Pobediću Vučića

Ovaj intervju je napravljen u atmosferi gde je kandidatura bilo koga ko nije kandidat vlasti izjednačena sa krivičnim delom veleizdaje. Kritičarima koji misle da Jeremić nije dovoljno rekao, a da ja nisam sve pitala, predlažem da se založe za uslove u kojima stranice NIN-a neće biti poslednje mesto sa koga će se „neprijatelji“ oglasiti. Pre nego što ste objavili kandidaturu, premijer Vučić se obratio direktno iz Indije i saopštio da već dve godine zna da ćete se kandidovati, pa kako je to moguće? Pre dve godine to nisam znao ni ja, ali verujem da mu ta misao već duže vreme stvara nelagodu. Vučić i ja smo u političkom i vrednosnom smislu dva potpuno različita sveta. Tako je bilo 1990-ih godina, tako je i danas. Istom zgodom je izjavio da u slučaju vaše ili Jankovićeve pobede on neće biti premijer. U svetlu vašeg optimizma, da li to znači da od aprila Vučić neće biti na čelu Vlade? Najava da će to učiniti ukoliko se narod drzne da na predsedničkim izborima izabere nekog ko nije po njegovom ukusu govori o njegovom nerazumevanju demokratije, našeg ustavnog poretka i značaju otvorenog dijaloga u društvu. Ipak, bio bih oprezan sa očekivanjima da će tako lako otići sa vlasti - nije se proslavio kao neko ko drži obećanja. U svakom slučaju, predsednički izbori će biti velika prilika da se stvari pokrenu nabolje. Koliko dugo vi znate da će se on kandidovati? Poslednjih nekoliko godina smo svedoci jasne tendencije ka potpunoj personalizaciji države i vlasti. Vučićev izbor za predsednika Srbije bio bi najkraći put ka okončanju tog procesa i zato ne verujem da će odoleti tom iskušenju. Ne verujete da će odoleti ili ste sigurni da neće? Uveren sam da će Vučić biti kandidat za predsednika. Da li mogu da vas zamolim da završite ovu rečenicu: Odlučio sam da se kandidujem zato što znam da....? Odlučio sam da se kandidujem zato što mislim da mogu da pomognem da se u ovoj zemlji stvari promene nabolje i da svojim znanjem, iskustvom i međunarodnim kontaktima doprinesem da izgradimo uspešniju i dostojanstveniju državu. Mislite ili znate da to možete? Znam da Srbija može i mora bolje, a da bi se to desilo, mislim da je, za početak, neophodno pobediti Vučića na predsedničkim izborima. To je jedini način da se spreči da ovo što sad imamo bude zacementirano na period od još najmanje pet godina. Uz pomoć uglednih stručnjaka radim na predsedničkom programu, koji će sadržati konkretne predloge u najvažnijim oblastima, kao što su spoljna i bezbednosna politika, ekonomija, socijalna politika, zdravstvo, vladavina prava, obrazovanje, kultura… Narednih nedelja razgovaraću sa građanima širom Srbije, izneću im svoje ideje i saslušaću njihove. Kako vam pada na pamet pobeda u atmosferi u kojoj još samo fali da se po školskim tablama ugravira - ne može da pobedi nijedan kandidat koga ne podrži Vučić? Sam Vučić to ne izgovara, on govori o tome da su „kandidati opozicije favoriti“ i da su „oni već pobedili“. Ja mislim da je to vređanje inteligencije građana ove zemlje. Svi znaju da će kandidat vlasti biti u ogromnoj prednosti, da će imati na raspolaganju neograničene državne resurse i da neće postojati fer uslovi za izbore. Ali, i pored toga, mislim da u ovoj zemlji ima dovoljno ljudi koji nisu podložni manipulaciji i koji ne prihvataju spočitavanje da treba da budemo zadovoljni onim što imamo, da smo lenj i neodgovoran narod i da zato treba da menjamo svoju svest i običaje. To ne prihvatam ni ja, i verujem da ćemo zajedno odneti prevagu. Da li je vaša inteligencija uvređena premijerskim ocenama da ste „sveta indijska krava“ i da je jasno da ste favoriti po pažnji javnosti? Ne bih da komentarišem takvu vrstu izražavanja - smatram da tome ne bi smelo da bude mesta u rečniku državnika. A, ko ima svu pažnju javnosti to građani mogu da provere svako veče kad uključe „Dnevnik“. Verujem da dugujete građanima komentar na premijerovu izjavu da će kandidat vlasti pokušati da se suprotstavi kandidatima iza kojih stoji „ogroman strani novac i uticaj na medije“. Ko stoji iza vas? Kada pričamo o stranom novcu i uticaju, mogu da primetim da je na strani vlasti jedna grupa ljudi koja daleko više simbolizuje „inostranstvo“ nego oni s kojima sarađuje bilo ko iz opozicije. Dakle, moj odgovor na to je: pokušaćemo da se suprotstavimo Klintonu, Šrederu i Bleru! Ko finansira vašu kampanju? Finansiranje moje predsedničke kampanje biće isključivo iz domaćih izvora, u skladu sa zakonom koji to reguliše. Mislim da je važno da razdvojimo rad Centra za međunarodnu saradnju i državni razvoj (CIRSD), koji je bio izuzetno aktivan poslednjih godina i stekao značajnu reputaciju u svetu, od moje kandidature. Tu se nalaze izuzetno ugledni državnici i akademski stručnjaci, koji su pomogli u prikupljanju sredstava za institut čiji je rad doprineo boljem razumevanju svetskih događanja u našoj javnosti. Predsednička kampanja neće biti finansirana iz tih izvora. Da li se taj novac posredno ulagao u Vuka Jeremića, budućeg predsednika Srbije, koji će naći načina da se oduži? To je potpuna besmislica. CIRSD smo osnovali 2013, nakon što sam okončao predsedavanje Generalnoj skupštini UN, naše aktivnosti su bile vrlo transparentne i o njima se svako mogao informisati na našem sajtu. Moja odluka da se kandidujem za predsednika se desila mnogo posle osnivanja Centra. Kada? Nakon što je jesenas okončana trka za generalnog sekretara UN, u kojoj je Srbija završila na drugom mestu i imala velike šanse da pobedi. Zanimljivo je da premijer i njegovo okruženje to vide sasvim drugačije. Od njega čujemo da ste tu kandidaturu „izmišljali“ da biste zloupotrebljavali funkciju za lične interese, na račun države? Ne znam odakle da počnem da odgovaram na tako apsurdnu tvrdnju. Da li ste zloupotrebljavali funkciju za lične političke interese? Koju funkciju? Mislim da je borba za čelo UN bila važna borba za bolje mesto Srbije u svetu. Ne vidim kako je Srbija mogla da izgubi od toga što je došla u žižu međunarodne pažnje tokom najvažnije diplomatske utakmice naše generacije. Kako je Srbiji naštetilo to što je njena kandidatura završila na drugom mestu, a iza nas ostali bivši i aktuelni ministri, predsednici, premijeri, visoki funkcioneri EU, direktori međunarodnih organizacija…? Mislim da je to bilo dobro za ugled Srbije i da se nismo obrukali. Kada budem predsednik, trudiću se da u svim domenima Srbija bude u svetskom vrhu kao što smo bili u trci u UN. Kome sad da verujemo - premijeru, koji uživa nezapamćeno poverenje građana, ili vama? Vi procenite kome da verujete, a prethodno možete na internetu da vidite kakvi su bili rezultati glasanja i kako se u međunarodnim medijima pisalo i govorilo o srpskoj kandidaturi tokom trajanja te kampanje. Ako je to ipak bila „izmišljena kandidatura“ i zloupotreba države za lične interese, zašto je Vučić podržao tu vašu privatnu zabavu? To je pitanje za njega. Zašto ste protekle tri godine propustili priliku da se izjasnite kao opozicija ovoj vlasti, da progovorite na temu slobode medija, kršenja ljudskih prava, pravosuđa...? Ja sam iz stranačkog života Srbije praktično isključen tokom predsedavanja Generalnoj skupštini UN, kada me je moja tadašnja stranka izbacila iz svojih redova. Tokom kandidature za generalnog sekretara bilo je potpuno neprimereno govoriti o unutrašnjim političkim pitanjima bilo koje članice UN, a pogotovu zemlje koja vas je kandidovala. Da li ste vi opozicija ovoj vlasti? Svakako. Duboko se ne slažem sa načinom na koji se naša zemlja vodi. Svojom kandidaturom za predsednika Srbije želim da stanem na put procesu ubrzane personalizacije vlasti i države. Kažite mi tri stvari s kojima se ne slažete? Evo, jedan primer: umesto da se bavi suzbijanjem nezaposlenosti, vlast maskira činjenice statističkom manipulacijom. Da li znate da se u Srbiji danas smatra „zaposlenim“ svako koji najmanje jedan sat nedeljno obavi neki posao za ikakvu nadoknadu?! To je metodologija ankete o radnoj snazi koju vlast koristi da bi saopštila koliko ima zaposlenih! To je vređanje inteligencije i dostojanstva svih zaposlenih i nezaposlenih građana Srbije. Drugi primer? Najeklatantniji primer urušavanja pravne države je Savamala, to je čin ogoljenog banditizma! Činjenica da za to niko do dan-danas nije odgovarao je dramatičan primer suspenzije pameti i vladavine prava. Doduše, skoro smo dobili prvooptuženog i osuđenog u slučaju Savamala - to je bio NIN! Ne verujem da je to ono što građani Srbije očekuju od pravne države. U autorskom tekstu za Danas ste objavili da je nemoguć poredak u kome je „javna tajna da su pojedini ljudi iz vlasti u bliskim odnosima sa kriminalcima i vođama navijača“, a na koga ste mislili? To jeste javna tajna i za sada ne bih ulazio dublje u tu priču. U kakvoj je to vezi sa Savamalom? To je u vezi sa ukupnim sistemom bezbednosti. I tu imamo situaciju u kojoj se potpuno personalizuje politika, a institucije ostavljaju po strani. Savet za nacionalnu bezbednost, kojem ću predsedavati nakon što budem izabran za predsednika Srbije, prema javno dostupnim podacima se u 2016. godini sastao samo jednom, a u 2015. nijednom! To znači da ne postoji ozbiljan institucionalan pristup u trenutku kada se objektivno pogoršava bezbednosna situacija u regionu i čitavom svetu. Neprimereno je da premijer bude tehnički zadužen za koordinaciju svih bezbednosnih organa u državi, to mora da radi neko ko je profesionalac i ko se sve vreme bavi tim poslom. Da li ćete kao predsedavajući Saveta za nacionalnu bezbednost voditi računa da ne uznemiravate javnost tvitovima, kao što je bio onaj posle terorističkog napada u Istanbulu? Da li ste nepromišljeno napisali da je pitanje dana kada će se nešto slično desiti kod nas? Dva dana nakon što sam to rekao, svetski mediji su, pozivajući se na obaveštajne izvore, saopštili da je trenutno na Kosovu jedan od komandanata Islamske države i da sprema napad na pravoslavne svetinje i stanovništvo. Čini mi se, dakle, da to nije bilo u potpunom neskladu sa realnom situacijom. Mislim da je bolje da se o takvim stvarima govori, nego da se ćuti i čeka da se tragedija dogodi. Rekli ste da vas je DS isključio iz političkog života, da li... Tog dana sam imao redovni koordinacioni ručak sa Ban Ki Munom, jer tada sam bio predsednik Generalne skupštine, a Ban Ki Mun je bio generalni sekretar UN. On me je pitao šta ima novo, a ja sam mu rekao: radimo te i te stvari, spremamo se za sledeću sednicu i eto, danas me je u Srbiji moja stranka isključila iz svojih redova. Čovek je bio prilično zbunjen tom informacijom. Šta ste ono hteli da me pitate? Da li vas je iznenadila odluka DS da podrži Sašu Jankovića? Ne. Ja sam sa Draganom Šutanovcem razgovarao samo jednom, pre dva meseca. Tada mi je rekao da razmatra mogućnost da se sam kandiduje i da će me zvati da pričamo nakon što stvari budu jasnije. To nije učinio. Iz medija sam saznao da je DS odlučio da podrži Sašu Jankovića. Šteta što Šutanovac nije pokušao da se na bilo koji način dogovorimo, ali, na kraju, to je legitimna odluka vrha DS i ja je poštujem. Ko će da podrži vas? Građani Srbije. Da li će vas podržati Boris Tadić i SDS? Zaista ne znam. Razgovarao sam sa Tadićem nekoliko puta, ali odluka o tome koga će podržati SDS je na organima te stranke . Da li ste razgovarali sa Sašom Radulovićem? Da, imao sam nekoliko sastanaka sa rukovodstvom DJB. Što se tiče glavnih programskih i vrednosnih opredeljenja, među nama nema bitnih razlika. Da li ovo mogu da protumačim kao da ste rekli da će vas podržati? Zaista ne bi bilo korektno da bilo šta nekome stavljam u usta ili namećem bilo kakve odluke. Oni su svoji ljudi, imaju svoje političke stavove, imaju odnos prema onome što se dešava u našem društvu, imaju svoju odgovornost i uradiće šta misle da je najbolje. Ko su vama protivkandidati? Iz moje perspektive postojaće samo jedan - kandidat vlasti. Da li ostajete pri tome da biste u drugom krugu podržali Sašu Jankovića? Apsolutno. Mislim da on dobro obavlja posao ombudsmana. Nas dvojica smo se jednom videli i razgovarali, i kada je reč o vladavini prava, ljudskim pravima i značaju institucija u ovoj državi, u potpunosti smo se složili. Ukoliko se i zvanično bude kandidovao i ušao u drugi krug protiv kandidata vlasti, podržaću ga bezrezervno i bez ikakvih preduslova. Šta biste radili drugačije nego što radi Nikolić? U poslednjih nekoliko godina funkcija predsednika je unižena i izvrgnuta ruglu. To je za duboko žaljenje, s obzirom na to da je to praktično jedina pozicija u ovoj državi o kojoj se direktno izjašnjava narod. Način na koji je vlast tretirala tu instituciju i lično Tomislava Nikolića mnogo puta je bio mučan za gledanje, pogotovu imajući u vidu da ih je on doveo na vlast. Kada postanem predsednik, tako nešto sasvim sigurno neću dozvoliti. Ako sada imamo predsednika koji je naklonjeniji Rusiji nego Evropi, da li bi se u tom smislu nešto promenilo kad biste se vi uselili na Andrićev venac? Posebnost odnosa sa Ruskom Federacijom je istorijska i kulturološka činjenica i verujem da njih treba negovati i unapređivati i u budućnosti. Isto tako verujem da je Srbija evropska zemlja, da geografski i civilizacijski pripadamo evropskoj porodici naroda i da treba da nastavimo da težimo da gradimo evropsko društvo kroz nastavak pristupnog procesa. To što zbog političke i ekonomske krize u EU dolazi do usporavanja u procesu proširenja, Srbiju nikako ne sme da odvrati od toga da dostižemo evropske standarde. Krećete u kampanju bez medija, iskustva aprilskih izbora nagoveštavaju da vas po lokalu čekaju džipovi, visoki i kratkovrati ljudi, a od pre neki dan vidimo i izume transparenata okačenih po zgradama i pune sale ljudi obučenih za provokacije. Kako ćete se braniti? Ključna stvar je da se pokrene energija i da ljudi poveruju da su promene moguće – tog trenutka džipovi i batinaši nestaju. To su kriminalne i parakriminalne strukture koje imaju animalni instinkt i dobro osećaju kada mogu, a kada ne mogu nekoga da maltretiraju. Ukoliko se stvori pozitivan naboj i učvrsti uverenje da zaslužujemo bolje, pobeći će glavom bez obzira. Neustrašivi ste, kao da se zovete Vuk. Da li vam pada na pamet da ste svojom kandidaturom obeshrabrili ideju o zajedničkom kandidatu, koja je u delu javnosti prihvaćena kao jedina šansa za promenu? Mislim da bi bilo bolje kada bi samo jedan kandidat bio suprotstavljen vlasti, ali nažalost trenutno ne izgleda da se ide u tom pravcu. Govorili ste mesecima o tome da intenzivno razmišljate o kandidaturi i da se konsultujete sa umnim ljudima, čija je reč bila poslednja ? Moja. Nedavno vam je premijer postavio državničko pitanje „jesi muzičar ili nisi muzičar“? Definitivno nisam. Ne igram kako drugi sviraju. Vučić i Tači kao Milošević i Tuđman Bili ste na proslavi Dana Republike Srpske. Da li ćete se zalagati za ujedinjenje RS sa Srbijom? Specijalni odnosi Srbije i RS predstavljaju jedan od važnih temelja mira i stabilnosti na Balkanu i treba da budu negovani i u budućnosti. Politika koja poštuje suverenitet i teritorijalnu celovitost BiH nije u neskladu sa gajenjem čvrstih i funkcionalnih odnosa Beograda i Banjaluke. U čemu bi se razlikovala vaša reakcija od Nikolićeve posle vraćanja voza za Kosovsku Mitrovicu? Svakako ne bih bio deo Vučićeve i Tačijeve neodgovorne manipulacije. Tako su se početkom 1990-ih ponašali Milošević i Tuđman – toplo se zdravili i sarađivali iza zatvorenih vrata, a u javnosti zveckali oružjem, podižući jedan drugom popularnost kod kuće. Svi znamo kako se tragično to završilo. Za sada, jedina posledica ove situacije je militarizacija od strane albanskih paravojnih formacija prostora na kome je odavno trebalo da postoji Zajednica srpskih opština.