Vučićevi ćorci

Foto Dušan Milenković

Nikoga ne bi trebalo da začudi premijerova nervoza zbog minulog protesta Vojnog sindikata Srbije i Policijskog sindikata Srbije. Posebno ako se ima u vidu da je u avgustu Aleksandar Vučić u ekspozeu u Skupštini naveo da upravo vojska, policija, kao i socijalni, zdravstveni i obrazovni sektor mogu da očekuju dalja povećanja plate, dodajući da to neće biti mala povećanja.

E sad, moguće je da sa računicom nešto nije u redu pa Vučić povećanje od pet odsto na prosečnu platu od 43.200 dinara u Vojsci smatra značajnim pomakom, a vojska tih 2.160 dinara vidi kao socijalnu pomoć. U svakom slučaju Vučiću je jasno da Srbija, pa ni njena vojska u narednih šest meseci ili za koliko već planira vanredne izbore, neće biti manje gladna ni pravde ni hleba, ali i zna da će biti sita svega. Priča o povećanju plate vojnicima i policajcima nije bila loša za jednokratnu upotrebu, baš kao ni obećanje da će se 2014. živeti bolje, ali sada je toj doping matematici došao kraj.

Zato novi protest vojnog i policijskog sindikata zakazan za 11. decembar može samo dodatno da uveća premijerov bes, a makar i verbalno pucati po oružanim snagama nije najuputnije. Koliko god da ih se skupi ispred Vlade.

Predsednik Vojnog sindikata Novica Antić kaže za NIN da su se odlučili za još jedno okupljanje jer nije ispunjen zahtev da se utvrdi osnovica plate koja nije menjana od 2012. i naglašava da ona ne može biti niža od 75 odsto republičkog proseka. Nismo tražili povećanje plate, tražili smo da se ona isplaćuje po Zakonu o vojsci, a sada je za 27 procenata niža od zakonskog minimuma. Ne tražimo ni da se probije budžet već samo da se postojeći novac drugačije raspodeli. Znamo i da se novac upumpava u privatne firme u kojima posluju političari i to smo otvoreno i rekli.

I upravo ova tvrdnja izgleda najviše je zabolela načelnika Generalštaba LJubišu Dikovića, pa je brže-bolje požurio da javnosti objasni kako stvari stoje. Sramni su istupi članova rukovodstva Vojnog sindikata koji u javnosti iznose neistine i blate časne vojnike, pa i svoje članove. Prave namere rukovodstva Vojnog sindikata najbolje odslikavaju neistine da pripadnici Generalštaba sede u nekoliko upravnih odbora i da legalizuju kriminal u redovima Vojske, saopštio je Generalštab.

Ali to nije jedina stvar u kojoj se Diković, vojnički rečeno, posebno istakao. Antić kaže da je Vlada preko načelnika Generalštaba pokušala da pritisne vojnike pričom da će na protest dovesti navijačke grupe. Ako stvari zaista stoje tako, onda nije teško zaključiti da vlast kontroliše kriminalnu, parapolitičku vojsku, čija je osnovna delatnost, u pauzama između šutiranja ljudi po ulici, rasturanje zabranjenih supstanci.

Nije Vučić propustio priliku ni da povlači paralele sa Zoranom Đinđićem i pobunom Crvenih beretki. Zakon o vojsci zabranjuje štrajk, ali dozvoljava javno okupljanje i iznošenje mišljenja. Obustave rada na skupu Vojnog sindikata nije bilo, što štrajk u osnovi podrazumeva, kao ni uniformi i oružja, svega onog što su Ulemek i ekipa koristili blokirajući saobraćajnice te 2001. To i premijer zna. Sve ovo je Vučićeva politička igra kojom želi da prikaže da je ugrožen od vojske. Zbog teških uslova rada i malih zarada vojsku je od januara napustilo oko 1.500 ljudi, a ako se ovako nastavi država neće imati vojsku, kaže Antić i najavljuje radikalizaciju protesta ako se ne pronađe rešenje.

Istovremeno, vojni analitičar Aleksandar Radić za NIN kaže da je opasno to što premijer na socijalno motivisani zahtev pripadnika oružanih snaga reaguje propagandom protiv sopstvene vojske. Vlast je bila bahata i nepromišljena, a Vučić se zbog spasavanja nesposobnih našao na tankom ledu.

Tu klizavicu je očito prepoznao predsednik Tomislav Nikolić koji je podržao proteste. Nije malo onih koji su u njegovom razmimoilaženju sa premijerom videli sukob zbog Vučićevog oklevanja da podrži Nikolićevu predsedničku kandidaturu. Sav taj socijalni i politički metež za koji premijer ne može ni da imenuje krivca, jer je sve karte držao u sopstvenim rukama, ukazuje da spekulacije o vanrednim parlamentarnim izborima nisu daleko od zdrave pameti. Možda za Vučića proleće 2017. nije baš najbolji momenat, ali bolji u dogledno vreme sigurno neće imati.