Bauk građanskog rata

Pošto je objavila da je „Bog dopustio Bibliji da se vrati u predsedničku palatu“, Žanin Anjes, novoproglašena bolivijska privremena predsednica, predstavila se kao osoba koja u zemlju, u kojoj su upravo po njenom proglašenju za predsednicu počeli sukobi, donosi demokratiju. Ova „ponosna hrišćanka“ našla se na mestu koje je Evo Morales morao da napusti. Konzervativna senatorka, advokat, članica partije Demokratske unije, postala je privremena predsednica, dobila je za to i potvrdu Ustavnog suda i uprkos nedostatku kvoruma, bojkotu i užarenoj atmosferi, postala prihvatljivo rešenje za većinu latinoameričkih vlada, kao i za Vašington i Brisel. Za Moralesove pristalice ona je došla posle „državnog udara“ koji je sukob preneo na ulice. Čeoni sudar policije i Moralesovih pristalica već je uzeo danak u poginulima, građanski rat je na pomolu ili, kako to formulišu predstavnici UN, nasilje bi „moglo da se otme kontroli“, što bi moglo „da ugrozi demokratske procese“, koji su istina dosad u La Paz stigli tek u obliku predsednice Anjes. Od svih obećanja za ovo kratko vreme, u kome se u njenoj zemlji sve protreslo, uspela je tek da pozove Huana Gvaida, lidera opozicije u Venecueli, da reši situaciju u svojoj zemlji i dovede na vlast demokratske snage. Onako kako su te snage upravo preuzele vlast u Boliviji. Evo Morales našao je utočište u Meksiku, zajedno sa dvadeset svojih ministara, ali nije odustao od borbe i poručuje da će se vratiti. NJegov je pad počeo pre tri godine kada nije dobio podršku za ideju da mu se dozvoli da se kandiduje po četvrti put, na referendumu koji je sam raspisao. Prethodno je već prekršio zakon, koji ne dozvoljava tri uzastopna mandata, i uz pomoć Ustavnog suda nastavio da sedi u predsedničkoj palati i treći mandat. Tako je od 2006, kada je prvi put odneo pobedu na izborima, rastegao svoje predsedavanje sve do sada, bez plana za vreme koje će doći posle njega i bez političkog naslednika. Na izborima u oktobru on je opet proglasio pobedu, opozicija je ukazivala na krađu glasova, građani su izašli na demonstracije, nastao je haos. Morales je zatim napustio zemlju, Anjes je uskočila na njegovo mesto, demonstranti su proglasili pobedu i povukli se sa ulica, a na njihovo mesto došli su oni koji podržavaju Moralesa, zahtevajući da se on vrati, a nova, samoproglašena, predsednica da se povuče. Nova vlast je na njih poslala policiju. Zašto su oni zapravo na ulicama, kada im se obećava demokratija? Možda zato što slute da im ove promene ne donose ništa dobro, a da će demokratski preobražaj doneti stare nevolje. U kabinetu tranzicione vlade nije bilo mesta ni za jednog starosedeoca, u zemlji u kojoj 40 odsto stanovnika pripada nekoj od 36 starosedelačkih grupa. Tu vladu, pritom, vodi žena koja je pre koju godinu opisala proslavu Nove godine Ajmara (grupe kojoj pripada i Morales) kao satanističku. Taj tvit je obrisan, ali je ostao upamćen, a Žanin Anjes sada treba da vodi državu u kojoj su upravo ti ljudi izašli na ulice, shvatajući da nemaju šta da izgube. Jer nudi im se ono protiv čega je Morales ustao pre 13 godina i to sa istim ljudima koje je njegov Pokret za socijalizam (MAS) tada skinuo sa vlasti. Karlos Mesa, tadašnji predsednik, bio je primoran da te 2006. raspiše referendum o nacionalizaciji gasne industrije. Građani su se izjasnili za nacionalizaciju, Mesa se povukao, a na njegovo mesto došao je tadašnji vođa sindikata i Pokreta za socijalizam - Morales. Mesa je, kao predstavnik opozicije na izborima, sada ponovo u usponu i premda nije osvojio dovoljno glasova, vraća se na talasu demonstracija i uz pomoć američkih saveznika. Nova vlada okrenuta je eliti i jasno je da su demonstranti s razlogom uplašeni. Već su zamenjeni svi u vrhu vojske, kao i predsednici državnih kompanija, a novopostavljeni ministar unutrašnjih poslova najavio je da će uhapsiti svog prethodnika. Dometi socijalističke vlade sada su u drugom planu, dok se novi pobednici organizuju. Nije ipak lako osporiti da je najsiromašnija zemlja Latinske Amerike postala pod socijalističkom vladom nešto sasvim drugo. Starosedelačke zajednice dobile su svoja prava, između ostalog i mogućnost da poseduju zemlju, proširio se broj učesnika u raspodeli društvenog bogatstva, uloženo je u obrazovanje, opismenjavanje marginalizovanih grupa, infrastrukturu i reformu agrara. Najzad, siromaštvo je drastično smanjeno. Bolivija je, iako se još uvek bori što sa siromaštvom što sa korupcijom, postala zemlja čija je ekonomija počela da bude ozbiljan takmac državama u regionu. Morales je vlast održavao dok mu nisu promakle promene raspoloženja u vojsci i policiji, a kada je opozicija izašla na ulice postalo je jasno da će morati da napusti predsedničko mesto. Prvi bolivijski predsednik iz redova starosedelaca u jednoj južnoameričkoj državi, sada podršku ima u tri levičarska lidera, Albertu Fernandezu, argentinskom predsedniku, Nikolasu Maduru, predsedniku Venecuele i kubanskom lideru Migelu Dijazu Kanelu. Za njih je bolivijska opozicija izvela puč. Nešto slično čulo se i iz Moskve. Vladimir Putin ukazao je na mešanje spolja i upozorio da je trenutno na snazi bezvlašće. „To podseća na Libiju“, rekao je ruski predsednik. Ako je libijska sudbina bila određena naftom, bolivijska bi lako mogla biti određena litijumom. Bog im je izgleda, osim Biblije, poslao i najveće svetske rezerve litijuma. Ovaj metal svet zna po baterijama, čiji su najvažniji materijal, ali postaje sve potrebniji na raznim poljima uključujući i električne automobile. Moralesova vlada upravo je razmatrala nacionalizaciju ove industrije, a u pregovorima o eventualnoj eksploataciji pominjala se Kina. Nova vlast svakako će izabrati neke druge partnere, ako pre toga uspe da stabilizuje zemlju. Duboko podeljena Bolivija je već u sukobu za čije rešavanje će biti potrebno mnogo više od najavljenih novih izbora. Već se broje mrtvi, a to je definitivno najgori početak.