Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   22.08.2019. 12:18
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Језик
О спасу Србије

Ујутру, на степеницама, сретне ме комшија који зна да обојица читамо Политику. „Професоре“, каже, „да вас питам нешто. Је ли правилно рећи ’Ни сто не би спасао Србију’?“ „Па, једино ако је реч о неком спасоносном столу“, одговарам ја. „Ако је у питању број 100, онда радни придев мора да иде у средњи род: ’Ни сто (њих) не би спасло Србију’. Одакле вам та реченица?“ Он са осмехом каже: „Погледајте прву страну данашње Политике.“

Заиста, погледам тек купљене новине и видим најаву чланка на једанаестој страни: „Ни СТО не би спасао Србију од увођења квота на челик“. Заиста, на страни 11, под потпуно истим насловом, стоји подужи чланак о смедеревској железари, Европској унији, извозу челика и тако даље. Великим словима „СТО“, дакле скраћеница! Погледам текст и видим да то значи Светска трговинска организација. Ако је организација, не би ли требало рећи „ни СТО не би спасла“?

Словне скраћенице су најхаотичнији и најпроизвољнији сложени изрази у нашем говору и писању. Ни Правопис ни граматике не дају правила за њих, него их само групишу на основу обележја која су стекле у пракси. Изговарају се на три или четири начина: слово по слово (СКЗ – „с к з“, ВПШ – „в п ш“, СФРЈ – „с ф р ј“); ако имају вокале на правом месту, онда као целе речи (САНУ, ПУПС, НИС, ФИФА, НАТО); абецедним именима слова која смо преузели из немачког (ПКБ – пе ка бе, ТВ – те ве, ММФ – ем ем еф, ПТТ – пе те те), а ако су страног порекла, по енглеском (BBC = Би-Би-Си, CNN = Си-Ен-Ен, IBM = Ај-Би-Ем, PR = пи-ар, DVD = ди-ви-ди), каткад и по француском (BCG = бе-се-же). Већином су мушког рода, без обзира на род скраћене именице, и мењају се по падежима (нпр. имена странака: у СНС-у, из СПС-а, са ХДЗ-ом), али неке су и непроменљиве, као СФРЈ, САНУ, ЕУ, УН, САД (Правопис наглашава да је погрешно „из САД-а“, „у САД-у“). Скраћеница за Светску трговинску организацију засад је ретка и неуобичајена у медијима, па је тешко рећи у коју би од свих ових група спадала.

Кад је већ реч о правопису, читалац Д. А. ме пита зашто је у насловима ове рубрике у бројевима 3550 и 3551 писало „Муке с радиом“, а у тексту „на радију“, са Ј. Одговор се налази у тачки 18 Правописа: између „и“ и другог самогласника пише се „ј“, али не и између „и“ и „о“ (био, авион, носиоци), осим када „ј“ припада основи (змијом, Србијо, вијоглав и сл.).



Иван Клајн


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Александар Мартиновић, председник скупштинског Административно-буџетског одбора

Шешељева опаска да је Александра Јерков „усташка курва“ се не рачуна, јер није изречена у микрофон.

Прочитајте све мисли
bg