zakonska izmena pred kraj prethodne kalendarske godine, u paketu sa nekim drugim zakonima, međutim još uvek nemamo konkretno neki događaj koji bi proizveo takvu reakciju škola. Još uvek nismo šire informisani o tome, pa možemo reći da mera još nije počela da se primenjuje“ rekao je Markov.

Svrha suspenzije jeste slanje određene informacije i signala učeniku da je njegovo ponašanje u određenoj situaciji bilo nedopustivo. Takva odluka bi, prema njegovim rečima, bila poslednja opomena pred isključenje iz obrazovne ustanove, pre svega u srednjim školama gde je ovakav potez Zakonom i odobren.

Mada se u javnosti komentariše da se odlukom učenici zapravo podstiču na nasilničko ponašanje s obzirom da bi im dani koje provode u suspenziji i van časova bili opravdani, Markov navodi da treba razumeti u kojim slučajevima zapravo može doći do suspenzije i da ona ne nosi nikakve koristi za nasilnike.

“Treba znati da se ta mera izriče samo za najteže povrede, kao što je ozbiljnije fizičko nasilje, nasrtaj na nastavika, na drugog učenika i slično i da osim te suspenzije dolazi značajno smanjena ocena iz vladanja, koja bi mogla biti čak i jedinica. To znači da bi nakon takvog incidenta svaki sličan prekršaj mogao voditi ka isključenju“, ističe on.

Ipak, Markov ostaje skeptičan po pitanju primene i ističe da je funkcionisanje odredbe u školama  izuzetno neizvesno, i da zavisi najviše od ljudi koji su na čelu ustanove, naročito što ustanove nisu dobile neke detaljnije smernice od Ministarstva prosvete.

“Ja sam skeptičan po pitanju primene, zato što i neke manje rigorozne mere koje su postojale i koje su bile moguće sa prethodnim zakonom i pre izmena, često nisu primenjivane. Najveći problem su škole koje imaju problem sa brojem učenika , odnosno one koje u startu nemaju dovoljan broj đaka, gde postoji mogućnost da se ugase neka odeljenja  i da nastavnici ostanu bez fonda časova. Tu se najčešće žmuri na jedno oko. Tako je bilo ranije, plašim se da će i sada", kaže Markov.

On dodaje da će u školama u kojima nema te vrste problema mere verovatnije biti primenjivane, ali najviše zavisi od toga ko će biti na čelu škole.

"Mislim da se u većem broju škola mera neće primenjivati, a plašim se da i oni koji su pripremili i usvojili takav zakon, sada odluku preispituju“, smatra Markov.

Darko Eger, direktor OŠ “Kneginja Milica” u Beogradu, rekao je za “Blic” da će se mera suspenzije, odnosno udaljavanja učenika sa nastave primenjivati samo kada postoji "situacija koja dovodi decu u opasnost, i tada je neophodno učenika suspendovati zato što svako zadržavanje može da dovede ostalu decu u opasnost".

On je dodao da  suspenzija sa nastave ne znači da dete neće morati da uči.

"Učenik će imati nastavu na taj način što će se dodatno angažovati putem onlajn modela ili tako što će mu nastavnici donositi kući šta da uči. Učenik koji bude suspendovan svakako će imati i meru pojačanog vaspitnog rada, i to mora da prethodi izricanju bilo koje mere", rekao je Eger.

U SAD razmatraju efikasnost mere

U Americi je model suspendovanja učenika kod kojih je evidentirano nasilničko ponašanje bilo jedno od najčešćih disciplinskih mera od 60-ih godina prošlog veka. Najnoviji podaci pokazuju da milioni učenika budu suspendovani na godišnjem nivou, dok hiljade njih bude izbačeno iz škola.

Razlozi za suspendovanje variraju od škole do škole, ali su uglavnom to tuče, posedovanje narkotika i nepoštovanje nastavnika, mada u nekim školama nepoštovanje kodeksa oblačenja može dovesti do sličnih posledica.

Međutim, u poslednje vreme se dosta pažnje posvetilo posledicama sprovođenja ove mere, zbog čega su rađena mnoga istraživanja na osnovu kojih se zaključilo da suspendovanje učenika može proizvesti veće nasilnike i podstaći kriminalne crte dece u daljoj budućnosti, što posledično dovodi i do njihovog učestalijeg hapšenja.

Pored toga, posledice obuhvataju i niže obrazovno vaspitanje, niže stope upisa viših škola i fakulteta, ujedno i završavanja istih. Iz tog razloga, radi se na alternativama suspenzije ili njenim ublaženim varijantama.