Gledajući njegovu prozu unazad, dobijamo i sliku raznovrsnosti koju je posedovao. Donedavno smatran prvom prozom, roman „Omiljena igra“ je prihvaćen kao otkriće, poređen sa Selindžerovim „Lovcem u raži“, uvršten u deset najboljih kanadskih romana 20. veka. „Divni gubitnici“, objavljen tri godine kasnije, podelio je kritiku, ne toliko i publiku. Bio je sušta razlika od prethodnog: moderan do drske eksperimentalnosti, pun aktuelnih tema. Jedni su ga poredili sa prozom Džejmsa Džojsa, a drugi označavali kao „važan promašaj“, ali ni oni mu ne osporavajući zanimljivost i hrabrost. Istina je bila negde na sredini: radikalan i neobičan, postao je kanon nacionalne literature i proglašen prvim kanadskim postmodernističkim romanom.
Slovi za doajena srpske i jugoslovenske novinske fotografije, umetnika međunarodne reputacije… Napustio nas je 24. marta 2024.
„Balet gubavaca“ (prevod Ana Stefanović) je uvod u oba prethodno objavljena a posle njega napisana romana. Pisan je relativno klasičnim jezikom i prosedeom. Obimom od oko stotinak strana zapravo je i novela, a preciznije: prelazni oblik iz priča koje je u to doba pisao u romane koje će tek napisati. Retroaktivno gledano, a pošto nam je znan ceo Koenov prozni, pesnički i muzički opus, „Balet gubavaca“ iznenađuje temom preispitivanja nasilja. Naime, iako polazi od porodične priče u kojoj nasilni deda takvo razmišljanje pa i ponašanje prenosi na svog unuka, tj. pripovedača, ona se širi u analizu okrutnosti i zla, do razmera Holokausta. I to širenje čini vrlo nenametljivo kroz pominjanje Aušvica, Buhenvalda, Bergen-Belzena.
Koen razmatra put do čistote kroz potpuno poniženje: glavni lik, ne zna se da li imaginarno, bira žrtvu da bi je psihološki uništio. Kada se individualno nasilje spoji u opšte zlo, na njegovom vrhuncu kao razrešenje pojavljuje se deus ex machina. Zbiva se preokret, a onda neočekivano, još jedan preokret! Kao u filmu „Stanar“ Romana Polanskog (režija i glavna uloga) kada junak pokušava samoubistvo skokom iz svog stana, ali ostaje živ. I sav polomljen, puzeći se penje do svog stana i - opet skače! Koliko morbidno, toliko i dramski hrabro.
Pokazuje Koen tu hrabrost i baveći se svojom večitom temom: ljubavlju. Rastanak ljubavnika prikazuje kao „umor od ljubavi“ (ako je uopšte i bilo). Novela je zapravo sva od preispitivanja ljubavne veze. Najjače prisustvo ove teme je u njenom jezičkom vođenju. Vidimo mladog Koena (oko 22 godine) koji suverenim pesničkim izrazom koristi prozu kao lirsku slobodu: „Zašto nije imala specijalno telo za ljubav, ono koje cveta noću… Zašto mi je nudila ovo telo koje je koristila po ceo dan?“ Ili izlazak iz životne romantike, ali ne i jezičke: „ … potpuno prepuštena udobnom ritualu domaćinstva“.
Roman „Balet gubavaca“, sa samog početka Koenove karijere, zbir je i uvod u sve što će u sledećih šezdeset godina činiti njegovu prozu i poeziju.
Priče, njih 15, kao i skica za dramu, koji su uvršteni u knjigu, lakše su i nevinije od novele. Pisane su u Montrealu, na grčkom ostrvu Hidra i u Njujorku između 1957. i 1960. Teme su, opet one „njegove“ buduće: potraga za mladalačkom ljubavi i bežanje od nje, porodica, ceremonije istovremene smrti i rođendana (oca i sestre), ponegde hebrejski stil u jevrejskoj priči.
Njima svima, kao i romanu, zajedničko je preispitivanje poleta koji ljubav izaziva, kao i umor od nje. Reč je i o Koenovom celoživotnom misaonom prostoru između Boga, Žene i Boginje.
Koen je često nazivan prorokom u temama ljubavi i (svih) religija. Ova njegova prva knjiga, retroaktivno otkriva da je i sam sebi bio prorok i da je njome (pred)video svoj celokupni stvaralački život. Naravno, to tada ne znajući. Ali zato mi sada znamo.
Tagovi
Da biste nastavili sa čitanjem naših premium sadržaja, neophodno je da odaberete jedan od planova pretplate.
