Moguće je pobediti Vučića

Kada u utorak 6. novembra pred Komitetom za monitoring Saveta Evrope u Strazburu bude izneo dokaze o, kako kaže, „političkom kriminalu“ u Srbiji, Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca, započeće, veruje, proces koji ne može biti zataškan i uguran pod tepih. Zelenović očekuje da bi sledeći sastanak Komiteta za monitoring, u februaru 2019, mogao biti održan u Srbiji, kao i da će Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope poslati radnu grupu da na licu mesta proveri navode o političkim pritiscima kojima su izložene opozicione lokalne samouprave, ali i drugi protivnici centralne vlasti u Srbiji. Sudeći po letošnjoj reakciji na inicijativu koja je ujedinila tri opozicione lokalne samouprave sa različitim političkim predznakom - Paraćin, na čijem čelu je Saša Paunović iz Demokratske stranke, Čajetinu, koju vodi Milan Stamatović (Zdrava Srbija) i Šabac, čiji je gradonačelnik ujedno i predsednik stranke Zajedno za Srbiju - internacionalizacija problema sa kojima su suočeni ljudi u tim mestima, ali ne samo oni, nije baš prijatna za naprednjačku vlast. Jer, kada je u dnevni red junske sednice Komiteta za monitoring Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti, održane u Istanbulu, uvrštena žalba koju je inicirao Paunović, podržali Zelenović i Stamatović, ali i još oko 400 opozicionih odbornika iz cele zemlje, „pobunjeni“ predsednici lokalnih samouprava pozvani su na razgovore sa predstavnicima države. Pokazalo se, međutim, da poziv nije bio baš iskren, o čemu najbolje govori činjenica da prvi zakazani sastanak kod ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branka Ružića nije ni održan zato što su, upravo u tom trenutku, aktivisti SNS iz Čajetine zakazali skup s namerom da ruše tamošnju vlast. Umesto „spuštanja lopte“ intenzivirana je kampanja protiv neposlušnih samouprava, čiji su predsednici dodatno optuženi za - izdaju. „Nisam ja neko ko ide da tužaka svoju državu po svetu, kako to sad pokušavaju da predstave“, kaže Zelenović. „To je takođe jedan deo kampanje i pritiska na mene i ljude oko mene. O svemu što se dešava su odlično informisani i predsednik i premijerka i ministar Ružić. Ponovo sam im poslao pismo da ih izvestim da tamo idem i šta ću tamo govoriti. Ništa oni po tom pitanju nisu preduzeli. Ono što se ovde ne govori, jeste da je Povelja o lokalnim vlastima koju je doneo Savet Evrope, postala deo našeg unutrašnjeg zakonodavstva. U ovom trenutku režim u Srbiji taj zakon krši dramatično. Zato je Savet Evrope prava adresa za nas malo što je preteklo.“ Šta nosite na tu adresu? Pripremili smo izjave odbornika Skupštine grada Šapca, Čajetine, Paraćina i svih drugih odbornika u parlamentima koji su na neki način bili pod pritiskom. Govorimo o svakovrsnim pritiscima koji treba da dovedu do toga da se zloupotrebi izborna volja građana, da se izvrši pritisak na ljudska odnosno politička prava i slobode i da to vodi do toga da SNS bude jedina vlast u svakoj lokalnoj zajednici. Je li bilo teško doći do izjava? Ne. Te izjave je možda bilo teško prikupiti pre godinu i po dana, ili dve, ali se ljudi polako oslobađaju od neverovatnog medijskog pritiska i straha. O kakvim pritiscima je reč? Recimo, osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin dođe u pratnji predsednika opštine Ruma Slađana Mančića kod našeg odbornika koji je major u penziji da mu objasni da treba da promeni veru za večeru. S druge strane, nekim odbornicima je nuđen novac i različite privilegije da pređu u SNS. Ko im je nudio novac? O detaljima ću govoriti nakon što budem govorio u Strazburu, ali u svim tim izjavama koje su ljudi potpisali, koje su prevedene na engleski jezik, lepo stoji koji visokopozicionirani državni funkcioneri su kršili zakon, pokušavajući da odbornicima stave u izvesnost da će dobiti nekakav novac ili privilegije na koje ne bi mogli imati prava po zakonu, ako pređu u SNS. Sva ta dela su krivična dela, a činili su ih ljudi koji su bliski SNS, koji su u SNS, kao i visokopozicionirani državni funkcioneri. Jesu li ovde podnete prijave zbog tih dela? Ne na taj način. Sad se žalimo Kongresu, a nakon toga ćemo videti šta će od tih postupaka biti procesuirano dalje. Ono što ćemo još dokumentovati to su pritisci na činovnike u gradskoj administraciji, od kojih je traženo da priznaju policijskim službenicima da su uradili nešto što nisu uradili i da smo ja ili moji saradnici prekršili zakon, što nismo uradili, a sve u cilju kriminalizacije mene i mojih saradnika. Očigledno da je to politički projekat koji je u drugim lokalnim samoupravama prošao nekažnjeno, a dokaz je da je od 2012, do lokalnih izbora 2016, uhapšeno113 ljudi, od toga 34 predsednika opština i gradonačelnika i da u čitavom tom procesu imate samo tri pravosudno osuđujuće presude. Odmah da se razumemo, ja nemam ništa protiv da bilo ko radi svoj posao kako treba - i inspekcije i policija i tužilaštvo i svi ostali - ali ono što mi imamo kroz izjave ljudi koji su bili deo tog sistema je da to nema nikakve veze sa profesionalnim odnosom, niti sa redovnim postupanjem tih organa. I kod vas je bila policija i to iz Novog Sada i Beograda. Je li završena istraga? Policijska istraga je trajala pet nedelja. Nakon što smo izašli u medijima i rekli šta se dešava, oni su se povukli, pa su se ponovo vratili, pa ponovo povukli... U ovom trenutku ne znam čime se bavi istraga, ali očigledno je da su zastali onda kada smo to osvetlili onoliko koliko je bilo moguće. Da je to politički projekat vidi se po tome što je neposredno pre pokretanja istrage u jednom marginalnom portalu najavljeno da će se to desiti. I onda krenu strašne optužbe, kriminalizacija mene i svakog mog saradnika, a nakon toga stižu policijski organi koji istražuju baš to što je napisano u tim medijima. Nisu samo portali, i poslanik Boban Birmančević je javno rekao da je podneo krivičnu prijavu zbog navodne zloupotrebe vezane za 72 stana u vlasništvu Šapca. To je još jedna u nizu laži. On to govori unazad četiri godine, svake sedmice ili svake dve nedelje lansiraju neku novu aferu kojom se ta priča dodatno podgreva, ali iza toga nema ništa. U jednom postupku koji je vođen protiv mene, gde mi je spreman politički linč, onoga trenutka kada je sudija donela oslobađajuću presudu, linč je preusmeren na nju, baš kao što je usmeren na bilo kog građanina koji uradi nešto što u tom trenutku ne odgovara režimu. Marko Đurić kaže da je jedan od prioriteta SNS-a rušenje vlasti u Šapcu i da će to raditi sa svim državnim i partijskim organima. Šta još očekujete da će preduzeti? Ta rečenica Marka Đurića najbolje govori kako izgleda taj politički projekat. Mislim da je svaki moj komentar suvišan, osim što ću i o tome pričati u Strazburu. To mogu da povežem direktno sa postupanjem policijskog službenika koji kaže činovniku koji radi na tenderima sprovođenim u gradu – samo kaži da su tenderi namešteni slobodno, nemoj ništa da brineš, iza svega toga stoji politika. Moje pitanje je - koja politika? Čija je politika da se na taj način zloupotrebljavaju i policijski službenici i Tužilaštvo, osim ljudi koji su sad na vlasti? I ako je to politika, to je zaista bedan način da se bavite politikom. Šta podrazumevate pod finansijskim malverzacijama o kojima takođe nameravate da govorite u Strazburu? Ova država redovno finansira gradove u Srbiji - kojih ima 28 - kroz tekuće transfere, za šta iz državnog budžeta ide negde oko sedam milijardi dinara godišnje. Ti transferi su neravnopravno raspoređeni, tako da mi kao grad imamo najmanje, srazmerno veličini i broju stanovnika. Ostali gradovi, pored tog redovnog transfera koji nije ravnopravan, dobijaju nešto što je diskreciono pravo države, odnosno ministra ili predsednika, premijerke. To su nenamenski transferi. Na njih se izdvaja 3,5 milijardi dinara, od kojih grad Šabac nije dobio ni dinara. Govoriću tamo i o dugu koji država ima prema gradu, a to je pet miliona evra, sad u ovom trenutku, uz ono za šta smo oštećeni kao grad zbog neutemeljenih odluka. Recimo, grad Šabac ima transfer iz budžeta Srbije od 299 a imao je 420 miliona dinara. I niko ne može da objasni gde se dede 120 miliona dinara godišnje!? U poslednjih pet godina to je pet miliona evra samo na jednoj poziciji, bez ovoga što se daje ispod ruke. Neverovatno je da su nekim gradovima koji su promenili stranu, kao što je Loznica, koja je duplo manja od Šapca, transferi povećani sa 240 na 540 miliona dinara. Ili, Boško Ničić je za Zaječar dobio jednokratno 430 miliona dinara iz tih nenamenskih transfera. Ako radite u tako nemogućim uslovima, odakle investicije o kojima stalno govorite? Mi se nikad nismo borili za ove koji dolaze u Srbiju da dobiju sve besplatno i još da se da ime ulici po gazdi. Mi se borimo za ozbiljne investicije. Ti ljudi znaju da u Šapcu nema ništa besplatno, ali znaju da postoji izvesnost da će zaraditi neki novac, tako što ih neće niko maltretirati, što će dobiti baš ono što su platili. Mi ne prodajemo livadu, prodajemo zonu koja košta sedam evra po kvadratu, ali onda možete da poslujete u režimu slobodne zone, imate vodu, kanalizaciju, struju, put, gas i sve što vam je potrebno. Mi garantujemo da ćete dobiti građevinsku dozvolu za manje od pet dana, da ćete dobiti upotrebnu dozvolu za manje od pet dana. Sistem smo postavili tako da ne moram ja da budem taj koji će da izdaje ljudima komande za svaku sitnicu u gradu, nego postoje službe koje rade svoj posao. Sad nam je od Fajnenšl tajmsa stiglo priznanje da imamo jednu od najboljih slobodnih zona u Evropi. Pored toga, grad je dobio priznanje od nezavisne komisije novinara i stručnjaka da imamo najbolji pristup za dovođenje stranih investitora. Od NALED-a? Da, to je NALED-ova nagrada. Dobili smo od njih i nagradu za lokalne usluge, odnosno za mogućnost da ljudi sami odlučuju o svom novcu. Grad Šabac je doneo odluku da sav novac koji se uplati od poreza na imovinu u mesnim zajednicama na teritoriji grada ostane u tim mesnim zajednicama i da građani na referendumu odluče na šta će novac biti potrošen. To je jedinstvena politika u Srbiji, a ideja nam je da otvorimo priliku za veliki broj građana da kažu šta je za njih najvažnije. Tri puta nam je povećan prihod od poreza na imovinu u seoskim mesnim zajednicama od trenutka kada smo počeli da primenjujemo tu odluku. Imali smo u pedesetak seoskih zajednica negde oko 350.000 evra poreza na imovinu, sad imamo milion evra, odnosno 117 miliona dinara, a u gradskim 170 miliona dinara. Sve će se trošiti onako kako građani odluče. Da li bi se građani opredelili za pravljenje fonda Stanislav Vinaver i izdavanje sabranih dela Radomira Konstantinovića? Upravo su na izborima 2016. glasali hoće li sedam odsto za kulturu, kao što je bilo prethodnih godina, ili će da bude 0,6 odsto - jer je SNS tražio da se sledi državna politika. Šapčani su glasali za kulturu. Mogu samo da budem ponosan na tu činjenicu, jer mi nismo njih ništa lagali, nema tu ništa skriveno. Imali smo jednostavne gradske politike koje su pretočene u dotadašnji rad i ljudi su to mogli da izmere, da vide da li im se isplati ovo ili ono. Mi smo dobar dokaz da, ako je moguće bilo pobediti Vučića u Šapcu, u Paraćinu, Čajetini, Starom gradu, na Novom Beogradu - da je moguće to uraditi u celoj Srbiji. Tajna je u tome da u Šapcu deca ne čekaju vrtić, nema liste čekanja, da imamo najbolje gradske usluge po najnižim cenama u Srbiji, bilo da je u pitanju voda, grejanje, kanalizacija, čišćenje grada. Ne znam zašto vi u Beogradu pristajete da platite duplo skuplje grejanje nego mi u Šapcu? Kod vas je duplo skuplje grejanje, kod vas je deponovanje smeća 65 evra po toni, a kod nas 15 evra po toni... Možda neke veze s tim ima informisanje, a upravo ste, kroz Savez za Srbiju, počeli borbu za slobodne medije, kao jedan od uslova za održavanje fer izbora. Očekujete skore parlamentarne izbore? Mi moramo da pošaljemo jasnu poruku građanima da je napravljen taj savez, i da uprkos medijskoj blokadi ljudi treba da znaju da mi postojimo. A mi postojimo, dosta radimo i ozbiljno sarađujemo na tim temama koje su u fokusu. Potrudićemo se da izgradimo organizaciju tako da bude spremna da se na bilo kojim izborima ravnopravno bori. Ovo sada nisu ravnopravni uslovi i ja ću i o tome govoriti u Strazburu. Dok razgovaramo, još se čeka konačni dogovor Saveza o eventualnom bojkotu izbora u Kuli, Kladovu i Doljevcu. Verujete li da će biti jedinstvenog odgovora? Da. Moramo da budemo jedinstveni u svakoj situaciji. Isto važi i za eventualni bojkot parlametnarnih izbora, ukoliko ne bi bilo poboljšanja uslova? Do sad smo bili jedinstveni uz puno izazova i pritisaka. Mi govorimo o slobodi, o osnovnim ljudskim pravima. Apsurdno je da se to dešava u 21. veku, ali to je ono što nas je ujedinilo. Borimo se za to da dođemo do tehničke vlade koja će da pripremi ovu državu za normalne, pristojne izbore. Tek na tim izborima građani će da kažu šta misle o svakoj od naših politika. U ovom trenutku to nije moguće.