Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   26.03.2017. 04:53
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Друштво
Сретењска честитка

Oткако је почела светска економска криза, мој јавни дуг повећао се за 2,5 пута, и сад за толико мање треба да славимо моју државност, да то не бисмо чинили на кредит, почек или црту. Ја сам ипак држава која држи до свог рационалног и штедљивог понашања



Поштовани држављани мене,

Дозволите да Вам у своје име честитам Дан државности мене, Ваше државе. Вама који мислите да сам полудела и поранила девет и кусур месеци, са жаљењем саопштавам да се претходна држава поодавно распала, а да је тај Дан бивше мене престао да се слави 2002. године. А лично мислим, кад смо већ код тога, да би и крајем новембра требало неке нерадне дане осмислити, није Тито био глуп, овако сви глумите да сте болесни у данима кад треба да се праве шунке и кобасице. А не да у ова два нерадна дана што се сада славе идете са ножевима по кући онако без везе, чисто из поштовања према историји и нелогично помереним празницима.

Извињавам се на уводној дигресији, одмах прелазим на ствар. Односно на неколико ствари. Ево прве. Некоме ко се о томе брине, ако тако неког уопште има, уз честитку желим да саопштим да мој празник треба скратити, то јест да се уместо два дана слави један дан, 16 сати и 48 минута. То је отуд што ми недостаје 15% суверенитета, те се 3 сата и 12 минута, то јест 15% од два дана, славе баш онако без везе. Или ако већ треба да се слави то време, нека то буде празник, рецимо, са називом „Сати и Минути бриселских преговора“. И у 20:12 угасимо светло и сви из протеста легнемо да спавамо. Па кад се пробудимо, све ће да прође и заврши се лепо. Укључив и фарбање оног воза, то смо, као, само сањали.

Уз ову честитку подсећам било кога кога то занима и на чињеницу да се држава састоји од три власти. Законодавне, судске и извршне, које су први пут у мом случају поменуте још на Сретење 1835. године, ономад кад сам постала кнежевина. Ових дана законодавна власт доноси законе на звонце у Скупштини, а судска власт нема паметнија посла него да суди недељницима за карикатуре и бакама што држе мачке у становима. У том смислу, кад се мало размисли, постоји опасност да ја заправо функционишем само уз помоћ извршне власти и сходно томе - не би било згорега да се горе наведена количина празновања сведе на једну трећину. Мој празник би, по овој ревидираној рачуници, требало славити 13 сати и 36 минута. Испавамо се, доручкујемо, мало прошетамо па око пола два сви на посао. Ништа слободни дани, ништа спајање са викендом, колико самосталног парламента и судија – толико и слободног времена. А и то је много.

Кад већ честитам, само да напоменем да ја функционишем на бази новца и економије, мене покрећу царине, порези, таксе и остали доприноси. А ако тога нема довољно, ја се задужим. Елем, откако је почела светска економска криза, мој јавни дуг повећао се за 2,5 пута, и сад за толико мање треба да славимо моју државност, да то не би чинили на кредит, почек или црту. Ја сам ипак држава која држи до свог рационалног и штедљивог понашања. У том смислу, малопре смањена количина празновања треба још да се додатно смањи и она сада износи 5 сати и 26 минута мога Дана државности. Навијемо будилник на пола шест, устанемо, изљубимо се и ко не мора на посао може да се врати на доспававање, са свежим успоменама на празник који је тако брзо прошао.

И стаћу овде са овом математиком. Јер кад бисмо били поштени, па кренули да се бавимо стањем у коме се налази све оно што једну државу чини државом, ово прерачунавање времена које се одваја за прослављање моје државности претворило би се у једно непрекидно дељење. Могуће је да на крају не бисмо ни могли да нађемо тако малу временску јединицу која би била довољна да се прослави државност државе у стању у којем сам ја. Тако да ћемо све то да прескочимо и да закључно преформулишемо ову честитку: честитам и себи и вама што уопште имамо овај празник, те што га не славимо са барјацима на пола копља, уз озбиљну музику на електронским медијима, са дневним и недељним новинама у црној и белој боји. Уживајте у слободним данима, срешћемо се ми и следеће године. Да размислимо о овоме поново.

На Сретење, кад је право време за тако нешто.

Ваша Република Србија




Воја Жанетић




Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Милан Гутовић, глумац

Kоје јаде смо све преживели, па ће ваљда и ти резултати и успеси да се прегрме некако.

Прочитајте све мисли
bg