Teze koje su promenile svet

Za NIN iz Beča Na jednoj kući uz Dvorski trg nemačkog grada Vitenberga uočavam spomen-tablu: tu je 1813. boravio francuski maršal Mišel Nej, za Napoleona I. „najhrabriji među hrabrima”, piše na spomen-ploči. Tablu sa sećanjem na Neja ugledao sam slučajno, putujući po Saksoniji-Anhaltu tragovima jednog drugog smeonog čoveka. U Vitenbergu je, početkom 16. veka, decenijama živeo Martin Luter, otac reformacije, jedna od najznačajnijih ličnosti evropske istorije. Vitenberg je glavni od 16 „Luterovih gradova”, mesta u kojima je delovao Martin Luter - i jedan od dva grada čije puno ime počinje atributom „Luterov grad”; drugi je Ajsleben, mesto u kome se rodio i umro Luter, takođe u Saksoniji-Anhaltu, sa dobro očuvanim starim urbanim jezgrom. Brojne građevine u Ajslebenu i Vitenbergu, povezane i sa delovanjem Martina Lutera i Filipa Melanhtona, uvrštene su 1996. na Uneskovu listu svetskog kulturnog nasleđa. Porta Dvorske crkve Vitenberga, u kojoj je Luter sahranjen, posvećena je njegovom legendarnom činu. Bronzana vrata, izlivena 1858, nose reljefni tekst 95 teza koje je, navodno, ovde zakucao 31. oktobra 1517. godine. Luter je u prvom delu svojih teza kritikovao crkveno raspirivanje straha od čistilišta među vernicima, a onda se, većinom, okomio na prodaju oproštajnica. Tu praksu je uveo papa Lav X, da bi sakupio novac za novu baziliku Svetog Petra u Rimu. „Zašto papa, koji je danas bogatiji od najbogatijeg kneza, radije ne izgradi barem jednu crkvu Svetog Petra svojim vlastitim novcem, a ne novcem siromašnih vernika?“ teza je 86 Martina Lutera. Istoričari nisu našli dokaze da je Luter zaista okačio teze na vrata crkve u Vitenbergu. Ipak, 31. oktobar je postao Dan reformacije, državni praznik u više nemačkih saveznih pokrajina, Čileu i Sloveniji. U 2017. će to biti praznik u čitavoj Nemačkoj, a 2017. „Luterova godina“. Pola milenijuma reformacije je i glavni kulturni jubilej u Nemačkoj. To je i glavna tema marketinga nemačkog turizma u nastupajućoj godini. Martin Luter je bio rezultat svog vremena, svedoči stalna izložba u „Luterovoj kući“ u Vitenbergu, najvećem svetskom muzeju istorijata reformacije. Rođen kao Martin Luder 10. novembra 1483, Luter je odrastao na pragu novog veka: Kolombo je plovio do Amerike; širila se međunarodna trgovina, kao i štampa, koja je upravo nemački izum. Štampa je uveliko olakšala i ubrzala popularizaciju ideja Lutera i njegovih sledbenika.Ubrzano su se u to vreme razvijali rudarstvo i metalurgija. Odatle je došao i novac za Martinovo školovanje. NJegov otac bio je prvo rudar pa imućan preduzetnik u eksploataciji bakra. Od 1501. je Martin studirao pravo na Univerzitetu Erfurt. Međutim, 1505, u smrtnom strahu od jedne oluje, zaklinje se da će postati monah, te stupa u red Svetog Avgustina u Erfurtu. Godine 1508, dekan Teološkog fakulteta novoosnovanog Univerziteta Vitenberg, poziva Lutera da predaje filozofiju morala. Vitenberg cveta tih godina, pod saksonskim knezom Fridrihom III Mudrim. Prosvećeni knez je 1502. tu osnovao univerzitet i 1505. pozvao iz Beča Luku Kranaha Starijeg, da bude dvorski slikar. On i njegov sin, Luka Kranah Mlađi, postaće vodeći slikari reformacije, i izdavanjem knjiga uveliko doprineti širenju reformacijskih ideja. O imućnim Kranahovima danas svedoče dva njihova očuvana kompleksa zgrada u Vitenbergu, kao i njihov slavni „Reformacijski oltar“ u Gradskoj crkvi Vitenberga. Deceniju posle Lutera, u Vitenberg se doseljava i humanista Filip Melanhton, jedan od inicijatora crkveno-političke evropske reformacije u Evropi. U međuvremenu, Luter doktorira i 1512. postaje profesor tumačenja Biblije. Napreduje u monaškoj hijerarhiji, ali počinje da sumnja u tradicionalnu teologiju. Uviđa rastući jaz između ideala crkve po Novom testamentu i crkvene prakse, koju zato javno napada od leta 1516. „Gde god da je Hristos, on uvek ide protiv struje“, argumentuje Luter. Gnevan što sve više ljudi ne dolazi na ispoved, izgovarajući se kupovinom oproštaja grehova, Luter kritikuje i tu praksu od februara 1517. sa propovedaonice Gradske crkve u Vitenbergu, zatim i listom od 95 teza (napisanih prvo na latinskom), te njihovim štampanjem na nemačkom, pod naslovom „Propoved o oproštaju i milosrđu“. Uspeh publikacije je neverovatan - u samo dve godine je imala čak 25 izdanja! Johanes Ek, profesor iz Ingolštata, jedan od tada vodećih katoličkih teologa, od 1518. propoveda protiv Lutera, dok se u Rimskoj kuriji spremaju da Luteru sude kao jeretiku. Fridrih Mudri ne dozvoljava da se Luter isporuči u Rim, već organizuje njegovo „očinsko saslušanje“ koje je obavio papin legat u Augsburgu. Luter ne popušta. Bez rezultata je i rasprava Lutera i Eka u Lajpcigu. Glavna tema im više nije oproštaj grehova, već ukupno razumevanje i tumačenje katoličke vere. Vrhunac te rasprave je Luterova teza da papino vođenje crkve nije neophodno za spasenje. U junu 1520. papa bulom u Rimu preteći najavljuje izopštenje Lutera, ne odrekne li se svojih stavova u roku od 60 dana. Luter, naprotiv, intenzivira svoju publicističku aktivnost. Širom Nemačke se čitaju tekstovi ovog „jeretika“. Avgusta iste godine, Luter objavljuje spis „Hrišćanskom plemstvu nemačke nacije“, u kojem iznosi svoj pun reformatorski program. Među ostalim, tvrdi da duhovna vlast nije nad svetovnom, da su svi hrišćani istovremeno sveštenici, da crkvi ne trebaju posedi na ovom svetu, da duhovnički redovi treba da budu raspušteni i da župnike moraju birati vernici. Ovo je podstaklo mnoge plemiće da pristupe protestantizmu. Dobili su izgovor da prisvoje crkvena imanja. Nepopustljivost prema papi Luter iskazuje i spaljivanjem preteće bule i nekih crkvenih knjiga. Knez Fridrih Mudri ponovo uspeva da Luter ne bude proglašen jeretikom bez saslušanja. Luteru se garantuje bezbednost, pa putuje u Vorms, na sabor nemačkih kneževa pod carom Karlom V. I tamo Luter odbija da se odrekne svojih ideja. Prema legendi, kazao je na kraju: „Ovde stojim, ne mogu drugačije“. Dokumentovane su sledeće reči: „S obzirom na to da je moja savest obuhvaćena rečima Boga, ja ne mogu i ne želim ništa da opovrgnem, jer je opasno i nemoguće činiti nešto protiv savesti. Bog mi pomogao. Amin.“ Nemačka javnost je bila ogromnom većinom na Luterovoj strani. Mladi car Karl V je znao da Luterovi stavovi prete da podele crkvu, ali i da nije mudro osuditi ga odmah. Edikt protiv Lutera je potpisao nakon što je ovaj napustio Vorms. Knez Fridrih Mudri daje utočište Luteru u tvrđavi Varburg. Usput, po njoj se zvala marka automobila, popularna u čitavoj SFRJ. Luter tamo prevodi Novi testament, prvo nemačko izdanje na bazi grčkog teksta. I ovaj Luterov rad postaje bestseler. Kasniji nemački prevod čitave Biblije na nemački, delo Lutera i saradnika, ogromno je doprineo razvoju nemačkog jezika. Po povratku u Vitenberg, Luter se ženi bivšom monahinjom Katarinom fon Bora, koja mu rađa šestoro dece. Svi stanuju u Luterovoj kući, bivšem avgustinskom manastiru. Procenjuje se da je danas u svetu barem 2.800 „luterida“, direktnih potomaka Martina Lutera i njegove braće. Martin Luter je umro prirodnom smrću 1546. Krajem života je delom bio rezigniran, jer nije uspeo da reformiše Katoličku crkvu. Ona se rascepila, a raskol je rezultirao mnogim velikim krvoprolićima. Već 1520. buknuo je Seljački rat u Nemačkoj. Usledilo je još sukoba, među njima i užasan Tridesetogodišnji rat koji je trajao od 1618. do1648. godine. Luter nije bio bez mana. NJegova fanatična, virulentna mržnja prema Jevrejima (jedan spis mu je „O Jevrejima i njihovim lažima”) igrala je značajnu ulogu u zločinima nemačkog nacionalsocijalizma. Tvorac reformacije bio je i fanatičan zagovornik vrednog rada. „Bog ne želi imati ikakve lenje dokoličare“, tvrdio je. Prethodno shvatan kao nužno zlo, rad je tek od Lutera trajna obaveza. Broj neradnih dana u godini je drastično smanjen, a nadničarski rad je postao uobičajen. Glavni identitet čoveka postaje profesija, ali ne da bi se zadovoljila individualnost, već da se održi hijerarhijski poredak. Protestantska poslovna etika zasniva se na fetišu rada. Za žene su pritom bila rezervisana „tri K“ na nemačkom: deca, kuhinja i crkva (Kinder, Küche, Kirche). Luter je značajan za istoriju ekonomije, zbog odbacivanja biblijskog stava o zabrani kamate. Smatrao da je primereno zahtevati 4-5 odsto godišnje. Naravno, moćnici nisu dugo čekali da se i tako obogate. Neki istoričari vide u Luterovom odobravanju kamata najvažniji impuls za prodor kapitalizma. Od oko 2,4 milijarde hrišćana u svetu, oko 900 miliona njih pripadaju nekoj od brojnih, različitih protestantskih crkava. Ne bez razloga, među industrijski najrazvijenijim državama su većinom protestantske. Milan Ilić