Subvencije za alavost

Uponedeljak, 22. oktobra kasno uveče sva policijska sila države Srbije se urotila da oduzme automobil Car:Go vozača. Naravno, ni Car:Go nije ostao dužan i blokirao je otimanje privatne imovine. Kako smo uopšte došli do nadrealnih scena u Beogradu? Odgovor leži u nekoliko ekonomskih pojmova. U društvu koje je slobodno, ljudi međusobno kupuju i prodaju različite robu i usluge. Cena koja se tako postigne je tržišna i takva cena je za jedno društvo najbolja, jer jednaku korist donosi i potrošačima i prodavcima. Grane koje su konkurentne i gde država nema svoje prste su obično prepune dobrih preduzeća i proizvoda. Na primer, industrija voćnih sokova u Srbiji. Beogradsko taksi tržište je školski primer deformisanog tržišta. Određena je minimalna cena po kojoj taksisti mogu da prevoze, a takođe je i ograničen broj taksista. To je školski primer kartela. Kada imate kartel, posledice su: (1) Taksisti koji su u kartelu će zarađivati više nego u uslovima fer tržišne utakmice; (2) Kako nema straha od ulaska novih konkurenata neće biti motivisani da imaju dobar kvalitet usluge; (3) Deo ljudi koji bi bez problema radili po nižoj ceni je sprečen da se zaposli, iako ima tražnje; (4) Deo kupaca koji bi bili u stanju da plate nešto niže cene taksi usluga ne može da koristi taksi; (5) Oni koji mogu da plate taksi usluge, plaćaju višu cenu nego što bi to bio slučaj u uslovima slobodne konkurencije. Sve u svemu, zahvaljujući kartelu, višak vrednosti se preliva iz ruku kupaca u ruke onih koji su organizovali kartel. Kartel je sklon da propadne sam od sebe. Jednostavno, pre ili kasnije se pojave ili novi učenici ili neko krene da „vara“ kartelski dogovor da bi zaradio više. To je odlična vest za celo društvo, osim za kartel. Jedini kartel koji stabilno opstaje je onaj koji propiše i garantuje država. Takva država je suštinski neprijatelj standarda svih njenih građana, osim onih koji su deo kartela. Razlozi takvog perverznog ponašanja su prilično jasni svakom ko želi da razmišlja logično i ne veruje u kolosalne kratkovidosti političara. U Beogradu se pojavio novi inovativni igrač Car:Go, koji je ponudio suštinsku promenu na kartelizovanom tržištu taksi usluga - niže cene i veći kvalitet usluge. Dok je bio „ispod radara“ nije bilo problema, međutim, kada je narastao toliko da je počeo da preuzima značajan deo tržišta, jer kupci u Srbiji, kao i svugde drugde, vole da isti proizvod kupe jeftinije, a pogotovo kvalitetniji proizvod jeftinije, donesena je izmena zakona koji reguliše oblast taksi usluga, tako da je kartel koji je već propisala država dodatno učvršćen. Drugim rečima, donesen je zakon po meri taksista, zakon koji je direktno izrugivanje digitalizaciji kao jednom od ključnih ciljeva Vlade Republike Srbije. Suštinski, inovatoru je rečeno da su im inovacije super, ali da ima da rade kao da inovacija ne postoji, naravno, ako nekim čudom mogu da se uopšte bave taksi prevozom jer… pogađate, broj taksista je već ograničen. Ako to na nešto iz istorije podseća, to je ludistički pokret prilagođen 21. veku. Prema takvoj logici, vlasnici turističkih agencija bi trebalo da traže blokiranje Booking.com, Pošta Srbije blokiranje elektronske pošte, Telekom blokiranje What’s Up i Vibera, a kočijaši blokiranje taksi prevoza. Savršena logika siromaštva i lošeg života. Car:Go je odgovorio pravnom inovacijom kojom je prebrođena destruktivna namera države, organizujući se kao udruženje građana za pomoć u prevozu. Dakle, radi legalno i danas ima 750.000 članova. Odgovor taksista je bio višednevno blokiranje grada. Rezultat blokade bio je da srpska država ili inokosna država odluči da pored toga što zasipa strane investitore novcem domaćih preduzeća, subvencioniše granu koju niko u svetu ne subvencioniše jer taksi prevoz odlično opstaje u (ne)tržišnim uslovima i uvek postoji dovoljno onih koji žele biti taksisti. Tako će inovatori, kao i većina koja se nikad ne vozi taksijem, platiti da kartel bude još alaviji. Uz pouku da se sila u Srbiji isplati.