Iz minusa u plus

Španska ekonomija je, počev od 2008. godine, doživela najveću ekonomsku krizu nakon Španskog građanskog rata. U 2009. Španija je zabeležila negativnu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,6 odsto, da bi tek 2014. ponovo uspela da ostvari pozitivan rast, koji se od 2015. dodatno ubrzao. Poslednje tri godine, od 2015. do 2017, obeležene su stopama privrednog rasta višim od tri procenta, što Španiju svrstava u sam vrh naprednih ekonomija. Kao što je logično u svakoj eksterno orijentisanoj ekonomiji koja je u potpunosti integrisana u lance vrednosti na globalnom nivou, uzroci krize su bili kako lokalni tako i spoljni, i u skladu sa tim i oporavak i izlazak iz krize su takođe bili uslovljeni internim i eksternim faktorima. Velika svetska recesija koja je počela 2007. i 2008. u Sjedinjenim Američkim Državama je svakako uticala na Španiju, ali su na krizu uticale i unutrašnje okolnosti, kao što su mehur na tržištu nekretnina, problemi u bankarskom sektoru i nefleksibilnost tržišta rada. Kako bi izašla iz ove velike krize i nastavila rast na način na koji to radi u poslednjih par godina, Španija, njeni građani i firme morali su da podnesu velike žrtve. Vlada je, u koordinisanom nastupu sa Evropskom unijom, morala da sprovede različite reforme koje su se pokazale kao ključne u izlasku iz recesije. Među sprovedenim merama vredi istaći važan proces fiskalne konsolidacije kojim se javni deficit od 2012. do 2017. smanjio sa 10,5 na 3,1 odsto BDP-a, a predviđeno je da ove godine bude ispod tri procenta. Kako bi se postigao ovaj rezultat, bilo je potrebno znatno smanjiti javnu potrošnju i ulaganja, u situaciji u kojoj je istovremeno, usled povećanja stope nezaposlenosti, došlo do povećanja socijalnih davanja. Sprovedene su reforme i u bankarskom sektoru kako bi se prilagodila njegova veličina, utvrdio obim gubitaka, izvršila dokapitalizacija banaka i smanjila stopa problematičnih kredita, a takođe su sprovedene reforme i na tržištu rada kako bi se povećala njegova fleksibilnost. Jedan od faktora od posebnog značaja za ekonomski oporavak Španije je bila i važna uloga eksternog sektora. Španske firme su se fokusirale u velikoj meri na spoljna tržišta, a njihova konkurentnost je omogućila da inostrana potražnja da lokalnoj ekonomiji neophodni zamajac, i to do te mere da se govori o promeni modela rasta, s obzirom na činjenicu da je ovo prvi put da se u Španiji beleži konstantan rast BDP-a paralelno sa suficitom tekućeg računa u poslednjih pet godina, koji je lane dostigao 1,9 odsto BDP-a. U prilog tome najbolje govori podatak da se od 2011. broj španskih izvozno orijentisanih kompanija povećao za 30 odsto. Naravno, oporavak svetske ekonomije a posebno oporavak glavnih tržišta važnih za Španiju, kao što je to Evropska unija, omogućio je ovaj pozitivan trend u našem izvozu. Tome su takođe doprinele i niske kamatne stope i niske cene nafte. U celokupnom procesu španskog ekonomskog oporavka, drugi važan faktor bio je turizam, sektor tradicionalno važan za našu privredu: broj turista koji posećuju Španiju ne prestaje da obara rekorde, dostigavši lane 81,8 miliona posetilaca, što pozicionira Španiju na drugo mesto turističkih destinacija u svetu. O važnosti turizma možda najbolje govori podatak da ovaj sektor učestvuje u BDP-u sa 11 odsto, a u zaposlenosti sa 13 procenata. Nakon izlaska iz krize i sa trenutnom perspektivom, može se zaključiti da su se pozitivne strane španske ekonomije, poput visokog stepena povezanosti sa svetskim tržištima, kapacitet da poveća konkurentnost svoje privrede i vodeće pozicije španskih kompanija na globalnom nivou u sektorima poput infrastrukture, obnovljivih izvora energije, zaštite životne sredine, automobilske i prehrambene industrije, kao i atraktivnost zemlje kao turističke destinacije, pokazale kao odlučujuće u oporavku i dozvoljavaju nam da optimistički gledamo na budućnost.