Veletržnica sklepane većine

Sklepana većina, kako je naziva opozicija, omogućila je opstanak Zdravka Marića ministra finansija i izbor novog predsednika skupštine, Gordana Jandrokovića, ali nije sigurno da će ovi novi savezi opstati i kada na red dođu i druga pitanja i da će na duže obezbediti život vlade. Jer HDZ je, pošto se rastao od svog dosadašnjeg partnera Mosta, morao da pribegne svim mogućim načinima ne bi li pridobio glasove. Između ostalog pomogao im je i Željko Glasnović, koji je, kako su to nazvali politički protivnici, „glasao nogama“, odnosno izašao iz sale kada je na red došlo izjašnjavanje, čime je zapravo pomogao Mariću. Glasnović je dao i potpis za podršku novom predsedniku Sabora Gordanu Jandrokoviću. Krhka većina, jasno je, privremena je. Vlada nema izglede da potraje duže, osim ako se ne misli da bi za svaki sledeći problem opet mogli da skupljaju nove partnere. Iscrpljujući je to posao, a i nemoguć. Koji dan kasnije pokazalo se da je nestabilno i u samoj stranci. Zlatko Hasanbegović, bivši ministar kulture i poslanik HDZ-a, iznenada se našao na listi grupe birača za zagrebačku Gradsku skupštinu, čiji je nosilac Bruna Esih. Ona je takođe bila uz HDZ, pošto je na njihovoj listi, istina kao nezavisni kandidat, dobila svoje mesto u parlamentu. Ali se odvojila i rešila da sama bude kandidatkinja za gradonačelnicu. Uz njene želje da, kako sama kaže, „patentira domoljublje“ sada se uklopio i Hasanbegović, bivši ministar kulture, smenjen prošlog oktobra, pošto se istakao svojim izjavama da je „antifašizam samo floskula“, antisrpskim stavovima i fotografijama sa ustaškim simbolima. Sada je svoj potez objasnio time što ne želi da svoju sudbinu prepušta samovolji premijera, koji je „politiku pretvorio u moralnu kaljužu“, a svojim „hazarderskim postupcima doveo do krize u vladi ali i u državi“ i stavio je u položaj da bude talac ministra finansija. „Narod je dva puta za godinu i po dana pokazao da želi HDZ, a on ispod stola i jeftinim političkim smicalicama želi da koalira sa malim strankama“, izjavio je Hasanbegović. Lista grupe birača, pak, nije lista protiv HDZ-a, već „jedino stvarno utočište onima koji su primorani birati između neizlaska na izbore u Zagrebu i glasa Milanu Bandiću”. Plenković je poručio da ga stranka više ne smatra članom, jer ne može biti član onaj ko na izbore ide na drugoj listi, „to jasno piše i u statutu stranke“, a kakvi će biti „naši odnosi u budućnosti o tome ćemo razgovarati”. Tako se ispostavilo da se vlada opet raspada, samo šest meseci pošto je sastavljena. I to baš uoči lokalnih izbora. Na njima bi trebalo da se pokaže šta o svemu što ih je snašlo misle glasači. Šta očekuje ovu vladu najosetljivije je pitanje, pa je tako nastao problem posle izjave Milorada Pupovca, potpredsednika SDSS, da je na pomolu šira rekonstrukcija vlade. Iz vladajuće hrvatske partije, a kroz usta sekretara HDZ-a Milijana Brkića stigao je oštar odgovor: „Podsetio bih da je ovo hrvatska država, da u hrvatskoj državi, uz nacionalne manjine koje imaju i te kako zajamčena ustavna prava, odlučuju Hrvatice i Hrvati, da je ovo naša zemlja, a ne nečija tuđa. I zamislite kako bi to bilo kad bih ja odavde govorio kako će gospodin Vučić u Srbiji rekonstruirati srpsku vladu“. Pupovac je rešio da, kako je rekao, u ime daleko važnijih stvari koje trenutno postoje u državi, na ovo odgovori „javnom šutnjom“, iako u nekim drugim prilikama to ne bi učinio. A prilike su takve da su trenutni spas vlade pomogli srpski glasovi, ali je istovremeno tema stabilnosti, rekonstrukcije, novih izbora, poslednje što HDZ sada želi da čuje. Uz to se u spekulacijama o eventualnoj rekonstrukciji, već spominjalo ime Pupovca kao mogućeg potpredsednika vlade. Na nivou spekulacija ostaju i navodni razgovori sa Hrvatskom narodnom strankom, kao i druge mogućnosti nadoknađivanja izgubljene Mostove podrške. Za HDZ u ovom trenutku sve je neizvesno, uprkos izjavama Brkića da je „politička situacija itekako stabilna“ i da je vlada „dokazala većinu“. Ovaj je mali incident ispeglao Plenković lično kada je izjavio da su predstavnici manjina deo parlamentarne većine i da su njihovi nastupi „odmereni i kvalitetni“, jer još jedan sukob poslednje je što treba hrvatskom premijeru. Protiv njega je upravo podneta krivična prijava zbog podmićivanja poslanika. Podnela ju je Slobodna hrvatska stranka, nastala od nekadašnjih članova Živog zida, koji su se odvojili kada je i u redovima te stranke došlo do optužbi za malverzacije, a protiv čelnih ljudi pokrenut istražni postupak. U prijavi protiv premijera navodi se da je potkupio poslanika Željka Glasnovića, a kao dokaz uzeta je objava samog Glasnovića na Fejsbuku, gde je postavio uslove vladi uz opasku –„ili sve ispoštujte ili idite”. Reč je o zahtevima da se isplate zaostale penzije pripadnicima HVO, da se što pre usvoji Zakon o hrvatskim ratnim veteranima, da se reši problem inostranih penzija. „Prošlonedeljna vladina predstava u Saboru hrvatske će građane koštati milijardu do dve kuna. Toliko, naime, vredi ugovor koji je premijer i predsednik HDZ-a Andrej Plenković potpisao sa zastupnikom Željkom Glasnovićem. Radi se o besramnoj političkoj trgovini na koju kao odgovorna liberalna stranka moramo da reagujemo, a trebalo bi da reaguju i merodavne institucije“, navodi se u prijavi HNS-a. Podatak o milijardama duga Ministarstvo rada negira, ali u SHS smatraju da će to biti isplaćeno i da je Plenković „za jedan glas u Saboru““ spreman da isplati toliki novac, dok se sa druge strane priprema smanjenje penzija, poskupljenje zdravstvenog osiguranja, povećanje poreza na promet. Oglasio se i sam premijer, navodeći da su odluke vlade o isplati zaostalih penzija donete ranije i da nema govora o korupciji. Na nesreću korupcija je baš ta tačka oko koje se sada spore svi politički akteri. Dosadašnji predsednik Sabora, Božo Petrov iz Mosta, posle podnošenja ostavke takođe je optužio premijera. „Za ovu krizu odgovoran je Andrej Plenković. Krizu koja udara na same temelje hrvatske države. Plenković štiti sve što se događalo u Agrokoru, a što je izazvalo potres u hrvatskoj privredi i društvu“, rekao je Petrov. Neprijatna istina jeste da se cela zemlja trese zbog afere Agrokor, koncerna koji je rastao neverovatnom brzinom, sve dok nije narastao toliko da je postao strateški važan. I to ne samo za Hrvatsku. Više od dve decenije carstvo Ivice Todorića je raslo i kroz njega su prošli i iz njega dolazili potonji političari. Nije bilo vlasti koja ga nije hvalila i sa njim sarađivala. Ali su mu apetiti rasli, pa je na kraju omašio u procenama. Najzad, stigao je i ruski kredit, pa je počelo poslovanje sa ruskom bankom. Stvari su tako počele da se komplikuju, radilo se i o novcu i o uticaju i o umreženosti politike i biznisa, kada je puklo ispostavilo se da niko ništa ne zna i niko se ničega ne seća. A ispostavilo se da bi od sudbine Agrokora mogla u priličnoj meri da zavisi i sudbina cele hrvatske ekonomije. Sada je ugrožena Plenkovićeva vlada u poziciji da brani ono što je hrvatski politički vrh decenijama podržavao i da pokuša da sačuva i sopstvene pozicije i državu koja se rasklimala zbog propasti jedne firme. U takvoj atmosferi borbe se vode oko svakog glasa i tek predstoje sukobi u hrvatskoj političkoj areni.