Kad prestonica otkrije dušu

Uhvatiti duh grada na fotografiji-portretu podjednako je teško kao prikazati karakter neke osobe u jednom fotografskom zapisu. I, kao što sa portretisanim čovekom čekaš neki nesvesni trenutak, kada će gestom ispoljiti tu svoju jedinstvenost, grad vrebaš u momentima kad spava, ili kad se lenjo budi da bi odolevao vrevi i haosu, ili kad ga prekrije sneg, pa deluje nevin, ili kad se sprema na zasluženi počinak... Tad i srpska prestonica oku kamere otkriva svoju dušu, i lepa je u meri koliko ima lepote u oku fotografa, u ovom slučaju Bojana DŽodana, čija je izložba u toku u galeriji Progres u Beogradu. Po obrazovanju fizičar, DŽodan se fotografijom bavio iz hobija do pre nekoliko godina, kada mu je postala profesija, a ostala opsesija. „Izloženi prizori u Progresu, samo su jedan od pristupa u širokom spektru načina posmatranja gradskih ulica, protesta, socijalnih tema, spomenika...“, objašnjava ovaj tridesetpetogodišnjak za NIN. „Dok se gradio novobeogradski A-blok pored Delta sitija, čitav je potez bio ograđen ciradama, a delom u dužini od 200 metara, visine – pet, sa mojim odštampanim fotografijama, pa su mediji ovo prozvali najvećom balkanskom izložbom na otvorenom“, kaže DŽodan. U fotografskom procesu sve su mu faze drage, pa i mnogima mrska obrada, koja je po DŽodanovom mišljenju „autorsko delo sa svojevrsnim jezikom i ličnim pečatom“. Deo angažmana je i biranje lokacije odakle će slika više govoriti, pa se često penje po krovovima i kupolama crkava. Za neka je mesta potrebna i „veza“: na vrh Beograđanke DŽodana je poveo čuveni japanski majstor Juja Macuo, opčinjen Balkanom, a posebno Srbijom i Beogradom. „Ponudio sam mu se da mu budem domaćin, jer delimo iste strasti, pa mi je Macuo na ovaj način uzvratio“, DŽodan objašnjava kako je došlo do te neobične saradnje. Od svih peripetija vezanih za fotografiju, možda je ipak najteže uvek biti spreman za akciju, jer podrazumeva nošenje teške opreme, i poznavanje protokola manifestacija, kad se, recimo nebom nad Skupštinom zaroje crveni baloni. I priseća se svojih početaka sa malenim aparatom od tri megapiksela. „Počeo sam od fotografisanja noćnog provoda, venčanja i sličnih privatnih proslava, da bih se kasnije okušao u svim oblastima, od mode do industrijskih proizvoda“, on otkriva da mu entuzijazam ne jenjava. DŽodan rado učestvuje na onlajn foto-takmičenjima, kad u roku od 48 sati mora da odgovori na određeni zadatak, što je dobra vežba i instant daje iskustvo. Na njima je osvojio dva prva mesta i jedno drugo, dok je HIPA Salon u Dubaiju uvrstio jednu njegovu fotografiju među 100 najboljih, od čak 40.000 pristiglih. Učestvovao je na više od 30 grupnih izložbi i priredio tri samostalne. Ovaj foto-pregalac ne zapostavlja nauku, već vodi blog Paralaksa, gde pričama iz raznih naučnih disciplina, ali i religije i umetnosti, „menja naše shvatanje stvarnosti“, postujući crtice, anegdote, kao i eseje, a piše i za magazin Odiseja. Izložba fotografija Portret Beograda Bojana DŽodana, u organizaciji Kvarta i Galerije Štab traje do 16. jula. To je Beograd kakav (možemo da) volimo, zaboravljajući sve njegove mane.