Milenković za NIN o poseti studenata Briselu: Svesni su da EU ne treba još jedna Mađarska, rezolucija će biti oštra

Studentkinja i predstavnica neformalnog pokreta "Borba" Emilija Milenković rekla je za NIN da su ona i njena koleginica Staša Cvetković prošle nedelje u poseti Briselu dobile „zeleno svetlo“ evropskih zvaničnika da se u sklopu rezolucije Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji nađe i ophođenje prema studentima i mladim ljudima na protestima. Nakon niza razgovora koje su imale sa poslanicima Evropskog parlamenta, Milenković očekuje da će rezolucija, koja će se pred evroparlamentarcima naći početkom februara, biti oštra.

"Opšti utisak da su svi svesni situacije u Srbiji, da EU ne treba još jedna Mađarska, odnosno još jedna zemlja koja sve više tone u autoritarizam i da svi negde žele da izbori u Srbiji budu demokratski, ali ćemo na kraju videti da li se reči poklapaju sa njihovim delima", rekla je studentkinja i predstavnica pokreta "Borba".

Milenković je za NIN govorila i o tome kako je prošla poseta Briselu, kako je došlo do sastanka sa evroparlamentarcima, šta možemo da očekujemo od rezolucije, ali i o budućnosti studentskog parlamenta i na koji način mladi iz "Borbe" vide rasplet te situacije.

Policijska brutalnost prema mladima u rezoluciji

Naime, nakon protesta na ulicama i borbe opozicije kroz institucije, a bez vidnih rezultata aktivizma, mladi iz “Borbe“ su samostalno poslali dopis evropskim zvaničnicima 29. decembra gde su ukratko opisali političku situaciju u zemlji i izneli svoje zahteve, da bi se krajem januara i zvanično sastali u Briselu. Kako navodi Milenković, očekuje ih još jedan sastanak sa evropskom delegacijom u Srbiji, stoga se razgovori nastavljaju, iako se ona nada da neće biti potrebe za učestalijim susretima u budućnosti.

Tokom četvorodnevne posete predstavnice grupe su pred evropske zvaničnike, sa kojima su imale priliku da se sastanu, iznele nekoliko ključnih zahteva – pre svega da se ne prizna legitimitet izbora na svim nivoima, ali i da se podstakne međunarodna istraga koja bi istražila sve nepravilnosti izbora u Srbiji održanih u decembru prošle godine.

FONET / FoNet/PR tim Inicijative Borba

„U kontekstu tretmana studenata i mladih ljudi na ulici, fokusirale smo se na hapšenja studenata, na optužbe da su pokušali da nasilno sruše ustavni poredak, na zloupotrebu biometrijskih podataka, policijsku brutalnost, generalno zastrašivanje i razvlačenje po tabloidima, što smo takođe adresirali. U tom smislu smo imali zahtev da prvenstveno evropski zvaničnici i evropske institucije posmatraju i prate sudski proces studenata koji su osuđeni, odnosno u pritvoru, i da se osigura fer suđenje. Mislimo da tužioci koji su sada na njihovim slučajevima nisu dovoljno objektivni, odnosno da su pod kotrolom SNS-a. To je strah koji smo mi izneli“, rekla je,

Ona je naglasila i da su tražili i da se posebno osmotri policijski tretman prema aktivistima i da se vidi da li će nastaviti da koriste ekstremnu silu nad ljudima na ulicama, naročito zato što su su uhapšena maloletna lica i mladi koji “nisu bili ti koji su rušili ustavni poredak“.

U vezi sa tim, Milenković je stava je da su im zvaničnici u određenom smislu dali „zeleno svetlo” da se policijska brutalnost i ophođenje prema mladim ljudima i studentima uvrsti u najavljenu rezoluciju.

"EU ne treba još jedna Mađarska"

Mnoge stranke i evropski predstavnici pružili su im punu podršku.

Razgovor su vodile sa Majklom Milerom u Direktoratu za proširenje, koji je na sednici saveta za spoljne poslove napomenuo da se sastao sa Milenković i Cvetković, i tom prilikom izneo mišljenje da je osnovno pravo svakog čoveka da izađe na ulicu i da protestuje i da ono ne treba da bude ograničeno na bilo koji način. I Vladimir Bilčik iz Evropske narodne partije, sa kojim su se prilikom posete sastale, upozorio je da ako Srbija želi u EU, onda mora da uspostavi demokratske procese i institucije, te da se na taj način izbori za demokratiju.

FONET / FoNet/Borba

Viola fon Kramon i Klemen Grošelj, zajedno sa predstavnicima partija socijalista, liberala, zelenih i demokrata, još su na sednici EP izneli kritičke stavove i istakli da će da idu do kraja sa rezolucijom, pa je Milenković navela da je stekla utisak kako su svi svesni situacije u Srbiji i da EU nije potrebna još jedna zemlja koja sve više tone u autoritarizam kao što je slučaj Mađarskom. 

Svakako, preostaje da se vidi kakvu će rezoluciju EP izglasati nakon susreta sa srpskim studentima.

“Mislim da je pre svega važno da se u rezoluciji nađe inicijatava o međunarodnoj istrazi i onda, u zavisnosti od rezultata, a svi znamo koliko se nepravilnosti desilo, možemo mi legitimno kao građani da zahtevamo poništenje izbora, i da imamo neke dokaze iza sebe – dakle bila je međunarodna istraga, videli smo organizovane migracije, videli smo bugarske vozove, i druge neregularnosti. Takođe, to treba da nam bude i osnova da preventivno reagujemo u skladu sa sledećim izborima koje imamo na proleće gde je isto važno da se spreče ovakve neregularnosti“, rekla je Milenković.

U planovima studenata u narednom periodu, Milenković kaže da će se boriti nezavisno od rezolucije.

"Svakako ćemo čekati da vidimo da li će tražiti međunarodnu istragu, ukoliko to bude slučaj mi ćemo i na ulici zahtevati da se ta međunarodna istraga prihvati, odnosno da Vlada RS i zvanično pozove evropske zvaničnike da se sprovede, što će ćiti uspeh naše posete Briselu i logičan nastavak naše borbe na ulicama", rekla je MIlenković za NIN.

Očekujemo još ostavki u studentskom parlamentu

Milenković se osvrnula i na pitanje studentskog parlamenta i odloženog izbora za studenta prorektora BU zbog, prema saopštenju parlamenta „nepostojanja kvoruma“, i istakla da planiraju da temu učine što transparentnijom i da ne dozvole da ostane ispod radara. Kako kaže, iako to lično ne bi volela, biće neophodno da se malo više uključe u studenstku politiku i da se možda, i sami kandiduju na sledećim izborima.

„Imamo u aprilu izbore za studentski parlament na FPN-u, možda će se određena grupa studenata koja se bavila ovom temom kandidovati na izborima ukoliko uspemo da registrujemo organizaciju. To može da bude jedan od načina da se borimo, ali svakako i aktivistički, van studentske politike, što znači odlazak na sednicu i praćenje procesa, razgovor u javnosti i povećanje vidljivosti, kao i stalno pozivanje na odgovornost, kredibiltet i moralni integritet. Ujedno i razgovor sa profesorima, mislim da su i te kako obavešteni o temi. Imali smo ostavku Ane Ćurić, a očekujemo u narednom periodu i još neke“, istakla je ona i dodala:

“Ako se kontroliše studentska struktura od strane proverenih ljudi, koji sa druge strane kao članovi studentskih organizacija raspolažu novcem iz budžeta RS, jasno mi je zašto se toliko bore da budu ponovo izglasani. Vreme je da stanemo na put studentskim predstavnicima, koji u stvari ne predstavljaju stvarni interes studenata”, zaključuje Milenković.