Dodikova ruska bajka

Ovog vikenda u BiH se održavaju redovni opšti izbori, a da je neupućeni namernik svratio, slušao i gledao predizbornu kampanju, verovatno ne bi poverovao da je rat ovde završio pre dvadeset tri godine, jer neke teme naprosto ne silaze sa dnevnog reda. Međunacionalno odmeravanje snaga kako vreme prolazi poprima samo drugačije pojavne oblike, a u suštini to su stare priče i jedino se preko njih, tako je bilo do sada, dobija poverenje biračkog tela. Ove predizborne priče, nešto više nego pre, obeležio je sudar bošnjačkih i hrvatskih političkih partija, pre svega zbog veoma vidljivog mešanja zvaničnog Zagreba. Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović je u svim svojim međunarodnim aktivnostima od Ujedinjenih nacija do svih važnih svetskih prestonica stavljala na dnevni red izbore u BiH. U stopu su je pratili predstavnici Hrvatske u raznim telima Evropske unije. Suštinski, reč je o konceptualnom sukobu – Hrvati dokazuju da ih Bošnjaci majorizuju u okviru entiteta Federacija BiH, a Sarajevo da Hrvati dobijaju mnogo više nego što im pripada. Bošnjaka je četiri puta više nego Hrvata, a praktično dele taj entitet. Hrvati prete da će nakon izbora, ukoliko Bošnjaci izaberu hrvatske predstavnike po svojoj meri, blokirati formiranje vlasti na svim nivoima i tako paralisati čitav sistem. Tu se, pre svega, misli na duel između predsednika HDZ Dragana Čovića i Željka Komšića iz Demokratskog fronta za mesto hrvatskog člana Predsedništva BiH. Komšića su pre osam godina baš Bošnjaci izabrali za taj položaj i ta kriza je nekako prevaziđena, a sad i Zagreb i Mostar prete da na to ovog puta neće pristati. Utisak je da je to tek priča i problem u nastajanju i da će se mnogi o tom jadu u narednom vremenu zabaviti. Zbog ove situacije u drugom planu je ostao stalni sukob Banjaluke i Sarajeva, ali, dabome, i ovog puta iz Banjaluke su poslane poruke da nema nikakve dalje centralizacije i unitarizacije, tražiće se i vraćanje ranije prenesenih nadležnosti. Iz Sarajeva, očekivano, manje ili više šifrovano obećava se dalje jačanje, kako kažu, centralnih organa vlasti. U Sarajevu je čak nametnut i standard da više niko u javnoj komunikaciji ne izgovara „Republika Srpska“ već samo, ako se već mora nešto reći, „manji entitet“ ili samo RS. Pored ovih međunacionalnih nadgornjavanja, ljuta bitka se bije i za unutarnacionalno prvenstvo. Kod Bošnjaka i dalje je Izetbegovićeva SDA prva, ali izgleda ni približno tako jaka kao dosad. Ne treba isključiti ni mogućnost da ih grupa manjih partija u okviru postizborne koalicije pošalje u opoziciju. Kod Hrvata, sva istraživanja pokazuju, HDZ je i dalje neprikosnoven, ali ostaje ta borba za Predsedništvo BiH. U Republici Srpskoj „gori vatra puna plama“ – dva bloka, koalicija oko Dodikovog SNSD i Savez za pobedu, grupacija partija oko SDS-a vode baš tešku bitku. Različita istraživanja pokazuju dijametralno suprotne rezultate. Ipak se svi slažu da će parlamentarnu većinu obezbediti oni koji pobede za pojedinačne funkcije, a za predsednika Republike Srpske nadmeću se sadašnja premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović i predsednik SDS Vukota Govedarica, a za mesto srpskog člana Predsedništva BiH čovek koji je i sada na toj poziciji, Mladen Ivanić i sadašnji predsednik RS Milorad Dodik. Dodik je, čini se, uspeo u nameri da biračima pokaže da ima podršku Rusije, Srbije i Srpske pravoslavne crkve. U toku kampanje u Banjaluci je boravio ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, odmah posle toga Dodik se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju, koji mu je poželeo uspeh na izborima, jedan broj ministara Vlade Srbije učestalo je pohodio razne krajeve u Republici Srpskoj, sa patrijarhom Irinejom se sastao u Bihaću i Trebinju. Otvoreno je nekoliko zdravstvenih objekata, tridesetak kilometara auto-puta, penzionerima je stigla povišica… Uporno i vešto, uz zdušnu pomoć onih iz Beograda koji vole da ih zovu analitičarima, plasirane su priče o raznim spoljnim i unutrašnjim neprijateljima, izdajnicima i slično. Prema onome što se moglo čuti jedini pravi Srbi su oni koju su sa Dodikom. Svi drugi su izdajnici ili u najmanju ruku sumnjivi. Grupacija partija u okviru Saveza za pobedu nije se baš najveštije branila od ovih optužbi, najčešće su govorili - valjda je narodu jasno da je to samo dimna zavesa kako bi se prikrio silan kriminal i korupcija i potpuni demografski sunovrat, jer Republika Srpska ima najmanje stanovnika na kvadratni kilometar na području bivše Jugoslavije, što zbog niskog nataliteta što zbog ogromnog odliva stanovništva u potrazi za boljim životom. Ipak, predizborna kampanja u Republici Srpskoj bila je u velikoj meri u senci misteriozne smrti studenta Davida Dragičevića i protesta koji svakodnevno traju već sedmi mesec u centru Banjaluke. Već su pale sve verzije koje je policija plasirala na početku, a to je bilo da je David bio pod dejstvom opijata, pa provalnik koji je verovatno izvršio samoubistvo. Ovlašćene laboratorije, paralelno u Beogradu i Zagrebu, nisu našle da je student bio drogiran, a nije pronađen nijedan dokaz ni da je provalio u bilo koju kuću, kako se na početku tvrdilo. Tokom uviđaja i obdukcije tela nastradalog nestali su neki važni dokazi i predmeti i već je smenjeno nekoliko niže pozicioniranih policijskih funkcionera, dvojica policajaca su takođe u pritvoru, a pronose se vesti da je moguće hapšenje i nekih visokih policijskih funkcionera, pa i tužilaca. Ubrzano padaju teorije o „obojenim revolucijama“, „Soroševim plaćenicima koji protestuju“, sve je više onih koji veruju da se dogodilo organizovano ubistvo, a onda niz ozbiljnih pokušaja da se ono zataška. Dodik se u celoj priči baš na ovom slučaju ozbiljno obrukao. U nekoliko navrata na različitim mestima javno je baš izvređao oca pokojnog Davida, iznosio neistine (o drogiranju i slično) i bio vrlo, vrlo neodmeren i grub. A onda je pred sam kraj kampanje, izašao na ovdašnji javni servis RTRS, odmah posle Dnevnika, i skrušeno se izvinjavao Davoru Dragičeviću, pravdajući se da je često umoran, pa mu se tako omakne nešto što baš i ne misli. Da li je to uradio zato što je dobio informacije da nije onako kao što je policija na početku tvrdila, ili je dobio upozorenje da zbog ovog slučaja, a ne zbog jake opozicije, može izgubiti izbore, jer je javnost sve više na strani porodice ubijenog studenta, nejasno je. Poslednjeg dana kampanje, a to je petak, otac nastradalog studenta na centralnom gradskom trgu organizuje, kako je najavljeno, veliki protest kada će saopštiti, kako je rekao, ko su nalogodavci i ubice njegovog sina. U isto vreme, nekoliko stotina metara dalje, u blizini kompleksa vladinih zgrada, Dodik dovodi Svetlanu Cecu Ražnatović i pravi veliki koncert i završni predizborni skup svoje partije. Treći skup, opet nekako u isto vreme, na banjalučkoj tvrđavi Kastel organizuje opozicija kao svoje završno obraćanje javnosti. Ni najstariji Banjalučani ne pamte ovako nešto, procenjuje se da je rizik od ozbiljnog incidenta izuzetno veliki. Do zaključenja ovog broja NIN-a niko nije najavio da će odustati od svoje nakane.