Neuspeli jubilej

Ako mu je za utehu, bivši premijer Kosova Ramuš Haradinaj može se, pozivajući se na podatke tamošnje Uprave carina, pohvaliti kako je Prištini uspelo da za proteklih godinu dana deficit sa Srbijom u robnoj razmeni od oko 400 miliona evra, ove godine pretvori u suficit. I tu bi, spisku dobiti, kako one političke, tako i ekonomske, od odluke da se pre tačno godinu dana, baš na dan kada ovaj broj NIN-a izlazi pred čitaoce, uvedu carine od 100 odsto na robu koja dolazi iz Srbije i BiH, bio kraj. Haradinaju, naime, uvedene carine niti su pomogle da zadrži vlast, niti da izdejstvuje priznanje nezavisnosti. Nije ova mera imala pozitivan efekat ni na ekonomski rast Kosova, jer očigledno privreda nije ojačala svoje kapacitete kako bi sopstvenom proizvodnjom zamenila nedostajući uvoz sirovina i robe, a nije se smanjio ni spoljnotrgovinski debalans, smanjenjem, odnosno gotovo obustavljanjem uvoza iz Srbije kao jednog od najznačajnijih prištinskih partnera u trgovini. Naprotiv, osim povećanja deficita u spoljnoj trgovini, jer je roba iz naše zemlje zamenjena nečijom drugom, porasle su značajno i cene, pošto su jeftiniji proizvodi zamenjeni skupljim. NIN je na godišnjicu uvođenja carina istraživao kakve je ekonomske efekte proizvela ova politička odluka. Kolika šteta je naneta srpskim izvoznicima na to tržište, a kakve posledice trpe građani južno i severno od Ibra? Za početak, kako smo pisali još pre godinu dana, trgovina između Srbije i Kosova odvijala se do pre godinu dana uglavnom nesmetano, s tim što se i jedne i druge vlasti i nadležne institucije nikako nisu mogle usaglasiti ni oko naziva te trgovine, a još manje oko podataka o njenom obimu. Osim što Srbija to ne naziva izvozom, prošlogodišnji podaci, oni pre uvođenja carina, potpuno su neusaglašeni. Primera radi, kosovske institucije tvrdile su da su 2017. u Srbiju izvezle robu vrednu 48 miliona evra, dok naši podaci svedoče o 22 miliona. Isto bi se moglo reći i sada. Prema podacima Uprave carina iz Prištine, a koje prenose kosovski mediji, od početka godina do kraja septembra vrednost robe uvezene iz Srbije manja je od pet miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine bila 328 miliona evra. Istovremeno, izvoz Kosova u Srbiju vredeo je 13,6 miliona, pa je ogroman prošlogodišnji deficit pretvoren u suficit od nešto manje od 10 miliona. Sa druge strane, podaci Srbije ne govore isto. U Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija kažu za NIN da je direktna dnevna šteta oko 1,1 milion evra, odnosno da je za 11 meseci, od 21. novembra prošle godine do 21. oktobra ove, „na teritoriju KiM otpremljeno robe za 374 miliona evra manje nego godinu dana ranije“. To bi, dakle, značilo da je na KiM ipak dospela roba vrednija od pet miliona evra, kako tvrde u Prištini. Ostavljajući, ipak, statističke neusaglašenosti na stranu, činjenice govore da srpski izvoz trpi štetu od oko 400 miliona evra za ovih godinu dana, odnosno pola milijarde evra ukoliko se ukalkulišu procene da bi toliko vredeo izvoz Srbije da carine nisu uvedene. Podaci, zavisi iz kog izvora dolaze, govore da je izvoz Srbije u južnu pokrajinu smanjen između 80 i više od 90 odsto, a iz Bosne i Hercegovine nešto više od 80 odsto. Osim toga, proizvođači kažu da će se trajna šteta tek meriti, jer na tržište sa kog ste oterani teškom mukom se vraća, a statistika opet govori da industrijska proizvodnja Srbije kuburi, između ostalog, i zbog carina, odnosno praktično zaustavljenog plasmana proizvoda iz Srbije na KiM. Najdirektniji udar pretrpeli su i trpe proizvođači u prehrambenoj, odnosno industriji građevinskog materijala, a naročito oni manji konditori ili proizvođači građevinskog materijala sa juga Srbije, kojima je teritorija Kosova bila dominantno izvozno tržište. Ništa bolje, međutim, nije ni proizvođačima na Kosovu. Od predstavnika Privredne komore Kosova moglo se još ranije čuti kako carine poskupljuju uvoz neophodnih sirovina iz drugih zemalja, odnosno kako se to na kraju preliva na leđa potrošača, pa je jasno kome su carine naudile. Istraživanje koje je još maja ove godine radila tink-tenk organizacija GAP Institute na Kosovu ilustrovano je zanimljivim primerom konzerve pasulja koja umesto 0,7 evra košta 1,20 evra, objašnjavajući da je to uticaj prištinskih carina na cene hrane. NJihovi podaci govore da su cene od uvođenja carina porasle za 5,3 odsto, dok je istovremeno spoljnotrgovinski deficit Kosova veći za 5,4 odsto. Drugim rečima, jeftinija srpska roba zamenjena je skupljom, pritom uvoznom, što se odrazilo na produbljivanje deficita. U ovom istraživanju navodi se da je trgovina Kosova sa Srbijom, pre uvođenja carina od 100 odsto, bila na nivou većem nego sa bilo kojom drugom zemljom, odnosno da je učešće srpske robe bilo veće nego bilo koje druge. Kosovo nema proizvodne kapacitete dovoljne da snabdeva sopstvene potrošače, zbog čega se i pre i nakon carina oslanja na uvoz prehrambenih proizvoda. „Činjenica je da je uvođenje carina od 100 odsto proizvelo udarac na našu industriju, jer je skoro obustavljen uvoz robe iz Srbije, a naša roba je njima bila najpovoljnija. Ali, istovremeno, carine su i na Kosovo uticale negativno i to se vidi iz podataka koje je dobio GAP. Porasle su i cene, a opet i spoljni deficit, što znači da oni nisu uspeli naše proizvode da zamene domaćim, odnosno svojim nego su uvozili iz drugih zemalja“, kaže za NIN Predrag Bjelić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. U pomenutom istraživanju kaže se da su najveći dobitnici od uvođenja carina Slovenija i Turska, ali podaci pokazuju da je porastao uvoz i iz Hrvatske, Albanije i Severne Makedonije. Primera radi, poređenje strukture uvoza pre i nakon uvođenja carina, pokazuje da je vrednost uvezenih žitarica na Kosovo bila praktično ista, ali da je uvoz iz Srbije smanjen za 87 odsto, dok je iz Bugarske ili Hrvatske povećan za više od 2.000 procenata. Piće iz Srbije zamenjeno je pićem iz Severne Makedonije i Albanije, slatkiši sada stižu iz Francuske, a meso iz Rumunije. Obustava uvoza srpske robe zamenjena je, takođe, kako reeksportom, odnosno izvozom iz Srbije u neku od susednih zemljama, a onda prepakivanjem i plasmanom na tržište KiM, tako i švercom. Podataka o obimu tog šverca nema, naprotiv, nadležni u Prištini kažu da se situacija ni po čemu ne razlikuje od one pre odluke o carinama, ali se pretpostavlja da srpska roba koja se i danas može kupiti u radnjama, naročito severno od Ibra tamo dospeva, između ostalog, i ilegalnim kanalima. Trgovci, pak, nerado govore o tome odakle nabavljaju robu iz „zabranjene“ zemlje, ali Milica Andrić Rakić, novinar radija KoSSev, kaže nam da se u Severnoj Mitrovici naši proizvodi redovno kupuju, po cenama kakve su bile i pre novembra prošle godine. „Prodavnice su dobro snabdevene, pa čak i proizvodima koji imaju kratke rokove upotrebe, poput mleka, što podstiče spekulacije o ilegalnim kanalima. Ako su cene iste, očigledno je da se carina ne plaća. Postoje indicije i da se deo te robe doprema preko humanitarnih organizacija, jer je njih Priština izuzela iz plaćanja carina, ali sigurno ima i šverca“, kaže Milica Andrić. Na jugu Kosova, pak, srpske robe daleko je manje nego što je bilo pre godinu dana. Hrana iz Srbije zamenjena je nekom drugom, uglavnom skupljom, a sirovine se nabavljaju i reeksportom, što opet utiče na njihove veće cene. „Jug jeste pretrpeo daleko veći poremećaj na tržištu. Odluka o carinama uvedena je naglo, proizvođači nisu bili pripremljeni na nju. Sa jedne strane su negodovali zbog skupljih sirovina, a sa druge trpeli pritiske vlasti da ne povećavaju cene i tako pokažu patriotizam“, kaže sagovornica NIN-a i objašnjava da je euforija nastala uvođenjem carina odavno splasla, pa su i Albanci sada svesniji da je više bilo štetnih ekonomskih posledica, nego političke koristi od carina. Prema nekim podacima, zbog ogromnog učešća srpskih žitarica i brašna u ukupnom kosovskom uvozu ovih sirovina, od preko 80 odsto, cene hleba i proizvoda od brašna porasle su za više od 10 odsto, pa se čini da je i samim proizvođačima, ali i potrošačima na KiM dozlogrdilo da plaćaju cenu očigledno propale političke zamisli bivšeg premijera Haradinaja. Prištinske carine, osim obustavljanja pregovora o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, uticale su i na praktično zamrzavanje dogovora o unapređenju sporazuma CEFTA, čiji su potpisnici kako Srbija i BiH, tako i samo Kosovo, odnosno Unmik. Iako je Srbija nakon prvobitne najave da neće učestvovati na sastancima kasnije promenila ovu odluku, dogovori u okviru ovog sporazuma praktično i dalje tapkaju u mestu, a namera da se region pretvori u jedinstveno ekonomsko područje za sada je, izgleda, propao. „Bilo je sastanaka u okviru CEFTA, ali liberalizacija usluga, mere za olakšanje trgovine, kao i razrada regionalnog ekonomskog područja po inicijativi iz Berlinskog procesa su skoro pa blokirani“, kaže Predrag Bjelić, podsećajući da se u praksi već pokazalo da mehanizmi CEFTA za rešavanje sporova među državama ne funkcionišu dobro, što je i bio razlog zbog kojeg se dogovaralo njihovo unapređenje. Srbija, iako su njene vlasti proletos tako nešto najavljivale, odustala je ubrzo od pretnji uvođenjem kontramera Prištini, mada je stručnoj javnosti od početka bilo nejasno u čemu bi se te kontramere ogledale. Cariniti ionako minoran kosovski izvoz u Srbiju recipročnim carinama ne bi donelo bilo kome bilo kakvu korist, a pogotovo ne kosovskim Srbima. Uostalom, efekti ovakvih poteza najbolje se vide baš iz prištinskog primera. Carine nisu pomogle Haradinaju, a još manje tamošnjoj ekonomiji. Osim onoj crnoj.