Divlji u srcu zabranjenog grada

Čoveku koji nije herpetolog, ili barem aktivista Orke, zmija je verovatno poslednje stvorenje koje želi da sretne dok šeta pored reke. Beogradski šetač za taj strah nema razloga jer je sve što gmiže duž ovdašnjih obala manje opasno od čivave, ali ako herpetofobičnog Beograđanina ni taj podatak ne omekša, trebalo bi da prošeta novobeogradskom obalom Save, od kraja Savskog keja u Bloku 45 do Ostružničkog mosta. Sasvim je moguće, naime, da će jedine zmije koje će tamo videti biti presovane kao u herbarijumu. Zmije su izdržljiva bića, traju već nekih stotinjak miliona godina, ali nikakva evolucija nije mogla da ih spremi za susret sa točkovima mercedesa.

Otkud mercedes među zmijama? Pa neće valjda gazda do svoje dvospratne vikendice ići trotinetom?.. Ali otkud dvospratna vikendica u prirodnom staništu zmija? Nije valjda divlja gradnja? Da li je papa katolik?...

PUT
Do nekadašnje divljine, a današnjeg divljeg naselja, stiže se preko nasipa za odbranu od poplava. Sava, reka kao reka, voli da poplavljuje, pa taj bedem, pomalo neobično za Beograd, stoji baš tamo gde mu je mesto. Na bedemu je, pak, mesto, procenili su davno stručnjaci, samo pešacima i biciklistima. Danas se dvonogaši i dvotočkaši na nasipu povremeno osećaju kao na magistrali.

Nedavno smo pisali Sekretarijatu za saobraćaj, i tražili sastanak kako bismo rešili problem korišćenja tog puta. On bi trebalo da služi samo pešacima, biciklima i interventnim vozilima, a sada se bedem već osipa zbog težine vozila koja prolaze, sumira Vedrana Todorović, pomoćnica predsednika opštine Novi Beograd.

Ako šetač pređe nasip uspešnije od lokalnih belouški, i spusti se do ostataka carstva netaknute prirode u neposrednoj blizini solitera, kako ga je svojevremeno opisala Politika, na obali se vraća pravo u vreme ponosne gradnje Novog Beograda. Gradi se Novi Novi Beograd. Na svakih minut-dva šetnje nabasa se na neki svež građevinski tim. Ne manjkaju ni bageri, koji su takođe morali da prođu pomenutim nasipom. Pred dovršenim vikendicama, pak, nedeljom je idilično.

Jedan gazda cepa drva, drugi grabulja lišće, treći ga pali; usred šume, nema veze, ko ga vidi... U obalskom dvorištu jednog od lepših objekata, dvospratnice sa cvetnom terasom i klimom, otac raspaljuje roštilj za porodicu. Vikendaški ugođaj. Takav da je lako zaboraviti da ništa od pomenutog, od roštilja do dvospratnice, ne bi smelo da bude tu.

Ceo taj potez obale uzurpiran je bespravno građenim objektima. Oni su na javnim površinama na kojima se nalaze reni bunari, gde je vodoizvorište, odakle se crpe podzemne vode. Tu je zabranjena bilo kakva trajna gradnja, i mogu se dizati samo privremeni objekti, kaže Vedrana Todorović.



JAČI
Razume se da stanari Novog Novog Beograda svakog nepoznatog posetioca posmatraju kao inspektora dok se ne dokaže drugačije, pa ne razgovaraju rado jer znaju da novinari imaju neprijatna pitanja o tome zašto su gradili u rečnom koritu, kako su došli do struje i pitke vode, i kako čovek da se prošeta pored reke kada na svakom koraku upada u nečije dvorište. Poneko pomene taksu koju je platio Gradskom zelenilu za zauzimanje zelene površine, i to je sve. No, ćutnja Novom Novom Beogradu ne smeta da se razvija, još mu samo crkva fali da bi se mogao zvati pravim naseljem, a u ponečemu je napredovao i dalje. Već, recimo, ima elitne delove.

Kao u kakvom velikom američkom gradu, mada ima i mešovitih četvrti, što je gradnja bliža Ostružničkom mostu dakle, što je dalje od centra to je luksuznija. Niže klase graditelja povremeno pronalaze genijalna rešenja. Kako drugačije do genijalnom nazvati ideju da se kamp-prikolica podigne na drvene nogare, tome doda još nešto drveta i limenih ploča, i tako dobije sojenica? Baš prikolica-sojenica ilustruje koliko dugo Novi Novi Beograd buja. Oblepljena je izbledelim stranama Blica, Sportskog žurnala, Večernjih novosti, a Blicovo izdanje je od 10. juna 2002. Tekst je o sedmorici najjačih Srba, a na nekoliko kilometara od prikolice-sojenice nalaze se upravo kuće jačih Srba. Finansijski jačih.



SOJENICE
Pre te deskripcije, vredi kazati neku reč o tome šta bi, barem u teoriji, smelo da se podiže na ovom delu obale.
Na potezu duž novobeogradske obale Save ka Ostružnici, po popisu iz 2012. godine postoji oko 250 objekata. Objekti su uglavnom zidani, a neki od njih privremenog karaktera. U toj zoni vodni režim i proticanje velikih voda objekti ne ometaju ako su montažno-demontažni, tj. privremeni, specifične konstrukcije i od prirodnih materijala, kažu u JKP Beogradvode, zaduženom za zaštitu od štetnog dejstva voda i odbranu od poplava.

Ako se drvena sojenica još i može nazvati privremenim objektom, u četvrti do koje vodi put pregaženih zmija, nema ničeg privremenog. A ima, recimo, kuće koja liči na manju kopiju Muzeja savremene umetnosti. Pa još jedne sa interfonom, pomoćnim zgradama, da ne kažemo šupama, i krunom u vidu satelitske antene. Ovde su česte i rampe s natpisima privatni posed, a iza njih table sa upozorenjem oprezno, opasan pas. Jedna takva tabla nalazi se na metalnoj ogradi ljudske visine, iza ograde je drvored mladica, a iza drvoreda betonirano dvorište. Kuću ne treba opisivati, privremeni objekat bi bila možda za nekog sa Forbs 400 liste. Prikladno, stanare je u ovoj četvrti nemoguće videti. No biser Novog (na kvadrat) Beograda ipak se nalazi dalje, nadomak Ostružničkog mosta zamak o kome stanari šuškaju da pripada jednom heroju sa novinskih stubaca. Ne političkom, sportskom ili estradnom, već kontroverznom. Dvorac izgleda pomalo bajkovito, više asocira na Diznilend nego na srednji vek, ali dvorac je bez sumnje. Rekosmo, fali još samo crkva.

Sa pomenute Forbsove liste se svake godine pada, a da li će išta od ove gradnje pasti, pokušavaju da objasne u opštini Novi Beograd.
Stari Zakon o vodama imao je član koji je omogućavao vodoprivrednim inspekcijama da nalažu uklanjanje takvih objekata. U novom zakonu taj član je brisan. Postoji, dakle, pravni vakuum oko toga ko je nadležan da ih uklanja. Po prirodi stvari grad je nadležan za reku, obale, vodoutvrde, ali mi kao gradska opština nemamo ovlašćenja. Nemamo nadležnost, a moramo da rešavamo probleme poput onog sa nasipom. Mi samo posmatramo, i žao nam je, ali imamo pravni vakuum

Nadležni nisu ni u Beogradvodama. Preduzeće Srbijavode nije nadležno već godinama. Valjda se dok taj vakuum traje nadležnom neće proglasiti sama Sava. Ili će se možda za rešenje pobrinuti novi Zakon o legalizaciji. Nema veze što se duž ovog dela obale ne sme graditi ništa trajno, pa nikakva legalizacija ne bi smela da bude moguća ako se trenutno legalizacija traži za nekih 700.000 bespravnih gradnji širom Srbije, koga će biti briga za još 250, pa makar bile nasred reke? Pogotovo ako se zna da se od ponekog stanara Novog Novog Beograda, pa i od ponekog zvaničnika niko naravno nema nikakvu želju da mu se objavi ime može čuti da u zabranjenom gradu vikendice imaju i visoki državni funkcioneri.