Ubijanje očeva arhitekture

Značaj ove manifestacije vidim između ostalog i u tome što to nije samo izložba arhitektonskih dela u užem stručnom i profesionalnom smislu, već ona možda i više podstiče dijalog i razmišljanja o arhitekturi i gradu, ne samo u krilu struke, već i u krugu šire publike i građana, sve do onih najmlađih. Svest o gradu i svemu onome što ga čini, neobično je važna za život grada i njegov razvoj, kao i harmonične društvene odnose koji u njemu treba da vladaju. BINA promoviše dijalog u tom smislu, zalažući se za kvalitetnu i društveno odgovornu arhitekturu“. Ovako je, u najkraćem, arhitekta Mustafa Musić, prilikom otvaranja 12. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture, sublimirao smisao ove manifestacije. Rekao je još da globalizacija menja sistem vrednosti i da sadašnji trenutak obeležavaju „upadljivo poopštavanje i bezličnost kao posledice protokolisanja gotovo svih radnih procesa, pa i onih koji se tiču arhitektonskog i urbanističkog projektovanja.“ BINA je ove godine otvorena izložbom u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda (koja traje) o slavnom jugoslovenskom arhitekti Nikoli Dobroviću, povodom 50 godina od njegove smrti. Arhitekta, profesor dr LJiljana Blagojević osmislila je koncept pod nazivom Originalno o Nikoli Dobroviću: Pojmovnik crteža savremene arhitekture. Ova studijska izložba posvećena je nasleđu arhitektonskog rada Nikole Dobrovića (1897-1967) i u njenoj realizaciji je učestvovao veliki broj, pre svega mladih autora. Jedan od njih koji je u najvećoj meri doprineo kvalitetu i zanimljivosti ovog projekta je Nemanja Zimonjić (32), arhitekta koji je 2009. diplomirao na beogradskom Arhitektonskom fakultetu kod profesora Branislava Mitrovića, a onda je otišao u Cirih. Tamo je još jednom diplomirao arhitekturu na ETH, jednom od deset najprestižnijih svetskih univerziteta, čiji arhitektonski fakultet je među tri najbolja na svetu. Profesori LJiljana Blagojević i Brana Mitrović su mu najviše pomogli da ode i da se usavršava. Tamo su ga kao veoma uspešnog zadržali na fakultetu i on danas na nemačkom i engleskom jeziku predaje na ETH što predstavlja izvanredno prestižno dostignuće. Ujedno, Nemanja je i deo jedne zanimljive asocijacije koja se zove Ten Zurich i koja radi projekte širom sveta. Ovaj sagovornik NIN-a spada u one mlade ljude koji su talentovani, željni znanja, otišli da se usavršavaju u svetu. Ali nije prekinuo kontakt sa svojom zemljom. Na 33. Salonu arhitekture 2011. dobio je Gran pri kao deo mladog tima arhitekata Branislava Mitrovića za hotel Centar u Novom Sadu. On promišlja o mestu arhitekture danas i iznosi svoje stavove o prostoru u kome živimo, ali jasno artikuliše i za šta se zalaže. I kada ga pitam kako danas vlast utiče na ono što se gradi u Beogradu ili Cirihu, svejedno je gde u svetu, on kaže: „Imate, recimo, Novi Beograd koji je prelep arhitektonski primer, redak u svetu, osporavan, koji je bio vođen epskim idejama. Arhitekte su tu bile alfa i omega, oni su gradili grad. Danas, uloga arhitekata je veoma marginalizovana, arhitekte su manje važne nego, recimo, kada je građen Novi Beograd. Ja ne mislim da je to dobro, jer to nije praksa samo u Beogradu koji pominjem jer ovde razgovaramo, to je slučaj u većini gradova u svetu. Možda je razlog tome u činjenici da su arhitekti došli u fazu da jedino sami sa sobom razgovaraju. A arhitektonska struka je velika i moćna jedino ako je otvorena prema svetu, a ne zatvorena unutar sebe. Pogledajte, recimo kako su sjajne arhitekte Mika Čanak i Aleksandar Stjepanović sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka gradili one fenomenalne betonske blokove u Novom Beogradu. A danas imate Belvil i slične blokove koje rade korporacije, nema imena koje se prepoznaje.“ Za Nemanju je dobra arhitektura ona koja je prikladna, a to prikladno je u Beogradu sasvim različito od onog u Cirihu ili Brazilu. I svoj pogled na Beograd, o kome je rado govorio jer je u njega došao iz unutrašnjosti Srbije, objašnjava kao pogled sa distancom. Žao mu je što vidi uspavanost mladih ljudi željnih arhitekture, a na pitanje kako vidi Beograd na vodi, odgovara: „Ja sam rezervisan prema projektu Beograd na vodi. Naravno da je to dobra namera, ali je taj veliki potencijal potpuno odstranjen od struke koja želi da se tu urade dobre stvari, odstranjen od mladih arhitekata koji bi mogli da daju svoju viziju toga. Velika želja za arhitekturom je jedan od potencijala arhitekture Beograda. Nažalost, nemamo kulturu prenošenja vrednosti, a ni čuvanja vrednosti. Značaj arhitekture je i u tome da se prenosi i čuva ono obično, svakodnevno. Dorćol je, recimo, jedan običan deo grada, kao i Vračar. Kada se to ordinarno bazično čuva i prenosi, osmišljava u skladu sa njegovim prvobitnim izrazom, ono postaje specijalno. A mi ne uspevamo da sačuvamo to obično da bi postalo specijalno. Englezi kažu killing father – oceubistvo. E, mi ubijamo svoje očeve u arhitekturi. Kada se danas prošetate Dorćolom, vidite niz novih, neprikladnih kuća koje su ubile njegovo nekadašnje osnovno obeležje – romantičnost. Tu imate mnogo jeftinog stakla i jeftinih detalja koji su pojeftinili Dorćol do najniže granice. Uništili smo osećaj za prenosivost vrednosti u savremenom obliku. I zato je za mene rad na ovoj izložbi o Dobroviću bio dragocena inspiracija. Kao što je BINA važna jer omogućava dijalog arhitekata koji kod nas sve manje postoji jer nema zajedništva u struci. A ono je tako neophodno i ima ga u drugim sredinama. Ja ga imam u Cirihu i bez tog zajedništva ne bih mogao da radim sve ovo što radi moj tim.“ Značajne teme ovogodišnje BINA su i Dvorišta Ideja, što je i naslov projekta EU Kreativne Evrope Gradovi deljenja: kreativni podsticaj. U osnovi pomenutog „podsticanja“ je pokretanje inicijativa za zajedničkim (opštedruštvenim) aktivnostima koje stvaraju arhitekti. Profesor Jelena Ivanović Vojvodić kaže za NIN da se ova tema ove godine posebno obrađuje kroz internacionalnu konferenciju i obilazak prigradskih naselja Beograda u projektu EU Kreativne Evrope Budućnost arhitekture. Značaj ovogodišnjeg BINA festivala arhitekta Jelena Ivanović Vojvodić vidi u otvaranju grada i povezivanju zajedničkih ideja njegovih stanovnika u zaštiti javnih prostora grada: „Jedan od najvažnijih ciljeva 21. veka je podizanje ukupnog kvaliteta života i rada u gradu i mi do toga dolazimo preko partnera projekata, više različitih nivoa aktivnosti i transdisciplinarnim uključivanjem različitih zainteresovanih strana - organizacija, institucija i pojedinaca. BINA festival 2017. svojom temom u fokusu otvara i pitanja Arhitekture znanja kao fenomena u modelovanju razmišljanja mnogih budućih generacija arhitekata. Velika arhitektonska dostignuća u Beogradu deo su kulturnog nasleđa grada i zaštićena su zakonom Republike Srbije. Svako vredno arhitektonsko delo treba da ostane utkano u gradsku matricu. Memorija grada se sastoji od niza istorijskih slojeva koji se uklapaju. Ove godine obeležavamo jubilej jednog od naših najznačajnijih arhitekata i nekadašnjeg profesora Nikole Dobrovića (1897-1967), člana SANU. Takođe dajemo podršku inicijativama za očuvanje njegovog kompleksa Generalštab. Na BINI ćemo diskutovati kako to pitanje vide projektanti i zaštitari kako bi osmislili potrebnu buduću namenu nekadašnjih poslovnih prostora u duhu autorskog pečata, kao jednog od najznačajnijeg primera dela modernog pokreta u arhitekturi grada Beograda – govori za NIN profesor Jelena Ivanović Vojvodić. Jedan od najpopularnijih programa koji je vezan za velika arhitektonska dostignuća, jesu arhitektonske šetnje i tu se vidi koliko su građani zainteresovani za arhitekturu. Svake godine zabeleži se nekoliko stotina pređenih kilometara u arhitektonskim turama, uglavnom vikendima, koje vode eksperti i koji aktuelizuju najvažnija pitanja vezana za razvoj grada. Takođe se organizuju popularne priče o gradu i njegovoj prošlosti, kao i podsećanja na nekadašnje navike Beograđana. Još jedno dostignuće koje nudi ovogodišnja BINA su izložbe „Školjka muzeja: tri konkursa za zgradu Muzeja grada Beograda“, autorki Zlate Vuksanović Macura i Angeline Banković, i „Biseri muzeja: buduća stalna postavka Muzeja grada Beograda“, autorki Angeline Banković, Dragane Stojić i Zlate Vuksanović Macura, prikazuju se na ovogodišnjoj BINA. NJih tri su u svom obraćanju NIN-ovim čitaocima, zajedno objasnile da izložba „Biseri muzeja“, pomoću digitalnih medija, donosi najreprezentativnije i najvrednije predmete iz zbirki Muzeja grada Beograda koji čuva više od 130.000 eksponata. Kroz pet vremenskih celina predstavljeni su predmeti praistorijskih kultura sa teritorije Beograda, dragocenosti iz perioda antičkog Singidunuma, srednjovekovnog Beograda i vremena austrijsko-turskih ratova, iz istorije Zemuna, iz perioda oslobađanja od otomanske vlasti, razvoja grada u 19. i 20. veku, kao i dela nekih od najpoznatijih umetnika: Paje Jovanovića, Uroša Predića, Nadežde Petrović, Matije Vukovića, Lazara Vozarevića i Petra Lubarde. O važnosti izgleda i atraktivnosti lokacije i funkcije objekta u kojem će se smestiti muzej, svedoči izložba „Školjka muzeja“ na kojoj su prvi put na jednom mestu prikazani projekti sa tri velika arhitektonska konkursa za zgradu muzeja. U tri navrata, od 1954. preko 1976. pa sve do konkursa održanog 2016. godine, ukupno 88 autorskih timova iz Jugoslavije, odnosno Srbije, ponudilo je moderna i inovativna rešenja koja su, prateći savremene arhitektonske trendove, oblikovala gradski muzej kao važnu kulturnu žižu, ali i kao udobnu školjku za muzejske bisere. Sa ovim izložbama, Beograđanima i drugim posetiocima, autorke su ponudile jedinstvenu priliku da, hodajući kroz prostorije u Resavskoj 40b, posmatrajući video-prikaze najznačajnijih eksponata muzeja i analizirajući nagrađena i pobednička arhitektonska rešenja za zgradu muzeja, osete, zamisle i dožive budući muzej grada Beograda, njegov prostor i postavke. Ovogodišnja BINA traje od 27. aprila do 25. maja.