Epidemija bede

Za strahom od infekcije virusom korona usledio je strah od finansijske nemoći, a često su se te dve brige javljale istovremeno među građanima Srbije. Prema anketi Agencije za istraživanje tržišta MASMI iz Beograda, 52 odsto ispitanika epidemiju i vanredno stanje ocenilo je kao komplikovane, ali podnošljive. Svaki četvrti je ipak smatrao da će se život brzo vratiti u normalne tokove. Ostaje upitno šta o ovome misli četiri posto ispitanih građana koji su ostali bez posla, kao i šest procenata anketiranih što su bili na neplaćenom odsustvu. Kakav je virus bio udarac na džepove, pokazuje i podatak da bi svakom petom bilo od velikog značaja kada dizanje novca sa bankomata drugih banaka ne bi povlačilo proviziju dok se situacija ne normalizuje. Nemaština je uzela danak i kad je u pitanju solidarnost, pa se desetina ispitanika ne bi odrekla dela plate ako bi od toga zavisio opstanak radnih mesta njihovih manje kvalifikovanih kolega. Maltene polovina anketiranih (47 odsto) je ustvrdilo da nije bilo u mogućnosti da materijalno pomogne svojim još ugroženijim sugrađanima, dok bi svaki treći priskakao u pomoć volonterskom nabavkom potrepština svojim komšijama, a tek svaki peti pristao na povremeno finansijsko učešće u takvim aktivnostima. Istovremeno, skoro petini mnogo bi značilo odlaganje plaćanja rata kredita. Od 900 ispitanih, svakog petog je kriza veoma pogodila. Vlast, naravno, neće pratiti rezultate istraživanja MASMI-ja, već će pribeći uravnilovki u davanju. Računajući da se deo građana neće snaći oko onlajn prijavljivanja na pomoć od 100 evra, dok će broj telefona nadležne službe uvek biti zauzet. Tako će se prištedeti za sumnjiva ulaganja, a obećanje će prazno odzvanjati u rupi kućnih budžeta.