Nedićeva straža u kalendaru MUP-a: Površnost i neznanje ili veoma loš potez sa namerom

Fotografija parade Srpske državne straže, kvislinške formacije koja je delovala na prostoru Srbije tokom nacističke okupacije, našla se na promotivnom kalendaru Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije za 2024. godinu. Ovakav potez ministarstva na čijem je čelu Bratislav Gašić, stručna javnost u najmanjem je protumačila kao neprihvatljiv i neumesan, ali i kao kontinuitet u pokušajima rehabilitacije kolaboracionizma.

U pokušaju da odgovori na niz kritika koje su buknule u javnosti, MUP je danas saopštio da su fotografije pripadnika Srpske granične straže i Srpske državne straže, uvršćene u kalendar "kako bi ilustrovale izgled srpske policije za vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu", "bez obzira na ideološki koncept i ulogu koju je policija imala u pojedinim vremenima".  

Stručna javnost je, međutim, oštro osudila su uvrštavanje fotografija tih formacija u kalendar MUP-a, navodeći da se radi o kvislinškim organizacijama koje su bile pod komandom nemačkih fašističkih okupatora i čiji je cilj bio obračun sa ustaničkim snagama na teritoriji Srbije. Ova policijska organizacija uspostavljena je početkom 1942. godine, od strane marionetske Vlade narodnog spasa, na čijem se čelu nalazio Milan Nedić.

Istoričar Milan Ristović za NIN ocenjuje da je ovakav potez, ukoliko se radi o grešci, jedna velika "površnost i neznanje", premda dodaje i da je posredi veoma "loš potez, ukoliko je ovo urađeno sa namerom".

"Ako stavite Nedićevu Srpsku državnu stražu na kalendar nečega što je deo jedne parlamentarne države koja treba da bude demokratska i zasnovana idealima i etici antifašizma, šta radite?", ističe Ristović. 

Skreće pažnju na to da je MUP, kao izuzetno važna državna institucija demokratske i parlamentarne države, u kalendar uvrstio jednu kolaboracionističku formaciju.

"Ko je to radio, zašto je to radio, ja zbilja ne mogu u to da ulazim. Ali, ukoliko je u pitanju omaška, onda je to znak površnosti i neznanja. A, ako je sa namerom, onda je ta namera potpuno pogrešna i time šalju pogrešnu poruku", kaže sagovornik NIN-a. 

MUP: "Nismo se bavili ideološkim konceptom"

Iz MUP-a se brane da se nisu bavili ideološkim konceptom. Oni navode da su u godini u kojoj se obeležava 220 godina od Prvog srpskog ustanka i 220 godina policije u Srbiji, uradili istorijski kalendar sa idejom da se kroz njega u različitim segmentima, kroz različite istorijske epohe, predstavi razvoj i izgled srpske policije, "bez obzira na ideološki koncept i ulogu koju je policija imala u pojedinim vremenima". 

"U skladu sa tim, prikazan je i stroj pripadnika Srpske granične straže i ešalon biciklista Srpske državne straže Uprave grada Beograda, koji ilustruju izgled srpske policije u vremenu Drugog svetskog rata, odnosno nemačke okupacije Srbije 1941-1944", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su Žandarmerija i policija obnovljene 1941. godine na zahtev nemačkih okupacionih vlasti od strane Saveta komesara, koji su u tom trenutku predstavljali srpsku civilnu vlast u okupiranoj Srbiji, "a ne od strane generala Milana Nedića".

Kako piše Radio Slobodna Evropa, u kalendaru su hronološki poređane umetničke slike i fotografije od početka 19. veka do 1960-ih godina, a među njima su i dve fotografije koje prikazuju defile pripadnika Srpske državne straže (SDS), a iznad njih je današnji grb Ministarstva unutrašnjih poslova. Fotografije su potpisane rečenicom: "Parada Srpske državne straže na Terazijama u Beogradu 1942. godine".

Šta je bila Srpska državna straža?

Srpska državna straža nastala je iz potrebe okupatora i kolaboracionista za jednom jačom i organizovanijom jedinicom koja bi se uspešnije suprotstavila ustaničkim snagama na teritoriji Srbije. Uspostavljena je početkom 1942. godine, od strane tzv. Vlade narodnog spasa, na čijem se čelu nalazio Milan Nedić. 

Njena osnovna namena, prema nemačkim dokumentima, bila je da osigura bezbednost i poredak nemačkog okupacionog sistema na teritoriji okupirane Srbije, a samim tim i da se bori protiv svih neprijatelja nemačkog okupacionog poretka na lokalnom prostoru. 

Tokom njegovog mandata je formirana i delovala Srpska državna straža, bio je predsednik takozvane "Vlade narodnog spasa" u vreme nemačke okupacije Srbije od 1941. do 1944. godine. U tom periodu na teritoriji okupirane Srbije sprovođena su hapšenja, deportovanja i masovna ubistva Jevreja, Roma i domaćih antifašista. Pod njegovim premijerskim mandatom, Beograd je bio jedan od prvih gradova u okupiranoj Evropi koji je proglašen za "judenfrei" ("očišćen od Jevreja").

Oktobra 1944. Nedićeva vlada je raspuštena, a on i većina njegovih ministara iz Beograda beže u austrijski grad Kicbil. Tamo ga zarobljavaju američki saveznici i predaju ga jugoslovenskim partizanima početkom 1946. godine. Uredbom Vlade Federativne Narodne Republike Jugoslavije proglašen je za narodnog neprijatelja i oduzeta su mu građanska i imovinska prava.

Protiv Milana Nedića jugoslovenske vlasti vodile su istražni postupak o okolnostima u kojima je vršio funkciju predsednika Vlade u vreme okupacije. Presudu, međutim, nije dočekao živ, jer je prema navodima jugoslovenskih vlasti, 4. februara 1946. izvršio je samoubistvo skočivši kroz zatvorski prozor u centru Beograda.

U aprilu 2019,  Apelacioni sud u Beogradu je pravosnažno odbio zahtev za rehabilitaciju Milana Nedića, koji je podnela porodica premijera kvislinške vlade, a prvo ročište održano je krajem 2015. godine.

Istoričar Milan Ristović, koji je svedočio u procesu po zahtevu za rehabilitaciju premijera Srbije iz Drugog svetskog rata Milana Nedića, govorio je o Nediću pred Višim sudom u Beogradu navodeći da je on bio "apsolutno lojalan" nacističkom režimu, a da su njegove izjave i akcije bile antisemitske i u znaku podrške Nemačkoj.

Kako je tada prenela agencija Beta, Ristović je istakao da se Nedić sastao sa fašistom Dimitrijem Ljotićem i nemačkim agentom Rudolfom Trojem, i tada je odlučeno da Jevreje treba ukloniti iz Srbije. Ristović, koji je profesor na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, rekao je da je Nedić takođe naredio hapšenje oficira koji su se skrivali jer nisu želeli da uđu u srpsku državnu stražu.

Pajić: Gašić je izgleda zaboravio, ako je ikada i znao...

Član Predsedništva Pokreta slobodnih građana Vladimir Pajić, reagujući na kalendar MUP-a, istakao je da je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić, iako Kruševljanin, zaboravio, ako je ikada i znao, šta je Slobodište u Kruševcu i koliko je ljudi tamo stradalo od ruke nacista. Iz Pokreta slobodnih građana sumnjaju da je reč o propustu.

"Ne bi iznenadilo da je ministar Gašić svoju fasciniranost stranačkim policijama, političkim progonima, uniformisanim bandama, "opranim" zločincima, potkazateljima i secikesama pretočio u promotivni materijal ministarstva. Takva promocija predstavlja za njega realizaciju sna o policijskoj okupiranoj Srbiji, a za građane to je košmar i proživljavanje ukorenjenih generacijskih trauma iz svojih porodica", istakao je Pajić u saopštenju.

Dodao je da "Srbija pamti žrtvu koju je podnela na račun slobode tokom dvadesetog veka i da će na to zauvek biti ponosna".

"Srpski, jevrejski i romski narod nisu platili slobodu lojalnošću okupatoru, poput ministra Gašića, već su je krvavo platili borbom", zaključio je Pajić u saopštenju, i pozvao ministarstvo da hitno povuče ovaj neprikladni materijal.