Sto evra daleko od obećanja

Da je predsednik Aleksandar Vučić u poslednje dve godine bar jednom bio u pravu, kada je obećavao značajan rast prosečne plate u Srbiji, ona bi bila mnogo veće od oktobarskih 393 evra ili 46.879 dinara, s tim što je iz tog obračuna isključeno bar 200.000 radnika koji za taj mesec nisu dobili ni dinar, a redovno su odlazili na posao. I dok su se ranije zvaničnici otimali ko će prvi da saopšti dobru vest, i predsedniku, i premijerki Ani Brnabić najviše je odgovaralo da se najnoviji podaci gurnu pod tepih. Jer, teško da bi građani, koji već mesecima čekaju da se ispune brojna obećanja o rekordnim platama, sa oduševljenjem progutali informaciju da su za oktobarski učinak dobili realno tri, a nominalno 2,8 odsto manje nego za septembar! Teško da bi ih utešilo i to što su im sada plate nominalno veće za 3,5 odsto nego 12 meseci ranije. Tim pre što su one realno, kada se uzme u obzir i rast cena, porasle za samo 0,7 odsto. I to je prava mera boljeg standarda, ako se on uopšte statističkim podacima može meriti. Nešto bolja slika dobija se ako se plate za oktobar prošle i ove godine preračunaju u evre. U tom slučaju neto zarade su sada za 6,9 odsto veće nego pre godinu dana, s tim što je pola tog rasta direktna posledica jačanja domaće valute, jer je jedan evro sredinom oktobra prošle godine vredeo oko 123, a ove godine četiri dinara manje. A da je srednji kurs evropske valute ostao na 124 dinara, kao početkom februara, prosečna oktobarska plata ne bi bila ni 380 evra. Na osnovu čega je onda, pre manje od pola godine, 27. juna, Vučić samouvereno tvrdio da su „i ovako plate veće nego ikad, reklo bi se 50.000 dinara, a biće i više do kraja godine“? Biće da ta obećanja Vučić nikada nije ni bazirao na stvarnim, već na vešto odabranim podacima i prethodnim obećanjima, poput onog od 16. oktobra 2016. da će nam „već u januaru 2017. plate biti između 420 i 430 evra, a prosečna plata pre nego što neko od tih velikih stručnjaka, lepotana i manekena ponovo ne zavladaju Srbijom, biće najmanje 500 evra“. Potom je 3. maja ove godine izjavio da „sledi veliko povećanje plate, kao i da je realno da se prosečna plata u Srbiji poveća sa 430 na 500 evra“! „Kvaka“ je samo u tome što su u Srbiji, otkako je postala samostalna država, prosečna primanja zaposlenih samo jednom bila 430 evra i veća od 50.000 dinara, i to prošlog decembra - 53.456 dinara ili 434 evra. Već u januaru ove godine, međutim, prosek je pao na 41.508 dinara i 336 evra. Ovaj veliki skok, a potom dramatičan pad postao je već deo folklora, jer se u decembru, zbog praznika, zajedno sa redovnim isplaćuje i deo januarskih plata. NIN-ova računica pokazuje da su u poslednjoj deceniji plate u decembru bar za petinu, a nekada i za trećinu veće nego u januaru naredne godine. I po pravilu se prosek za neku godinu za samo nekoliko evra razlikuje od polovine zbira plata iz decembra tekuće i januara naredne godine. I to nikakve veze nema sa realnim rastom ili padom plata. Zato niko primanja za januar i decembar ne uključuje u ozbiljne analize, jer daju pogrešnu sliku. To, naravno, ne važi za političare. Jer je gotovo izvesno da bar neki od njih neće odoleti da 25. januara naredne godine, kada Republički zavod za statistiku obelodani podatke o decembarskim platama, obaveste građane da su njihova primanja dostigla rekordni nivo i da su „po prvi put u novijoj istoriji“ veća od 55.000 dinara ili skoro 460 evra, što je više čak i od onoga što je obećao predsednik Vučić. Samo, kako li će direktor Zavoda za statistiku Miladin Kovačević mesec dana kasnije da saopšti kako su u januaru 2018. plate ponovo pale ispod 400 evra, iako će od početka naredne godine minimalna cena rada biti povećana za 10 odsto, sa 130 na 143 dinara po satu. To znači da će oko 350.000 zaposlenih, koji primaju minimalac, od Nove godine za 22 radna dana dobijati 25.168 umesto 22.880 dinara. Računica NIN-a pokazuje da bi povećanje minimalne cene rada za 10 odsto, pod uslovom da primanja svih ostalih zaposlenih ostanu ista, doprinelo povećanju prosečne zarade u Srbiji za samo jedan procenat. Otuda nije jasno na osnovu čega je Vučić kao premijer pre godinu dana tvrdio da će zbog povećanja minimalne cene rada sa 121 na 130 dinara (za 7,4 odsto) i plata u javnom sektoru (ta povišica bila je manja od planirane za 2018.) „zarade otići dramatično gore“. U nekim drugačijim okolnostima, bez stalnog podgrevanja nerealnih očekivanja o platama „većim nego ikad“, verovatno bi bilo više onih koji su zadovoljni što je prosečna plata od početka godine do kraja oktobra dostigla nepunih 389 evra i što je za oko 15 evra veća nego lane. Bez obzira na to što je polovina tog povećanja samo prividna i duguje se jačanju dinara. Na to ukazuju i zvanični podaci Ministarstva finansija, po kojima su prosečne neto plate u ovoj godini realno za samo jedan odsto veće nego lane, a to teško da bi i neko iz kabineta predsednika mogao da okarakteriše kao „dramatičan“ rast. U Srbiji, međutim, budućnost uvek izgleda bolje od prošlosti i sadašnjosti. U tom smislu se sigurno može očekivati da će nivo primanja u 2018. pogurati i povećanje plata od 10 odsto najvećem broju zaposlenih u javnom sektoru. S obzirom na to da u javnom sektoru radi nekoliko stotina hiljada ljudi, prosečna plata moglo bi da poraste za četiri-pet procenata. Ali, ako se ima u vidu da će ove godine prosek biti manji od 400 evra – NIN je izračunao da će tako biti čak i ako u decembru svakom od zaposlenih na račun bude uplaćeno po 460 evra - male su šanse da se do kraja 2018. on poveća na više od 440 evra. Da bi se to desilo i svi privatni poslodavci trebalo bi da povećaju plate za 10 odsto, što je malo verovatno ako se ima u vidu da su i poslovični optimisti iz Vlade budžet krojili na pretpostavkama da će naredne godine bruto domaći proizvod porasti za 3,5 odsto, a potrošačke cene za 2,7 odsto. Optimizam dodatno podgreva najava premijerke Brnabić da će od 1. januara biti povećan i deo plata koji se ne oporezuje – sada je ta granica 11.790 dinara, kolika je otprilike i polovina minimalne mesečne zarade - ali je teško proceniti kakve će to posledice imati na buduće plate dok Vlada ne saopšti na koji iznos poslodavci neće plaćati porez na zarade. Za razliku od budućnosti, koja je neizvesna, pa su moguća razna, samim tim i pozitivna iznenađenja, iz prošlosti je svako mogao da izvuče poučne zaključke. „Očekujem da prosečna plata u Srbiji 2017. bude 500 evra“, izjavio je prvi put Vučić 7. januara 2016. To isto, na istom mestu, u studiju TV Pink, ponovio je tri i po meseca kasnije, nekoliko dana pre vanrednih parlamentarnih izbora. Naknadno je, 19. septembra iste godine to obećanje prilično relativizovao, jer je rok za njegovo ispunjenje najpre pomerio za kraj 2018, a nešto kasnije ga je produžio do kraja mandata aktuelne vlade, s tim što je u međuvremenu mesto premijera, samim tim i potencijalnog krivca ako tako ne bude, ustupio Ani Brnabić. „Povećali smo minimalnu zaradu, pa će plate realno porasti za osam odsto, a 2017. će prosečna plata pre kraja godine biti 450 evra“, poručio je Vučić. A umesto obećanih osam odsto, plate su, prema poslednjim podacima Ministarstva finansija, zaključno sa avgustom, realno porasle za samo jedan procenat, a njihov prosek za deset meseci je za 60 evra manji od obećanog. Kako je vreme prolazilo, tako su se menjala i obećanja. Uvek naniže, ali ni to nije pomoglo da se ona obistine. „Od marta će prosečna plata biti veća od 400 evra“, poručio je Vučić 29. decembra 2016. U martu su zaposleni u proseku, ipak, primili po 386 evra, a obećanih 400 evra nisu dobili ni u maju, julu, avgustu i oktobru. „Do kraja 2017. prosečna plata u Srbiji iznosiće 440 evra“, korigovao se bivši premijer 22. marta, uoči predsedničkih izbora. Čak i uz prevremenu isplatu dela januarske zarade i razne „bonuse“, koji platu u decembru mogu podići i do 460 evra, prosek za celu ovu godinu biće za 40 evra manji od cilja koji je Vučić postavio pre osam meseci. Ima i onih koji su uvereni da će vlast decembarske zarade pokušati da predstavi kao prosek za celu godinu i da na taj način zapuši usta svim kritičarima. Bar dok ne prođu praznici i dok ne budu objavljeni podaci za januar, kada će prosek opet pasti ispod 400 evra.