Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   25.11.2017. 04:48
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА   НИН трибина   КОНКУРС 
 
Језик
Извин’те, где је даблју-си?

У претпрошлом броју писао сам о словним скраћеницама (акронимима), изговореним или по нашем (МУП), или по немачком (СПС = ес пе ес), а у новије време каткад и по енглеском (Би-Би-Си, ди-џеј). Читаоца Ратка Станића то је навело да упита: „А шта је са скраћеницом WC? Она је, колико знам, енглеског порекла (water closet), па зашто и њу не изговарамо по енглеском, него по немачком ’ве це’?“

Енглеско water closet буквално значи „водена собица“. Тражећи еуфемизам за нешто што се домаћим речима тешко може пристојно описати, Немци су позајмили тај израз било сводећи га на другу реч (Klosett), било као скраћеницу WC. Ми смо и једно и друго позајмили од Немаца, као клозет односно као WC или ћирилицом ве-це. Овај други начин писања у Правопису је остао донекле неразјашњен, јер су у речнику као падежни облици дати из ве-цеа, у ве-цеу, а у тачки 181Б, на коју речник упућује, вецеа, у вецеу. Варијанта с цртицом је свакако боља, јер у говору или наглашавамо оба слога или само „це“, а у једној речи не могу бити два нагласка, нити нагласак на последњем слогу.

У питању је, дакле, стари (англо)германизам, а не један од данашњих англицизама, па је разумљиво што скраћеницу не изговарамо „даблју-си“. Слово W није само енглеско, него и немачко (и пољско), где се изговара као в, а назив му је „ве“. С обзиром на то, мислим да ни интернет адресе на www... није погрешно изговарати „ве ве ве“, пре него „даблју...“ или „дубл ве“, како понеко каже угледајући се на француски назив тог слова.

То нипошто нису једине недоумице око изговора слова у скраћеницама. Још пре седамдесет година јавило се „Афеже“, а и данас скоро сви ВМА изговарају као „ве-ме-а“, мада би, као што и Правопис указује, исправно било а-еф-же и ве-ем-а. Главна је мука у томе што код нас никада, ни у школи ни у нормативним приручницима, није објашњен и рашчишћен појам назива слова. Ми сви знамо да имамо фонетски правопис и да рецимо, слово д у свакој речи изговарамо као д. Ако се пак оно јави само за себе, можда ћемо га и тада изговорити д, а можда ћемо употребити његов назив, позајмљен из немачког, „де“. Ово друго поготову бива у оквиру скраћеница, где кажемо „ве-де“, „де-бе“, „де-ен-ка“ и слично. Још о овоме следећег пута.



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Срећко Михаиловић, социолог

Србији је срце на Истоку, а џеп на Западу.

Прочитајте све мисли
bg